Portugal nema rudnike uglja, naftne bušotine ili gasna polja. Njegova impresivna proizvodnja hidroenergije ove godine je osakaćena sušom. Njegovo dugotrajno isključenje sa evropske energetske mreže donelo je zemlji status "energetskog ostrva".
Ipak, s obzirom da Rusija uskraćuje prirodni gas zemljama koje se protive ruskoj invaziji na Ukrajinu, mala primorska država Portugal iznanada se sprema da igra ključnu ulogu u upravljanju nadolazećom energetskom krizom u Evropi.
Godinama je Pirinjesko poluostrvo bilo odsečeno od mreže gasovoda i ogromnih zaliha jeftinog ruskog gasa koji napaja veliki deo Evrope. I tako su Portugal i Španija bili prinuđeni da ulažu velika sredstva u obnovljive izvore energije poput vetra, sunca i hidroelektrana i da uspostave razrađen sistem za uvoz gasa iz severne i zapadne Afrike, SAD i drugih mesta, prenosi Njujork tajms.
SAD je pristup ovim alternatinim izvorima energije dobio novi značaj. Promenjene okolnosti menjaju ravnotežu snaga između 27 država članica Evropske unije, stvarajući prilike kao i političke tenizije dok blok nastoji da se suprotstavi ruskoj energetskoj poluzi, da upravlja tranzicijom na obnovljive izvore energije i odredi ulagaja u infrastrukturu.
Hitnost energetskog zadatka je prikazana ove nedelje. U sredu je ruski Gasprom obustavio isporuku gasa Nemačkoj preko Severnog toka 1. Pošto je prirodni gas koštao oko 10 puta više nego pre godinu dana, Evropska unija je pozvala na hitan sastanak svojih ministara energetike sledeće nedelje.
Portugal and Spain, long cut off from Europe’s energy grid, were compelled to invest in renewable power and varied imports.
— The New York Times (@nytimes) September 2, 2022
Amid Russia’s invasion of Ukraine, the nations are now key players in managing the continent’s looming energy crisis.https://t.co/Q8I201Q7XC
Dok Brisel pokušava da smisli kako da upravlja krizom, mogućnost da se više gasa dovede u Evropu preko Portugala i Španije privlači pažnju. Portugal i Španija su bili među prvim evropskim zemljama koje su izgradile terminale za preradu potrebne za prihvatanje tereta prirodnog gasa u tečnom obliku i da ga ponovo pretvore u paru koja bi mogla da se dovede u kuće i preduzeća.
Ovaj uvezeni tečni prirodni gas ili LNG bio je skuplji od tipa koji je Rusija dopremala u Evropu. Ali sada Nemačka, Italija, Finska i druge evropske nacije grčevito traže da zamene ruski gas zamenskim koji se isporučuje morskim putem iz SAD, Severne Afrike i Bliskog istoka. Zajedno, Španija i Portugal čine jednu trećinu kapaciteta Evrope za obradu LNG. Španija ima najviše terminala i najveći, iako Portugal ima stratešku lokaciju.
Njegov terminal u Sinesu je najbliži od svih u Evropi SAD i Panamskom kanalu. Još pre rata u Ukrajini, Vašington ga je identifikovao kao strašteki važnu kapiju za uvoz energije u ostatak Evrope.
Španija takođe ima široku mrežu gasovoda kojia se prenosi prirodni gas iz Alžira i Nigerije, kao i velika skladišta. Otporna energetska mreža poluostrva je jedan od razloga što su uspavane rasprave o izradnji gasnih i električnih priključaka kroz Francusku iznenada oživljene. Tu je sad i neočekivano glasna podrška iz Nemačke.
Španski premijer Pedro Sančez i nemački kancelar Olaf Šolc sastali su se ove nedelje da razgovaraju o vrtoglavim cenama energije u Evropi. Portugalski premijer Antoni Kosta rekao je da bi novi gasovod od Sinesa do španske prestonice mogao da pomogne Evropi da postane „energetski sama sebi dovoljna“.
Podzemni gasovod preko Pirineja koji bi povezivao Španiju i Francusku, napušten je pre tri godine nakon što su ga regulatori u obe zemlje smatrali nepotrebnim i preskupim.
Međutim, sada se smatra da bi izgradnja gasovoda pomogla u reševanju jednog od najvećih energetskih uskih grla u Evropi.
Ali uspostavljanje jedinstvene energetske politike među zemljama sa tako različitim resursima, potrebama i prioritetima i dalje ostaje krupan politički problem. Francuska se barem za sada protivi novom gasovodu. Portugal i Španija se takođe ljute na neke od predloga koji dolaze iz Brisela.
Portugal je ponekad u prošlosti slao struju koju ne koristi tokom noći u Španiju, rekao je Haime Silva, glavni tehnološki direktor Fusion Fuel, portugalske firme koja je u avgustu dobila zajam od 10 miliona dolara od vlade za razvoj projekta zelenog vodonika u Sinesu.
PROČITAJTE JOŠ:
„Pre ove krize, samo Portugal i Španija su govorili: ‘Želimo da prodamo tu energiju’, ali je odgovor francuske bio: Ne, ne, ne“, rekao je Silva.
„Sada imamo Portugal i Španiju koji govore: ‘Želimo da prodamo, a druge zemlje govore: ‘Morao da kupujemo'“, naveo je on.
„Ako Francuska ne želi da ga kupi, bar nam dozvolite da ga prodamo Nemačkoj, Mađarskoj, Češkoj, Austriji, Luksemburgu, Belgiji, jer tim zemljama je potrebna energija odmah“, rekao je Silva.
Nakon pritiska Portugala i Španije, Evropska unija je u junu pristala na ono što se naziva „izberijski izuzetak“: dve zemlje mogu ograničiti cene električne energije i odvojiti je od cene gasa na godinu dana. Aranžman su osudili kritičari koji su rekli da je ometao tržište, ali su se drugi lideri od tada pridružili nastojanju da se prepravi struktura cena.
Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije je rekla u ponedeljak da sadašnji sistem ne funkcioniše.
„Moramo ga reformisati“, rekla je ona. „Moramo da ga prilagodimo novim realnostima u domenu obnovljivih izvora energije“, rekla je ona.
BONUS VIDEO: Izložba uništenih ruskih oklopnih vozila u centru Kijeva
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar