0
Pitanja identiteta, migranti, islam i odnos prema EU su glavna četiri motora izborne kampanje za predsednika Francuske. Slušajući i čitajući izjave aktera trke za Jelisejsku palatu koja će se završiti sledećeg aprila u dva kruga, prvi je predviđen za 10. a drugi za 24. april, stiče se utisak da se politička scena Pete republike do te mere balkanizovala da se ne razlikuje mnogo od onih u bivšim jugoslovenskim republikama.
PROČITAJTE JOŠ:
Rasprave o identitetu po pravilu skliznu u nacionalizam. Odnos prema migrantima često prelazi granicu sa ksenofobijom. Suočavanje sa islamom i muslimanima završava po pravilu islamofobijom, a svaka debata o Evropskoj uniji se okončava nijansiranim bojama evroskepticizma.
Ako se po jutru dan poznaje, kampanja za predsedničke izbore koja se poklapa sa predsedavanjem Francuske Evropskom unijom u prvom semestru 2022. godine ne obećava ništa dobro za evropske aspiracije zapadnobalkanskih zemalja. Pariz je već najveći protivnik proširenja EU u dogledno vreme. Javno mnjenje je alergično na svaku priču o eventualnom ulasku novih članica u EU. Svi ozbiljni kandidati za sledeći mandat u Jelisejskoj palati, počev od predsednika Makrona, će ignorisati pitanje proširenja.
I pored toga što pojedini učesnici u predsedničkoj trci imaju čak i velike simpatije prema Srbiji, neće ih iznositi a još manje braniti u kontekstu proširenja EU. Na pitanjima Zapadnog Balkana i proširenja Unije izbori ne mogu da se dobiju, ali mogu da se izgube. Paradoksalno, što francuska politička scena bude više balkanizovana to će protganosti na njoj biti više protiv ulaska preostalih balkanskih država u EU.
Pojava Erika Zemura je dodatno balkanizovala kampanju. U tom kontekstu je veoma indikativna izjava Marin Le Pen koja će treći put probati da postane prva žena u istoriji na čelu francuske države: “Paradoksalno, pojava Erika Zemura u predsedničkoj kampanji ide u moju korist. Zahvaljujući Zemuru, Francuzi počinju da shvataju da su moji politički stavovi razumni i umereni i pored toga što ponekad mogu da izgledaju trvdi. Takođe, Zemurovi glasovi će biti moj rezervoar za pobedu nad Makronom u drugom krugu”.
Marin Le Pen u ruhu umerene i razumne političarke je dokaz dokle je došla živa u termometru francuske demokratije. Da je reč o ozbiljnoj temperaturi ukazuju sva istraživanja javnog mnjenja koja pokazuju da Le Pen i Zemur imaju više od trećine glasača na svojoj strani, kad im se doda republikanac Ksavije Bertran, koji takođe ima vrlo tvrde stavove po identiteskim, migrantskim i pitanjem islama, dolazimo do gotovo polovine građana Francuske.
Le Pen je svoju izbornu kampanju koncentrisala na tri velike teme: imigracija, ekonomski nacionalizam i pretvaranje EU u neku vrstu labave carinske unije u kojoj se sve odluke donose konsenzusom. Liderka Nacionalnog okupljanja obećava da će organizovati referendum na kome će tražiti zeleno svetlo za ustavne promene koje bi joj omogućile da zaustavi ne samo ilegalne migracije već i one legalne, poput ukidanja prava na dozvolu boravka ili državljanstva na osnovu braka i mesta rođenja. Iako to ne kaže direktno, na udaru tog zakona bi bili muslimani francuski državljani koji se često žene ili udaju za osobe iz država njihovih predaka.
Erik Zemur je svoje nastupe usmerio na borbu protiv islama. Igrajući na kartu straha – više od polovine građana Francuske vidi u islamu opasnost za Petu republiku – Zemur manipuliše sa najprizemnijim osećanjima i porivim svojih sugrađana i oživljava francuski identitet u kontrapoziciji prema islamu. U tu svrhu Zemur često maše navodnom rečenicom Šarla de Gola da je Francuska zemlja pripadnika bele rase, hrišćanske vere i baštinik grčko-rimske kulture. Ta rečenica je vrlo problematična, ali kada je izgovori Jevrejin poreklom iz Alžira, dete tzv. “Pied-noir” citirajući oca Pete republike i oslobodioca, svaki prigovor pada u vodu.
Ovde treba napomenuti da se sve vodeće političke formacije u Petoj republici pozivaju na Francusku revoluciju i Treću republiku kao temelj Pete republike. Reč je o veoma značajnom detalju jer je Treća republika, još u drugoj polovini 19. veka, definisala francuski identitet kao građanski i sekularni, bez etničkih i verskih razlika.
Štaviše, pojam entičke pripadnosti pravno ne postoji, niti se pominje u javnim i ličnim dokumentima dok je religija ograničena u potpunosti na privatnu sferu. To je glavni razlog što u Francuskoj nikada nismo imali rezultate popisa po etničkoj ili religioznoj pripadnosti.
Pomenuti principi su funkcionisali besprekorno. Sve francuske republike su uspešno asimilovale i pretvarale već u drugoj generaciji decu migranata u Francuze koji su listom nosili francuska imena. Sve do dolaska migranata sa Magreba. Francuski “grandeur” i građansko-republikanski svetonazori nisu imali isti efekat na muslimane iz Maroka, Alžira, Tunisa i Turske, kao na katolike Italijane, Špance, Portugalce i Poljake, na pravoslavne Ruse, Srbe, Rumune, Bugare i Grke, hrišćane Jermene ili Jevreje.
Favoriti za republikansku nominaciju u trci za Jelisejsku palatu, Ksavije Bertran i Mišel Barnije, nisu mnogo daleko od stavova Zemura i Le Penove, bilo da se radi o migrantima, islamu, identitetskim pitanjima. Iznenađenje je i da obojica imaju dosta hladan stav prema procesu dalje federalizacije EU.
Emanuel Makron je prošle godine objavio rat tzv. islamskom separatizmu. Za razliku od Zemura, Le Penove i republikanaca, Makron ne smatra da su francuskim muslimani “izgubljeni” za građansku državu, ali da je potrebna oštra borba protiv političkog i radikalnog islama koji sprovodi plan stvaranja države u državi, odnosno odvajanja muslimana od ostatka društva. Odatle borba protiv separatizma.
Aktuelni predsednik je napravio i nekoliko poteza koji koketiraju sa identitetskom politikom, poput promene plave boje na zastavi Francuske. Sada je ona više teget nego plavetna, odnosno vraćen joj je izgled kakav je imala 1793. godine. Makron je koketirao i sa delom glasačkog tela koje nema velike simpatije za strance tako što je značajno pooštrio uslove za dobijanje socijalne pomoći i naknadu za nezaposlene.
U taktičkom smislu, na ruku Makrona ide i ulazak u političku arenu Eduara Filipa. Bivši premijer je osnovao stranku, ali se neće kandidovati za predsednika i kako je nagovestio neće voditi kampanju protiv Makrona. Takođe, i u ovoj, kao i u prethodnoj kampanji Makron će biti jedini barjaktar evropskih ideja i zagovornik Francuske kao lidera EU.
Interesantno je da dok se kandidati koji imaju šanse da se nađu u drugom krugu predsedničkih izbora baziraju na identitetskim, migrantskim, religioznim i pitanjima EU, autsajderi su fukusirani na ekološkim, ekonomskim, energetskim i socijalnim pitanjima.
Kandidat ekstremne levice Žan-Luk Melanšon insistira na borbi protiv infllacije i poskupljenja hrane i energenata. Liderka liberala Valeri Pekres se zalaže za zatvaranje nukelarnih centarala i uvođenje dodatnih taksi na ugalj kao i za reformu penzionog sistema i povećanje minimalne zarade. Gradonačelnica Pariza, socijalistkinja An Idalgo je lansirala kampanju na reformama obrazovnog i zdravstvenog sistema i politike zapošljavanja. Kandidat Zelenih, evroparlamentarac Janik Žado, insistira na ekološkim pitanjima.
Prema svim kredibilnim istraživanjima Makron je i dalje apsolutni favorit za pobedu, kako u prvom tako i u drugom izbornom krugu. Glavni konkurenti da izađu na crtu Makronu u dvoboju 24. aprila su Erik Zemur i Marin Le Pen. Eventualno iznenađenje bi mogao da bude Ksavije Bertran pod uslovom da ga republikanci izaberu za kandidata. Svi ostali učesnici u trci će napraviti veliki uspeh ako dobace do dvocifrenog procenta glasova.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
