Počinje poslednji čin Orbanove vladavine? Prvi put ozbiljno zaostaje u anketama, Mađar mu preotima glasače

Orban, koji neprekidno vlada od 2010. godine, sve teže održava privid stabilnosti koji mu je do sada donosio političku dominaciju. Kako pišu Saša Magnani i Zuzana Selenji u analizi za CEPA, mađarski premijer više ne može da računa na nekadašnju podršku državnih institucija, dok se u javnosti širi nezadovoljstvo zbog rasta korupcije, ekonomskih teškoća i sukoba s Evropskom unijom.

Najveći udar stigao je u junu, kada je više od 250.000 ljudi marširalo Budimpeštom u znak protesta protiv vladinog pokušaja zabrane „Prajda“. Bio je to najveći skup u zemlji u poslednjoj deceniji – i jasan signal da Orbanov sistem gubi legitimitet.

Iako i dalje kontroliše medije i koristi državne resurse za kampanju, Orbanov „meki autoritarizam“ počinje da pokazuje pukotine. Analitičari upozoravaju da bi eventualna upotreba sile protiv demonstranata mogla da ima suprotan efekat i potpuno uruši preostalo poverenje javnosti.

Uspon Petera Mađara

Opozicioni lider Peter Mađar, 44-godišnji advokat i bivši član Fidesa, pojavio se na političkoj sceni kao neobično ujedinjujuća figura. Za razliku od tradicionalnih liberalnih protivnika Orbana, Mađar ne nastupa kao levičar – već kao konzervativac koji se poziva na nacionalne vrednosti, ali traži „normalnu, poštenu i evropsku Mađarsku“.

Njegova partija Tisa (akronim za Tisztesség és Szabadság – „Poštenje i sloboda“) uspešno privlači birače iz Orbanove ruralne baze. Prema podacima istraživačke platforme Vox Populi, Tisa vodi u anketama od 4 do 14 odsto razlike.

Mađar je nedavno završio osmodnevnu nacionalnu turneju po mađarskim selima, gde je otvoreno razgovarao s građanima o inflaciji, slabom zdravstvenom sistemu i korupciji. Na masovnom skupu u Trgu heroja u Budimpešti 23. oktobra, pred više desetina hiljada pristalica, optužio je Orbana da je „pretvorio zemlju u siromašnu, podeljenu i zavisnu od Moskve“.

„Dosta je bilo 15 godina poniženja. Mađarska mora ponovo da postane evropska i slobodna“, poručio je Mađar, prenosi AP.

Dve Mađarske na ulici

Istog dana kada je opozicija okupila mase u centru prestonice, Orban je održao sopstveni miting — takozvani „Marš mira“. Na hiljade njegovih pristalica prešlo je most Margit uz parole „Nećemo umirati za Ukrajinu“ i „Brisel nas gura u rat“.

U govoru obojenom antievropskom i proruskom retorikom, Orban je ponovio da je „EU odlučila da ide u rat“, a Ukrajinu nazvao državom koja je „odavno izgubila suverenitet“.

„Ukrajina ne može biti deo naših saveza. Donela bi rat, uzela nam novac i uništila našu ekonomiju“, izjavio je Orban, prenosi AP.

Ekonomski i politički teret

Mađarska privreda, pogođena visokim dugom i inflacijom, sve teže podnosi posledice izolacije od EU fondova zbog kršenja vladavine prava. Freedom House već tri godine zaredom označava Mađarsku kao „najnepovoljnije mesto za demokratiju u EU“, a korupcija je prema evropskim izveštajima najizraženija u čitavom bloku.

Fides je, kako navodi CEPA, do sada više od 30 puta menjao izborni zakon kako bi otežao delovanje opozicije i zbunio birače. Ipak, trenutne ankete ukazuju da bi, uprkos svim institucionalnim prednostima, ovaj put sistem mogao da zakaže u korist Orbana.

Priprema za „brutalnu kampanju“

Orban se, prema izvorima iz vlade, priprema za izuzetno agresivnu kampanju. Smijenio je dugogodišnjeg stratega Andraša Đurka i postavio svog političkog direktora Balaža Orbana, poznatog po vezama s američkim republikanskim krugovima i saradnji sa savetnicima Donalda Trampa, poput anketara Džona Maklaflina.

Vlada već koristi masovne socijalne isplate i povećanja plata u javnom sektoru kako bi ublažila pad popularnosti. Paralelno s tim, u parlamentu se razmatra novi zakon koji bi omogućio „crne liste“ za nevladine organizacije i medije koji primaju sredstva iz inostranstva — što bi, prema analitičarima, predstavljalo najteži udar na civilno društvo od 2010. godine.

Suočen s najtežim izazovom u karijeri, Orban pokušava da balansira između autokratskih instinkata i potrebe da zadrži legitimitet u očima EU i NATO-a. Međutim, ankete pokazuju da je Mađar uspeo da probije zid apatije među biračima i povrati nadu u promenu.

Ako opozicija održi sadašnji tempo i izbegne unutrašnje podele, Mađarska bi sledećeg proleća mogla da svedoči prvoj ozbiljnoj tranziciji vlasti u 21. veku.

A veliko pitanje ostaje isto kao i u naslovu članka CEPA-e: „Ako izgubi – hoće li Viktor Orban zaista predati vlast?“