Planeta do 2050. neće ličiti na sebe, a Srbiju čekaju baš loše vesti

U zabeleženoj istoriji, nijedna zemlja nikada nije bila toliko stara koliko se očekuje da će neke nacije biti.Kao rezultat toga, predviđaju stručnjaci, za stvari koje mnoge bogate zemlje uzimaju zdravo za gotovo poput penzija, starosnih granica za odlazak u istu ili strogu imigracionu politiku, biće potreban remont da bi bile održive. A današnje bogate zemlje će činiti manji udeo u globalnom BDP-u, smatraju ekonomisti.

Ovo je velika promena za Evropu, Sjedinjene Države, Kinu i druge velike ekonomije, koje imaju najviše radno sposobnih ljudi na svetu. Kada je reč o Srbiji, ona već spada u zemlju sa "pretežno starijim stanovništvom", piše Njujork tajms. Stoga, naša zemlja je jedna od onih u Evropi u kojoj se do 2050. godine očekuje drastično smanjenje broja radno sposobnog stanovništva, a veliki broj ljudi u penziji. Radne snage će i te kako nedostajati, a na državi je da se suoči sa ovim problemom.Prema projekcijama UN, u budućnosti, najviše radne snage će biti u južnoj i jugoistočnoj Aziji, Africi i na Bliskom istoku. Stručnjaci smatraju da bi ta promena mogla da preoblikuje ekonomski rast i geopolitičku ravnotežu moći.U mnogim aspektima, starenje sveta je trijumf razvoja. Ljudi žive duže, zdravije i, kako postaju bogatiji, imaju sve manje dece.

Mogućnosti za mnoge siromašnije zemlje su ogromne. Manje porodice imaju više slobodnog vremena za obrazovanje i ulaganje u svoju decu. Više žena ima tendenciju da uđe u radnu snagu, što doprinosi ekonomskom razvoju.Bez poslova, puno radno sposobnih ljudi može pre dovesti do nestabilnosti, pre nego do rasta. Čak i kako stare, bogate zemlje će dugo uživati u ekonomskim prednostima i visokom životnom standardu."Sve ove promene nikoga ne bi trebale da iznenade", rekao je Miko Mirskila, direktor Instituta za demografska istraživanja, piše Njujork tajms.

Zemlje sa velikim brojem dece, kao što su Afrika, Azija ili Okeanija, imaće više radnika do 2050. godine.Kao i u mnogim mladim zemljama, stopa nataliteta u Keniji poslednjih godina je drastično opala. Žene su pre 50 godina rađale u proseku osmoro dece, a pošle godine nešto više od troje. Demografski, Kenija liči na Južnu Koreju sredinom 1970-ih, jer je njena ekonomija imala istorijski uspon, iako stopa nataliteta u toj zemlji opada nešto sporije. Veći deo Južne Azije i Afrike ima sličnu starosnu strukturu.

Međutim, predviđanja sa sobom nose i dozu neizvesnosti, a postoje dokazi da stope fertiliteta u subsaharskim afričkim zemljama opadaju čak i brže od predviđanja UN-a, što znači da bi te afričke zemlje mogle da budu u još boljem položaju 2050. godine.Ali bez prave politike, ogromna populacija radno sposobnog stanovništva može i da nazaduje umesto da dovede do ekonomskog rasta. Ako veliki broj mladih nema pristup poslu ili obrazovanju, velika nezaposlenost može da ugrozi stabilnost, jer se mladi ljudi onda okreću kriminalnim grupama da bi bolje živeli.

Zemlje u 2050. godini

Na svake dve radno sposobne odrasle osobe u Japanu, trenutno postoji najmanje jedna osoba koja ima 65 godina ili više.

U Južnoj Koreji će 2050. godine biti tri odrasle osobe starosti 65 godina ili više na svaka četiri radno sposobna odrasla lica. Većina najstarijih biće u Aziji i Evropi.Današnje mlade zemlje nisu jedine u kritičnom trenutku. Transformacija bogatih zemalja tek je počela. Ako te zemlje ne uspeju da se pripreme za sve manji broj radnika, suočiće se sa postepenim padom blagostanja i ekonomske moći.Predviđa se da će se broj radno sposobnih ljudi u Južnoj Koreji i Italiji, dvema zemljama koje će biti među najstarijim na svetu, do 2050. godine smanjiti za između 10 i 13 miliona. Kina će imati 200 miliona manje radno sposobnih stanovnika.

Velike zemlje sa najvećim udelom stanovništva od 65 ili više godina do 2050. godine biće Južna Koreja, Japan, Italija i  Španija.Da bi se izborile, smatraju stručnjaci, stare bogate zemlje moraće da preispitaju penzije, imigracionu politiku i da isprate kako funkcioniše život starih ljudi.Ipak, kako piše Njujork Tajms, promena neće doći lako. Više od milion ljudi nedavno je protestovalo u Francuskoj zbog podizanja starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine, naglašavajući time tešku politiku prilagođavanja. Strahovi od imigracije podstakli su podršku desničarskim kandidatima širom zapadne i istočne Azije.

"Neka mesta imaju previše starih ljudi, a neka previše mladih ljudi. Naravno, imalo bi smisla da se granice mnogo više otvaraju. A u isto vreme vidimo da je to teško zbog porasta desničarskih pokreta", rekao je Mirskila.Problematična tačka su i penzijski sistemi - zemlje sa nižim prihodima teže se nose sa starim stanovništvom."U većini zemalja sa nižim prihodima, radnici nisu zaštićeni penzionim sistemom", rekao je Piter O'Kif, koji vodi Centar za istraživanje starenja Azije. On smatra da ta činjenica nije društveno održiva, "jer ćete za 20 godina imati mnogo veći udeo starijeg stanovništva".

Zemlje će morati da vide kakav im je model penzionog sistema potreban da bi obezbedile neku vrstu adekvatne finansijske podrške u starosti.Ipak, neke bogate zemlje se neće suočiti sa tako dubokim promenama, uključujući Sjedinjene Države.Nešto veće stope fertiliteta i imigracije znače da će Sjedinjene Države i Australija, na primer, biti mlađe od većine drugih bogatih zemalja 2050. godine. Prema projekcijama UN, u Sjedinjenim Državama i u Australiji nešto manje od 24 odsto stanovništva će imati 65 ili više godina 2050. godine, što je daleko više nego danas, ali niže nego u Evropi i istočnoj Aziji, koje će dostići 30 odsto.

Starenje je ogromno dostignuće uprkos svim problemima."Uspeli smo da produžimo dužinu života. Smanjili smo preranu smrtnost i došli do stanja u kojem je rađanje dece izbor koji ljudi donose umesto da budu na neki način prisiljeni, odnosno naterani od strane društvenih struktura", kaže  Mirskila.Ljudi ne samo da žive duže, oni takođe žive zdravije, a visok nivo razvoja starijih zemalja znači da će one još dugo uživati u prosperitetu.Ali važan je i izbor koji donesu vlade i politike određenih zemalja."Kako će društvo izgledati umnogome zavisi od izbora politike i promene ponašanja", rekao je O'Kif.BONUS VIDEO Nemačka zatvorila sve nuklearke, šta kaže stanovništvo?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=deanapavlovinemakagasinuklearneelektranestanovnitvoprotivteodluke-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5829509"]