1
Supruga ukrajinskog predsednika Olena Zelenska nije otišla u Davos samo da bi prisustvovala godišnjem Svetskom ekonomskom forumu i tom prilikom održala govor o teškoj situaciji svoje zemlje. Ovoga puta joj je suprug Vladimir Zelenski poverio zadatak koji bi mogao da dovede do kraja rata. Naime, ona kod sebe ima pismo u kom se nalaze zahtevi njenog muža za ulazak u pregovore sa Rusijom. Šta tačno piše u pismu verovatno ne zna ni ona, a prvi će ih pročitati kineski predsednik Si Đinping. Stoga čitav svet sa nestrpljenjem iščekuje odgovor na dva pitanja - šta Zelenski zahteva i zašto se obraća baš Đinpingu?
Naime, planirano je da Zelenska pismo uruči najvažnijem članu kineske delegacije – potpredsedniku vlade te zemlje Liu He, kako bi ga on dalje predao Đinpingu.
Pretpostavlja se da bi Đinping posle toga o sadržaju pisma razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Neposredno nakon što su se pojavile informacije o zadatku Zelenske, u javnosti se povela spekulacija o tome šta bi u njemu moglo da piše.
Obzirom da se Ukrajina nalazi pod stalnim ruskim napadima, pretpostavlja se da je osnovni uslov za bilo kakve razgovore da oni prestanu.
Ipak, čini se da to ne bi bilo dovoljno, što je svojevremeno potvrdio i sam Zelenski rekavši da zahteva da se ruske trupe u potpunosti povuku iz njegove zemlje, uključujući i Donbas i poluostrvo Krim koji se nalaze pod ruskom kontrolom od 2014. godine.
Kako je naveo, to je uslov koji se neće menjati.
„Da bismo razgovarali, potrebno je da se vratimo na trenutak kada su naše države razgovarale – a to je bilo pre rata i pre 2014. godine. Od te tačke možemo da pokušamo da to pitanje rešimo diplomatskim putem“, rekao je ukrajinski predsednik pre nešto više od mesec dana.
Takođe je izrazio uverenje da će Rusija „jednog dana“ imati rukovodstvo sa kojim će Ukrajina moći da komunicira, uz uslov da Moskva ne vodi rat i ne postavlja ultimatume.
„Hoće li se vratiti odnosi kao pre ovog rata? Siguran sam da ne. Odneli su mnoge ljude i živote. Društvo im to neće oprostiti. Ali, nakon vraćanja teritorija – u zavisnosti od toga po kojoj ceni ih vratimo – politički odnosi će postojati. I ne treba da diktiramo društvu kako da se ponašamo prema državi koja je juče htela da vas zbriše s lica zemlje“, poručio je Zelenski.
Takođe je svojevremeno navodio da će Rusija morati da poništi referendume sprovedene u septembru ove godine. I sam je potpisao dekret kojim je rusku aneksiju delova Ukrajine proglasio ništavom, a takođe je potpisao još jedan dekret 30. septembra u kojem se navodi „nemogućnost pregovora“ sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Mirovni plan bi mogao da se sastoji od 10 tačaka
Drugo pitanje koje se postavlja jeste šta bi se desilo da Putin pristane na ovo. Pretpostavlja se da bi tada usledio mirovni plan Zelenskog od 10 tačaka, koji je izneo u novembru prošle godine na samitu G20 zemalja.
Pre svega, on zahteva sigurnost od radijacije i nuklearne aktivnosti, s fokusom na vraćanje nivoa sigurnosti oko Zaporožja, najveće nuklearne elektrane u Evropi, koja je trenutno pod ruskom okupacijom.
Zatim, Zelenski želi i sigurnost snabdevanja hranom, što uključuje zaštitu i osiguranje izvoza ukrajinskog žita najsiromašnijim nacijama sveta.
Sledeći uslov je energetska sigurnost, s fokusom na ograničenja cena ruskih energenata, kao i pomoć Ukrajini za obnavljanje energetske infrastrukture, polovine koje je oštećena u ruskim napadima.
Zatim, zahteva oslobađanje svih zatvorenika i deportovanih, uključujući ratne zarobljenike i decu deportovanu u Rusiju.
Želi i da se obnovi ukrajinski teritorijalni integritet i prihvate ukrajinske granice od Rusije prema UN-ovoj povelji.
Takođe, uslov je i povlačenje ruskih trupa i prestanak sukoba, vraćanje ukrajinskih državnih granica s Rusijom.
Sledeći zahtev je osnivanje posebnog tribunala za procesuiranje ruskih ratnih zločina.
Zatim, prevenciju ekocida i zaštitu okoline, s fokusom na razminiranje i obnovu postrojenja za obradu vode.
Sledeći uslov je prevencija eskalacije sukoba i izgradnja sigurnosne arhitekture u evroatlantskom prostoru, što uključuje i garancije prema Ukrajini.
Na kraju, zahteva nedvosmislenu potvrdu završetka rata, uključujući potpisivanje dokumenta od uključenih aktera.
Sa druge strane, malo je izvesno da će do pregovora uopšte doći. Pre svega, Kremlj je više puta naglasio da neće činiti takve ustupke i da Ukrajina mora da prihvati da je ostala bez dela teritorije i da su građani koji žive u pripojenim regionima sada ruski državljani.
Takođe, pre nešto više od mesec dana šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je rekao da Rusija ne namerava ni sa kim da razgovara na osnovu „formule mira“ koju je predložio Zelenski.
„Očigledno je da Kijev nije spreman za dijalog. Iznoseći razne ideje i „formule mira“, Zelenski gaji iluziju da će uz pomoć Zapada izdejstvovati povlačenje naših trupa sa ruske teritorije Donbasa, Krima, Zaporoške i Hersonske oblasti, isplatu reparacije od strane Rusije, njeno priznanje krivice na međunarodnom sudu i time slično. Naravno, pod takvim uslovima nećemo razgovarati ni sa kim“.
Takođe, ruski zvaničnici su često isticali i da u Ukrajini nema dovoljno „jakog državnika“ sa kojim bi moglo da se pregovara.
Takođe se postavlja i pitanje, zašto baš kineski predsednik?
Pre svega, mnogi kineski zvaničnici sve češće optužuju Putina da je „nestabilan“, označavaju značajnu prekretnicu u prijateljskim odnosima između Rusije i Kine.
Sada se čini da predsednik Si Đinping možda daje sve od sebe da se preko svojih zvaničnika distancira od Putina i njegovog rata, jer se kineski lider sada fokusira na poboljšanje svojih diplomatskih odnosa sa Zapadom.
Pročitajte još:
1
0
0
Otkako je Rusija napala Ukrajinu, Si je prestao da javno kritikuje Putina zbog rata, ali u novembru je izdao direktno upozorenje ruskom predsedniku da ne koristi nuklearno oružje u Ukrajini u svom najvećem javnom prekoru koji je do sada upućen Kremlju.
U javnosti je kinesko ministarstvo spoljnih poslova uglavnom ponavljalo ruske floskule o ekspanzionizmu NATO-a, „hladnoratovskom mentalitetu Zapada“ i osuđivalo novinare zbog korišćenja reči „rat“ ili „invazija“.
Ali kako su moskovske snage razbijene na bojnom polju, kineski ton se promenio. Na samitu u Uzbekistanu u septembru, Putin je bio primoran da javno prizna da je Si imao „pitanja i nedoumice“ nakon sastanka s njim.
BONUS VIDEO Bajden ne veruje Putinu: Zelenski oštro zapretio Rusima