0
Građani Nemačke uveliko strepe od restrikcija i najavljenih mera štednja električne energije. Srpski državljani, koji žive u najjačoj ekonomiji Evrope, ne dele njihovo mišljenje, jer kako kažu za "Novu", odrasli su na Balkanu, na kojem su krize kao "dobar dan".
Naime, Nemačka je već navijala na koji način će štedeti gas tokom nadolazeće zime. Jedna od tih mera je i smanjenje grejnih temperatura u kancelarijama i javnim zgradama. Takođe, Nemci će moći da uključuju grejanje isključivo ukoliko je temperatura niža od 19 stepeni.
Najavljene mere će znatno izmeniti dosadašnji život Nemaca, jer će morati da vode računa o svakom kilovat-satu, što znači da gase svetla, električne uređaje, pa čak i da smanje potrošnju tople vode.
Mladen Mitić, koji trenutno živi i radi u Hamburgu, nije malo optimističan po pitanju predstojeće zime, a za „Novu“ kaže i da strahuje od toga da će se restrikcije odraziti i na poskupljenje ostalih namirnica.
„Iskreno, pomalo sam zabrinut. Svedoci smo svega što se izdešavalo u prethodne dve godine. Kovid, globalna energetska kriza, nestašice hrane i poskupljenja se itekako osećaju i u Nemačkoj, a očekuje se će predstojeća zima jedna od najtežih u poslednjih 80 godina. Nekako mislim da je sve ovo samo početak i najava svega lošeg što dolazi“, kaže Mitić.
I Darko Radenković iz Frankfurta očekuje tešku zimu, ali smatra da će ona u većoj meri pogađati Nemce, nego naše „gastarbajtere“ koji su na svojoj koži osetili veliku krizu u Jugoslaviji 90-tih godina.
„Nama su krize kao ‚dobar dan‘, tako da sam već navikao. Prosto sam odrastao u nestabilnom okruženju, lako se prilagođavam. Međutim, moji prijatelji koji su rođeni ovde ne mogu da veruju šta se dešava. Zaista im teško pada, jer sada iz uređenog ekonomskog sistema padaju u provaliju. Cene benzina i dizela uveliko rastu, čak ljudi odlaze u Poljsku da prave zalihe“, kaže Radenković.
Pročitajte još:
Da Nemci prave zalihe, svedoči i Mitić. Kako kaže, pre nekoliko meseci i sam počeo da štedi i kupuje više nego obično.
„Ljudi u mojoj okolini su takođe zabrinuti, može se reći i uplašeni, nezadovoljstvo je sve veće i mnogi već sada uveliko odvajaju novac na stranu kako bi uopšte mogli da plate račune za struju i gas tokom zime. Pritom su i osnovne namirnice svakim danom skuplje i nepristupačnije“, kaže naš sagovornik.
Radenković, iako kaže da pokušava da ne obraća pažnju i ne opterećuje se problemima koji slede, priznaje da kada na kraju meseca podvuče crtu itekako shvata da dolaze crni dani.
„Uglavnom obratim pažnju na kraju meseca kada vidim koliko mi se ‚stanjio novčanik‘. Neke životne namirnice i dalje poskupljuju, mesečne karte za javni prevoz su na primer poskupele, struja je dosta poskupela u odnosu na prošlu godinu sa tendencijom daljeg rasta. Takođe, uprkos svim restrikcijama i poskupljenjima, plate stoje u mestu. Nezadovoljstvo se oseti i dok koračate ulicom, a tokom poslednjih dana sve su češći i protesti“, kaže Radenković.
Šta su mere štednje?
Mere štednje podrazumevaju isključivanje ulične rasvete, a vlasnici lokala bi trebalo da se ustručavaju da im vrata budu dugo otvorena. U planu je i isključenje grejanja u hodnicima, zgradama i tehničkim prostorijama javnih zgrada i zabrana grejanja bazena privatnih kuća na gas.
Predviđeno je da mere stupaju na snagu postepeno od 1. septembra do 1. oktobra, kada će postati sveobuhvatne.
Ipak, naši sagovornici veruju da još uvek postoji slamka spasa, koja u ovom slučaju dolazi u obliku državne pomoći. Naime, u septembru je najavljena paušalana pomoć za penzionere i studente od 300, odnosno 200 evra za pomoć u troškovima energije, povećanje beneficija za one koji ne mogu da rade i povećanje mesečnog iznosa koji roditelji dobijaju za svako dete.
Koalicione stranke dogovorile su i isplatu bonusa od 300 evra za zaposlene, čime će takođe pokušati da im pomognu u suočavanju sa poskupljenjem energenata. Ali, obzirom na to da zima traje tri meseca, i da će cene, kako naši sagovornici kažu, nastaviti da rastu, ova mera neće biti dovoljna, već biti neophodno i uvođenje dodatnih olakšica.
Energetsku krizu u Nemačkoj izazvala je ruska invazija na Ukrajinu. Naime, u ratu sankcijama koji od februara ove godine vode Zapad i Rusija, stradao je i jedan od najvećih gasovoda Severni Tok 1, koji dovodi ruski gas do Evrope. Ovaj gasovod do pre nekoliko dana radio je sa 20 odsto kapaciteta, a onda je Kremlj poptuno zaustavio isporuke, pod izgovorom kvarova koji su otkriveni tokom redovnog održavanja.
BONUS VIDEO Skuplja struja, koliko je potonuo EPS
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
