0
Rasprava o budžetu za 2022. godinu počela je pre nekoliko dana u crnogorskom parlamentu, ali je ubrzo i prekinuta zbog zahteva većine prisutnik poslanika. Dugoočekivani, ali i znatno osporavani budžet predstavlja centralnu tačku koja će odrediti tok razvoja situacije u Crnoj Gori. Poslanici opozicije mahom su kritikovali predlog budžeta, dok su ga čelnici vlade ocenili kao najbolju moguću opciju.
Odbor za ekonomiju, finansije i budžet predložio je Skupštini da usvoji predlog Zakona o budžetu za 2022. godinu.
Crnogorski ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić rekao je na sednici Odbora da će vlada prihvatiti da se iz predloga Zakona o budžetu izbrišu dva stava koja se odnose na zaduženje od 900 miliona evra koje je bilo planirano za refinansiranje i otkup dugova, kao i moguće zaduženje od 500 miliona evra za pokrivanje deficita u narednoj godini i stvaranje fiskalne rezerve u 2023. godini.
„Istovremeno, vlada povlači sve svoje amandamane i neće prihvatiti druge amandmane koji su predloženi na Zakon o budžetu. To radimo da bismo imali izbalansiranu prihoodnu i rashodnu stranu“, kazao je Spajić.
Budžet je, prema njegovim rečima, održiv i inkluzivan, a samo turizam će Crnoj Gori doneti oko milijardu evra naredne godine.
Spajić je rekao da u Vladi očekuju da će bruto društveni proizvod (BDP) iznositi 5,3 milijardi evra, a saopštio je da je predlogom predviđeno povećanje plata zdravstvenim radnicima u narednoj godini kao i socijalnih davanja.
Uz povećanje minimalne zarade od 1. januara 2022, program “Evropa sad” predviđa i ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje, uvođenje neoporezivog dela bruto zarade od 700 evra i progresivno oporezivanje zarada iznad 1.000 evra.
Ukoliko se predloženi budžet za 2022. godinu ne pokaže održivim do juna, vlada će podneti ostavku, poručio je Krivokapić.
“Vreme uskopartijskih interesa treba da bude prošlost, ovo je opšti interes, na korist svakog građanina”, rekao je premijer.
On je istakao da je plan održiv, što su pokazale simulacije koje su potvrdili Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka, a sve je predočeno Evropskoj komisiji.
“Ako se dođe do prekrajanja budžeta, a neko vam kaže da ne možete da idete u novo zaduženje, to je igra sa građanima. Zašto da idemo u novo zaduženje kad znamo da sledeće godine treba vratiti 300 miliona evra kredita i da imamo 200 miliona evra koje predstavljaju održivost ovog modela. Već 2023. godine to nam neće biti toliko potrebno”, rekao je on.
Vladajući Demokratski front (DF) je podneo amandman kojim se onemogućuje planirano zaduženje od 1,4 milijardi evra, što je vlada prihvatila da bi budžet bio usvojen.
Predloženi plan nazvan “Evropa sad” kritikuju opozicija, brojni stručnjaci ali i deo vladajuće koalicije, posebno DF koji je, međutim, najavio podršku “iako vodi u katastrofu”, jer su to od njih tražili glasači.
Krivokapić je ocenio da su izbori najpošteniji način za razrešenje političke krize, ali smatra da Crna Gora sada nije spremna za njih.
POGLEDAJTE JOŠ:
Budžet je veliki test za parlamentarnu većinu, i ako ne bude izglasan onda treba pogledati istini u oči i reći da ova parlamentarna većina ne postoji, rekao je potpredsednik Vlade i lider Građanskog pokreta URA Dritan Abazović.
On je u intervjuu Vijestima kazao da bi svi voleli da prosečna zarada u Crnoj Gori bude hiljadu evra, a minimalna 800, ali da to u ovom trenutku nije realno i da vidi pokušaje da se budžet “izmasakrira”, a onda da se stave okovi Vladi da ne može da ispuni ono što bi bilo eventualno prihvaćeno.
Abazović je istakao i da ostaje pri ranije izrečenom stavu da očekuje iznenađenja iz Vašingtona koja će uticati na rasplet političke krize u Crnoj Gori.
BONUS VIDEO Krivokapić: EU nije ostavila Zapadni Balkan
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
