Plan za Ukrajinu digao uzbunu u EU: „To je zamka koju su postavili Putin i Tramp, a mi u nju ulazimo“

Iako je reč o idejama koje su još u ranoj, preliminarnoj fazi, one već izazivaju strahovanja zbog koncepta „olakšanog proširenja“ i njegovih dalekosežnih političkih i institucionalnih posledica, navodi Financial Times pozivajući se na sedam visokih evropskih zvaničnika uključenih u razgovore.

Ukrajina, koja je status kandidata dobila ubrzo nakon početka ruske invazije u februaru 2022. godine, članstvo u EU vidi kao ključni stub svoje posleratne budućnosti i konačnu potvrdu prozapadne orijentacije. U nacrtima mirovnog plana od 20 tačaka, o kojem se pregovara pod vođstvom Sjedinjenih Američkih Država, navodno se pominje mogućnost da Kijev uđe u EU već 2027. godine, iako zvaničnici Unije procenjuju da bi Ukrajini mogla biti potrebna i čitava decenija reformi kako bi ispunila stroge kriterijume za članstvo.

U Evropskoj komisiji smatraju da bi ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski mogao da prihvati i druge elemente eventualnog mirovnog sporazuma, uključujući i bolne ustupke poput odricanja od dela teritorije u korist Rusije, samo ako članstvo u EU može da predstavi kao pozitivan i istorijski ishod rata.

Prema razmatranom planu „olakšanog“ članstva, Ukrajina bi formalno postala članica Unije, ali sa znatno ograničenom moći odlučivanja. U početnoj fazi ne bi imala puna prava glasa na sastancima evropskih lidera i ministarskim savetima. Pristup delovima jedinstvenog tržišta, poljoprivrednim subvencijama i fondovima za unutrašnji razvoj bio bi postepen i uslovljen ispunjavanjem dodatnih kriterijuma tek nakon samog pristupanja.

Takav model bi predstavljao radikalno odstupanje od pravila dogovorenih još 1993. godine, prema kojima zemlje kandidati moraju unapred da ispune veliki broj propisa EU u različitim oblastima kako bi postale punopravne članice.

Dok pojedine diplomate smatraju da su promene neophodne, drugi upozoravaju na ozbiljne rizike. „Izvanredna vremena zahtevaju izvanredne mere… Ne potkopavamo proširenje. Proširujemo koncept proširenja“, rekao je jedan visoki diplomata EU upoznat sa planom. On je dodao da su „pravila napisana pre više od 30 godina“ i da „moraju biti fleksibilnija“, ocenjujući da je reč o „trenutku koji se događa jednom u generaciji“.

Ipak, mnogi diplomati iz država članica i drugih zemalja kandidata izražavaju duboku nelagodu. Strahuju da bi ovakav pristup mogao da potkopa stabilnost Unije, umanji vrednost članstva i izazove nezadovoljstvo među drugim državama koje godinama čekaju na ulazak. „To je zamka koju su postavili Putin i Tramp, a mi u nju ulazimo“, upozorio je jedan diplomata EU, ukazujući na rizik po jedinstvo Unije.

„EU je ponovo između čekića i nakovnja“, ocenio je Mujtaba Rahman, direktor za Evropu u Eurasia Group. „Nema izbora nego ubrzati pristupanje Ukrajine, ali to će otvoriti Pandorinu kutiju političkih i strateških rizika koje niko u Briselu ne razume u potpunosti.“

Dodatni problem predstavljaju unutrašnje podele u EU. Napredak Ukrajine u postojećem procesu članstva trenutno blokira Mađarska, koja sprečava jednoglasnu saglasnost potrebnu za otvaranje i zatvaranje svakog od 35 pregovaračkih poglavlja. Zvaničnici EU i Ukrajine veruju da bi snažnije uključivanje SAD u mirovni sporazum moglo da izvrši pritisak na Budimpeštu da promeni stav.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nedavno je jasno povezala pristupanje Ukrajine sa mirovnim pregovorima, ističući da je „pristupanje i ključna bezbednosna garancija sama po sebi za Ukrajinu, ali i ključni pokretač budućeg rasta i prosperiteta“. Ipak, veća grupa postojećih članica, iako politički podržava Ukrajinu, snažno se protivi svakom rešenju koje bi narušilo postojeća pravila ili uvelo dvoslojno članstvo.

„Ne možete imati proces zasnovan na zaslugama sa fiksnim datumom završetka“, upozorio je jedan evropski diplomata. Drugi je bio još oštriji: „Pokušajte ovo da nametnete državama članicama i one to nikada neće prihvatiti“, naglašavajući da bi to moglo da produbi jaz između Brisela i nacionalnih vlada.

Zvaničnici upozoravaju da bi svaka promena pravila proširenja imala posledice i po druge kandidate i partnere EU. Crna Gora i Albanija, koje su najdalje odmakle u pregovorima, mogle bi da zaključe da im se nudi manje vredna nagrada. Otvara se i pitanje da li bi isti model bio ponuđen zemljama poput Bosne i Hercegovine ili Turske, koje godinama stagniraju u procesu.

Nejasno je i kako bi se takav sistem odrazio na zemlje Evropskog ekonomskog prostora, poput Norveške, koje već učestvuju na jedinstvenom tržištu bez prava glasa, kao i na bliske partnere poput Ujedinjenog Kraljevstva. „Postavljate ogromna, teška pitanja s nečim ovakvim. Mogući su toliki nepredviđeni ishodi“, zaključio je treći visoki diplomata EU.