1
Pre četiri godine svi su se slatko smejali kad je Donald Tramp, tada kandidat republikanaca, pretio tokom televizijskog sučeljavanja sa Hilari Klinton da neće priznati izborne rezultate ako bude bio poražen. Danas nikome nije do smeha kada predsednik Tramp skida prašinu sa iste pretnje na par meseci od novembarskog sastanka sa biračima.
Nikada se u američkoj istoriji nije dogodilo da se predsednik države bori za reizbor u Beloj kući da ne bi završio u zatvoru. Trampa, istog minuta kada napusti rezidenciju u Pensilvanijskoj aveniji 1600 u Vašingtonu čeka serija krivičnih postupaka u kojima rizikuje da bude osuđen na višegodišnje kazne zatvora. Dovoljno duge da kraj života dočeka iza rešetaka.
Bivši dugogodišnji lični advokat Trampa Majkl Koen je na saslušanju u Kongresu izjavio pod zakletvom: „Imajući u vidu moje lično iskustvo sa Trampom, bojim se da u slučaju njegovog poraza na izborima u novembru nećemo imati mirnu primopredaju vlasti“.
Aktuelni stanovnik u Beloj kući se u nekoliko intervjua svojim “prijateljskim” medijima hvalio kako su na njegovoj strani policija, vojska i žestoki momci. “Podržavaju me ljudi koji imaju petlju, ali oni neće izlaziti na videlo dok se ne dođemo do određene tačke: onda će stvari krenuti po zlu, veoma po zlu”, doslovce je rekao Tramp u intervjuu svom omiljenom portalu “Breitbart”.
U prethodnih 230 godina nije nikada bila dovedena u pitanje mirna tranzicija vlasti u Vašingotonu. Period od izbora 3. novembra do 20. januara 2021. godine, kada je predviđeno polaganje zakletve starog ili novog predsednika SAD, biće najkritičniji u američkoj povesti. Ustav SAD predviđa da u slučaju da predsednik ne bude izabran, iz bilo kog razloga, po isteku mandata aktuelnog šefa države, na mesto vršioca dužnosti predsednika stupa predsedavajući Predstavničkog doma: u ovom slučaju Nensi Pelosi.
„Luda Nensi Pelosi bi mogla da postane predsednik SAD u januaru jer niko ne zna šta će se dogoditi 3. novembra“, aludirao je Tramp na jučarašnjem predizbornom skupu u Arlingtonu da neće biti pobednika na sledećim izborima, ne propustivši priliku da uvredi još jednom najstariju poslanicu na Kapitol hilu.
Jedina slična delikatna situacija se verifikovala 1974. godine, u jeku skandala Votergejt, kada je Ričard Nikson razmišljao da zloupotrebi vojsku kako bi ostao na vlasti u Vašingtonu. Nikson je odustao od te ideje jer su svi njegovi najbliži saradnici prelomili da budu verni Ustavu SAD, a ne njemu. Danas se mnogi pitaju da li u Trampovom okruženju postoje ljudi koji bi postupili, pred istom dilemom, kao Niksonovi saradnici?
The Donald je u nekoliko navrata ponovljao da je puno toga naučio od Dika Niksona, a pogotovo na njegovim greškama. Prva Niksonova lekcija koju je Tramp usvojio zasniva se na krilatici: „Kada strah preplavljuje ljude, republikanci prelaze u prednost.“
Američki predsednik već nedeljama seje strah, priziva haos, raspiruje sve moguće požare podela i zavada u društvu i predstavlja sebe kao zaštitnika tradicionalnog Amerikanca. „Ja sam vaš predsednik zakona i reda“, omiljeni je Trampov refren pošto istraumira svoje biračko telo zloslutnim prognozama.
U Trampovom narativu Amerika je na rubu apokalipse dok njegovi mediji zatrpavaju etar slikama, pričama i svedočanstvima o nasilju na ulicama američkih gradova, najezdom migranata i širenjem teorija o kineskoj zaveri protiv SAD. Lider republikanaca prekorava guvernere država i gradonačelnike gradova, po pravilu iz Demokratske stranke, zbog nemoći da zaustave nerede preteći da će poslati vojsku da uspostavi red i mir.
Pobeda Trampovog omiljenog američkog predsednika Niksona, na izborima 1968. godine, nije bila samo posledica atentata na Roberta Kenedija već i nereda koji su usledili u američkim gradovima posle likvidacije harizmatičnog lidera pokreta za prava Afroamerikanaca Martina Lutera Kinga. U tom kontekstu bi mogla da se povuče paralela sa dešavanjima posle ubistva Džordža Flojda i Trampove kampanje da je on čovek zakona i reda.
Tramp je prvi šef države u istoriji SAD koji je pokušao da odloži predsedničke izbore. Čak ni Abrahamu Linkolnu, u jeku Američkog građanskog rata, nije palo na pamet da pomeri glasanje za Belu kuću i pored toga što mu nisu davane velike šanse za reizbor. Kad su njujorškom tajkunu objasnili da je iz proceduralnih razloga gotovo nemoguće odgoditi izbore i da je odlaganje u nadležnosti Kongresa, Tramp se dao na preventivno delegitimisanje izbornog rezultata.
Kako se izbori približavaju The Donald sve učestalije i sa sve ratobornijom retorikom širi strah da neće priznati rezultate izbora. Prema pedantnim statističarima, Tramp je već više od sto puta ponovio da će masovno glasanje poštom učiniti izbore podložnim manipulacijama i nameštanjima. Na taj način predsednik SAD unapred stavlja pod znak pitanja regularnost izbora i otvara vrata za, do sada, nepoznatu krizu u američkoj istoriji.
Na udaru Trampa i njegovih najbližih saradnika, počev od zeta Džareda Kušnera, nalazi se američka Pošta (US Postal Service). Između ostalog i zato što će najrevnosniji američki građani koji budu dobili izborni materijal na kućnu adresu moći da glasaju čak i pre prvog televizijskog duela Tramp-Bajden, zakazanog za kraj septembra. U Trampovom štabu su uvereni da će Donald preokrenuti ishod izborne trke u televizijskom sučeljavanju sa “uspavanim Džoom” i zato je za njih glasanje poštom dvostruko štetno.
Drugi razlog za Trampovu ozlojeđenost na Pošte je procena da bi čak polovina birača mogla da iskoristi taj način izražavanja glasačke volje imajući u vidu pandemiju koronavirusa. Treći motiv je što birači demokrata tradicionalno mnogo više koriste sistem glasanja putem pošte nego republikanci i pretpostavlja se da bi izlaznost mogla da bude veće. Iskustvo sa prethodnih predsedničkih izbora nas uči: što je veće izlaznost to su manje šanse da kandidat republikanaca pobedi.
„Mi ne želimo da pokrademo izbore, naprotiv hoćemo da bude ispoštovana izborna volja građana a glasanja poštom otvara vrata za veliku katastrofu. Ako pobedi radikalna levica imaćemo nepopravljive posledice koje ni najbolji predsednici u budućnosti neće moći da saniraju. U sledećem periodu bi trebalo da se nominuju nove sudije Vrhovnog suda i možete da zamislite šta će da se dogodi ako to budu sudije po volji radikalne levice“, upozorio je svoje biračko telo Tramp na jučerašnjem skupu u Arlingtonu.
U aktuelnom sastavu Vrhovnog suda SAD, odnos između konzervativnih i liberalnih sudija je pet prema četiri. Imajući u vidu godine i zdravlje članova najviše sudske istance u SAD: dvoje liberalnih i dvoje konzervativnih sudija bi mogli da budu zamenjeni. To objašnjava zašto Tramp širi priču o bauku radikalne levice na drugoj strani Atlantika.
Tramp će najverovatnije, na ovaj ili onaj način, biti politički penzionisan ove jeseni, ali problem Amerike i slobodnog sveta je što “trampizam” neće biti ni lako ni brzo iskorenjen. Štaviše, SAD će nekako i preživeti Trampa, što se ne može sa sigurnošću reći za liberalne demokratije u Evropi.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
