Već nedeljama vlada opasnost zbog sukoba koji se odigravaju u krugu nuklearne elektrane Zaporožje u Ukrajini. Najveću nuklearku u Evropi ruska vojska zauzela je pre pet meseci, ali je sada došlo do granatiranja područja oko elektrane, što je dovelo do bojazni od nuklearne katastrofe. Radiolog Aleksandar Ivković za naš portal objasnio je da li zapravo postoji opasnost za Evropu, pa i za Srbiju, kao i o kakvom tipu nuklearne elektrane je reč.
Nuklearna elektrana Zaporožje je od marta pod kontrolom ruskih snaga. Moskva i Kijev sada jedni druge optužuju za granatiranje grada Enerhodara u kom se elektrana nalazi i samog područja oko elektrane.
Rusija, koja je odbila predlog SAD da se nuklearna elektrana i oblast oko nje demilitarizuju, tvrdi da njena vojska nije raspoređena u samom kompleksu elektrane i da su jedina vojna vozila i vojna lica u NE Zaporožje ona zadužena za bezbednost.
Sa druge strane, Kijev je nekoliko puta do sada optuživao Moskvu da najveću nuklearnu elektranu u Evropi koristi za skladištenje oružja. Satelitski snimci koje je prikupila privatna kompanija Planet Labs pokazuju da ruska vojna vozila nisu snimljena u kompleksu NE Zaporožje od 24. jula, međutim Kijev tvrdi da ih je ruska vojska ubacila u zgrade elektrane.
Kako navode, 14 jedinica teške vojne opreme je u prvom pogonskom bloku i šest vozila u drugoj mašinskoj prostoriji.
Zbog sve češćih sukoba oko nuklearke, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski upozorio je da se njegova zemlja priprema za najgori scenario, a pripadnici Međunarodne agencija za atomsku energiju (IAEA) zatražili su da njihov tim dođe u inspekciju nuklearke.
Stručnjak o mogućoj opasnosti
Kako bismo proverili da li svetu zaista preti nuklearna katastrofa, i da li je Srbija u opasnosti, pitali smo radiologa Aleksandra Ivkovića o situaciji u Zaporožju.
„Opasnost je skoro nikakva. Kada bi bilo nešto slično kao u Černobilu, što je opet nemoguće jer je drugačiji tip nuklearke, zagađanje bi tada bilo rasprostranjeno na prostoru od 10 kilometara. Mada mislim da je i to nemoguće jer je u Zaporožju noviji tip elektrae, ima dosta jake zaštite. Ako se i rastopi reaktor, ništa se ne bi desilo. Reaktori ne eksplodiraju, to se nije desilo ni u Černobilju, već parni kotao, ali nije bilo prave zaštite. Krov nije bio napravljen jer se to tada nije radilo, ali sada svega toga ima“, smatra radiolog.
Kako objašnjava Ivković, u slučaju da dođe do curenja radioaktivnog materijala, nije reč o količina koja može da naškodi zdravlju.
„Može da iscuri nešto radioaktivnog materijala, ali to ne bi, čak ni u najgorem slučaju, dovelo do katastrofe. Daleko od toga da je to štetna radijacija. Zidovi nuklearke gde se nalaze reaktori su testirani tako da izdrže udar aviona, bez da se oštete. To su količine koje nisu opasne za zdravlje“, ističe Ivković.
Istovremeno, u ljudskom organizmu već postoji određena količina radijacije, koja može da deluje zastrašujuće, ali je potpuno bezopasna, kaže radiolog.
POGLEDAJTE JOŠ:
„U samom ljudskom organizmu, desi se svake sekunde 12-20 hiljada radiokativnih raspada zbog normalnih procesa. Svake sekunde nam telo pogodi 15.000 gama zraka. Kada se tako kaže, to deluje strašno mnogo, ali nije opasno“.
Upitan zašto onda brojni zvaničnici upozoravaju na katastrofu, Ivković kaže da je radijacija jedno od glavnih sredstava zastrašivanja.
„Svi vole da koriste radijaciju kao sredstvo zastrašivanja. I kod nas, ali i u Nemačkoj, mislim da su oni vodeći po strahu od radijacije, zato postoji naziv za to – radiofobija. Domet alfa čestice je četiri santimetra, vreme njihovog života nekoliko mikrosekundi. Nije to opasnost kakvom se predstavlja, ali je radcijacija za političare glavno sredstvo zastrašivanja“, zaključuje radiolog Ivković.
BONUS VIDEO Ruski kamioni u nuklearnoj elektrani u Zaporožju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar