Piše Marko Begović: "Drugoj" Srbiji

Nakon 30. avgusta, u Crnoj Gori su se, kao nigde ranije, desili izbori, koji su uprkos činjenici da su zakazani u nevreme javno-zdravstvene situacije, odlučili da institucionalizovani klijentelizam, korupciju i kriminal pošalju u političku prošlost. No da bi naše komšije shvatile o čemu se radi evo par podataka, piše za Nova.rs dr Marko Begović, konsultant za međunarodne odnose.Tokom Drugog svetskog rata, ukupan demografski gubitak u Crnoj Gori iznosi oko 100 hiljada stanovnika, pa se ipak uz ozbiljnu posleratnu politiku, Crna Gora oporavila. S druge strane, u periodu od 1992. do 2020. godine, Crnu Goru je napustilo 140 hiljada stanovnika, dok je prema podacima Instituta za javno zdravlje 50 odsto preostalog stanovništva obolelo od jedne vrste nezaraznih bolesti, poput gojaznosti, dijabetesa, kardio-vaskularnog sistema ili kancera.O ekonomskoj situaciji u zemlji najbolje govore sledeći podaci. Javni dug će preći četiri milijarde evra naredne godine. Prema podacima Uprave za statistiku 120 hiljada zaposlenih u realnom sektoru izdržava 50 hiljada državnih službenika i nameštenika u javnom sektoru, 130 hiljada penzionera, 40 hiljada nezaposlenih i 30 hiljada korisnika socijalne pomoći.Naše drage komšije moraju razumeti da prethodni podaci predstavljaju rezultat jedne vlasti, koja je po većini u Crnoj Gori (blizu 70% smatra da Vlada ne radi u interesu građana) poharala ljudske i privredne i devastirala prirodne resurse i prostor. Dakle uspostavljen je sistem u kojem su nenormalnost, nesposobnost i nemoralnost institucionalizovani. Zapotrebe desetak otuđenih pojedinaca i njima povezanih srodnika, postali smo zemlja koja ima više glasača, neko stanovnika.

U Crnoj Gori dugo tinja potreba da se odnosi u društvu upristoje, ali su građani plašeni da je država ugrožena. Zato se pitam ovde, šta je to država, ako građani odlaze u jednom pravcu, ako se obala betonira, reke stavljaju u cevi, međunarodnim kriminalcima se obezbeđuju crnogorski pasoši, a društvena margina donosi najvažnije odluke.Može li ovakvo stanje jedna država preživeti? Zato su se drage moje komšije desile promene. Takođe, u Crnoj Gori živi 30% sugrađana koji se osećaju Srbima i imaju potrebu artikulacije svog identiteta.Kao Crnogorac, želim da ih podržim u tome, jer se crnogorska državnost, nacionalnost i kulturna osobenost mogu jedino očuvati pluralizmom, strukom i državničkom politikom. Mi smo zemlja ozbiljnih kadrovskih deficita, sa nagomilanim javnim dugom i ne strukturisanom ekonomijom.

Nama ste potrebni i vi, građani Srbije i vaše iskustvo nakon petog oktobra. Staraćemo se da na ponovimo iste greške. Hajmo da zajedno gradimo jedan pristojni okvir za naše građane. Na ovom putu moramo ohrabrivati jedni druge, jer je put ka prihvatanju evropskih vrednosti izazovan i zahteva izlazak iz postojeće komfor zone.Nas je izgleda iznenadila ova promena, da se iz straha za neke svoje pozicije (ili koristi), ne usuđujemo ispružiti ruku, jer ne zaboravite sledeće: Crna Gora neće nestati dok je Lovćena i Durmitora, dok je mora pod Barom i Kotorom, dok je sunca i Grahovca. Ovo su reči Slavka Perovića, verujem da ga se sećate. Podržavao vas je u najtežim trenucima. Sad je vaš trenutak. Na koncu, nemojte zaboraviti da u politici kao i u životu, možemo se jedino kretati brzinom najsporije nam karike.