Piše Janja Klasinc: Rat u Evropi

Tekst je u celosti preuzet sa Medija centra.Međutim,dok u Ukrajini rat već bukti, „velikima“ kao da to nije dovoljno. Sada Putin preti čak i atomskim ratom. To znači – totalnim uništenjem. Kad jedan od svetskih lidera izgubi razum, uzalud je računati s tim da će se skoro smiriti i početi da se ponaša racionalno. Ovih dana čitamo analize raznih autora zašto je došlo do toga. Od izazivanja Amerike, pa do nerazumne ustrajnosti Ukrajine da uđe u NATO i sve do onoga da nije Putinu toliko do „tradicionalno ruskih“ pokrajina u Ukrajini već da se više plaši ukrajinske demokratizacije koja bi mogla da se proširi i na Rusiju. I sve od toga je čak i istina. Ali sve to nije i ne može biti razlog za ubijanje i rušenje bilo koje države i bilo kog naroda! Za to opravdanja nema!

Evropa ujedinjenija više nego ikad

Kada se Jugoslavija suočavala sa ratom, Zapadna Evropa koja je tada sačinjavala Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ) bila je više privredno nego političko udruženje. To je postalo tek Mastrihtskim ugovorom 1.novembra 1993. Tada je zvanično nastala Evropska unija koja se za vreme jugoslovenskog rata tek stvarala i nije još imala izraženih jedinstvenih stavova. Zapadnoevropske zemlje su reagovale na naš rat samostalno i prilično konfuzno. Zapad nije dao dovoljnu podršku mirotvornim snagama i mnogo toga nije ni shvatao (ili nije hteo da shvati).

Iako ima u današnjoj EU popriličnih razlika i neki misle da se Unija čak i neće održati, to ovih dana izgleda sve samo ne tako. Upravo ruski napad na Ukrajinu dokazao je kako jedinstvena može EU da bude. Protiv Putinovog napada su potpuno jedinstveno nastupile sve zemlje članice EU (čak i neutralne), pa i Velika Britanija, koja se nedavno odvojila od EU.„Putin je pokušao da podeli EU, ali nije uspeo“, izjavila je fon der Lajen. „Ujedinjeniji smo i odlučniji nego ikad“, naglasila je ona. „Putin ponovo pokušava na silu da precrta mapu Evrope. Mora, i hoće propasti“, rekla je ona.Na vanrednoj sednici EU parlamenta poslanicima se preko video kontakta obratio i ukrajinski predsednik Zelenski koji je zamolio poslanike da što pre prime Ukrajinu u Evropsku uniju. Naravno, tako brzo to ne ide, ali većina poslanika i Evropska komisija podržava predlog da se Ukrajini ubrzo dodeli status kandidatkinje za članstvo.Zbog ruskog rata protiv Ukrajine, EU napušta svoj dosadašnji princip - da oružje ne isporučuje zaraćenim stranama. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je u Briselu da će EU prvi put u svojoj istoriji finansirati kupovinu i isporuku naoružanja i vojne opreme nekoj napadnutoj zemlji. EU će izdvojiti za Ukrajinu pola milijarde evra za oružje i opremu i 600 miliona evra za humanitarnu pomoć Ukrajini i izbeglicama. Vrh EU usvojio je i kaznene mere protiv Rusije i Belorusije. Ceo vazdušni prostor EU je zatvoren za ruske avione.Veliki zaokret se desio u Nemačkoj: nakon što je donedavno insistirala da neće isporučivati oružje Ukrajini jer imaju politiku da ne šalju oružje u ratne zone, Berlin sada šalje veće količine oružja u Kijev. Prema izveštajima iz Berlina, nemačka vlada će u Ukrajinu poslati 1.000 jedinica protivtenkovskog oružja i 500 raketa zemlja-vazduh. Osim toga, dali su i zeleno svetlo Holandiji za isporuku Ukrajini 400 projektila nemačke proizvodnje. Interesantno je da su se u slanje oružja uključile i Norveška i Finska koje su do sada kao neutralne zemlje to odbijale. Norveška će donirati Ukrajini 2000 protivtenkovskih raketnih bacača M72, a Finska 1500 raketnih bacača, 2500 pušaka, 150.000 komada municije i 70.000 obroka hrane. Iako je Italija poznata po dobrim odnosima sa Rusijom, italijanski premijer Marijo Dragi najavio je velike količine vojnih sredstava, materijala i opreme za Ukrajinu, ali se u svojoj izjavi nije odredio o količinama. Hrvatska šalje u Ukrajinu vojnu pomoć u iznosu od 16,4 miliona evra, a Slovenija pomaže ukrajinskim borcima sa puškama, municijom i šlemovima, i spremna je da primi od 180 do 200 hiljada izbeglica.

Rusiju nisu samo napustili prijatelji iz država EU već se našla usamljenom i u UN. U Savetu bezbednosti njenu agresiju niko nije podržao, a njena česta saveznica Kina se samo mudro uzdržala. Sukob Rusije sa Evropom i Amerikom njoj samo koristi.Rusija je u ponedeljak branila napad na Ukrajinu izolovano i na Generalnoj skupštini UN, koja je započela vanrednu sednicu uoči rezolucije o osudi agresije u Ukrajini, i na Savetu bezbednosti UN, koji je održao humanitarnu sednicu poslednjeg dana ruskog predsedavanja. U 77-godišnjoj istoriji UN, ovo je bilo tek jedanaesto vanredno zasedanje Generalne skupštine UN, a do sada se nijedna stalna članica Saveta bezbednosti UN nije našla pod takvim udarom kao Rusija.Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je pozvao na hitan prekid sukoba u Ukrajini. Tekst rezolucije je napisan mirnim tonom kako bi mu se pridružilo što više zemalja. Za prijem je potrebna dvotrećinska većina. Iako Rusija zbog toga neće odustati od rata, usvajanje rezolucije će, po mišljenju stručnjaka, potvrditi usamljenost Rusije. Ruski ambasador pri UN Nebenzia rekao je novinarima, da se ne oseća ni najmanje usamljeno. Rusiju prate Sirija, Venecuela, Kuba i druge slične zemlje. Kina im se nije pridružila. Sa druge strane, ukrajinski ambasador Sergej Kislica je čak nediplomatski savetovao Putinu da ako hoće da se ubije, neka uzme pištolj da bi izvršio samoubistvo, baš kao „čovek u berlinskom bunkeru u maju 1945. godine“.Svega toga su svesni i ruski intelektualci, poznati umetnici i mnogi drugi, pre svega mladi ljudi. Oni već danima protestuju u 44 ruska grada. Nažalost, jedini rezultat toga je oko 6000 uhapšenih pametnih ljudi, koji se protive ratnom ludilu.

Najava rata ruskoj ekonomiji

Fon der Lajenova je na konferenciji za novinare iznela dogovoreni paket EU sankcija protiv ruske invazije za koji je rekla da će imati „maksimalni efekat na rusku ekonomiju i političku elitu“. Paket sankcija zasnovan je na pet stubova i obuhvata finansijski sektor, energetiku, transport, kontrolu porekla i finansiranje, kao i ograničenja vizne politike. Između ostalog, to uključuje finansijske sankcije koje zabranjuju ruskim bankama pristup evropskim finansijskim tržištima. Oni ciljaju 70 odsto ruskog bankarskog tržišta i ključne državne kompanije, uključujući odbranu. Bez sumnje su mere koje je donela EU, zajedno sa Amerikom, Kanadom, Australijom i Japanom, do sada najrigoroznije mere protiv neke države.Sankcije su usmerene na energetski sektor, ključnu ekonomsku oblast koja posebno koristi ruskoj državi. Zabrana izvoza će uticati na naftni sektor, jer će sprečiti Rusiju da unapredi rafinerije, rekla je fon der Lajenova. Nemačka je zaustavila sa Rusijom dogovoreni projekat gasovoda Severni tok II. Za sada EU nije uvela potpunu zabranu uvoza nafte iz Rusije, a juče je to napravila Kanada. SAD su blokrale poslovanje sa bankama VEB, koja je izvor finansiranja Kremlja i ima 50 milijardi dolara sredstava i Promsvyazbank sa 35 milijardi dolara sredstava, koja finansira rusku vojsku.EU takođe zabranjuje prodaju aviona i opreme ruskim avio-kompanijama. Rusiji je ograničen pristup ključnim tehnologijama kao što su poluprovodnici ili najsavremeniji softver. Međutim, ograničenje vizne politike znači da ruske diplomate i biznismeni više neće imati privilegovan pristup Evropskoj uniji, a mnoge banke su blokirale njihove bankarske račune. I one u Švajcarskoj, iako ta država nije članica EU.Kao najopasnija finansijska mera za Rusiju izgleda odluka EU i zapadnih saveznika da isključe određene ruske finansijske institucije iz SVIFT sistema. SVIFT je akronim za Društvo za svetske međubankarske finansijske telekomunikacije. To je udruženje sa sedištem u belgijskom gradu La Hulpe, južno od Brisela, koje je osnovano 1973. godine na inicijativu 239 banaka iz 15 velikih zemalja. Njegova svrha je bila da ubrza međubankarska plaćanja. SVIFT se smatra svojevrsnim „bankarskim gmail-om“, odnosno automatizovanim sistemom za slanje platnih poruka između banaka. SVIFT se stoga ne bavi transferom stvarnog novca, već samo informacijama između dve banke. Danas je u sistem uključeno 11.000 finansijskih institucija iz 200 država koje ostvaruju 42 miliona plaćanja dnevno. Sa ovim isključenjem, Rusija će praktično biti odsečena od međunarodnog profita od prodaje nafte i gasa, koji čine 40 odsto prihoda zemlje. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen takođe je najavila mere protiv ruske Centralne banke.

Posledice

Prema pisanju Moskva tajmsa, Moskva tvrdi da je njena ekonomija dobro zaštićena od bilo kakvih zapadnih sankcija i ekonomskih posledica koje će uslediti. „Biće bolno, ali prošli smo kroz to i ranije“, rekao je ekonomski dopisnik u novostima na državnoj televiziji u sredu, nakon što je uvedena prva tranša sankcija. Ruska vlada kaže da je izgradila značajne državne rezerve — više od 630 milijardi dolara — za koje veruje da će zaštititi ekonomiju od najgore ekonomske krize. Vlada ima godišnji suficit – što znači da ne mora da pozajmljuje gotovinu ni na domaćem ni na međunarodnom tržištu – a državni dug je ispod 20% BDP-a zemlje. Ali analitičari nisu ubeđeni da bi to bilo dovoljno pred verovatno nezabeleženim odgovorom Zapada, koji ukazuje na štetne ne samo kratkoročne, već i dugoročne posledice.Rublja koja je svakog dana u padu izvršiće još veći pritisak na ekonomiju koja se već bori. Inflacija od 8,7% je na najvišem nivou u poslednjih šest godina, a finansije domaćinstava su u gorem stanju nego pre deset godina. Nedavno istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da skoro dve trećine ruskih porodica nemaju nikakvu ušteđevinu.Devalvacija rublje samo će naglasiti krizu životnog standarda — gurajući cene naviše, verovatno dramatično. Prema jednoj studiji, uvozna roba čini oko 75% proizvoda i sastojaka koji se koriste za pravljenje svakodnevnih proizvoda i hrane koji se prodaju u Rusiji.Sasvim je normalno da će te sankcije pogoditi i druge države. Večina evropskih kao i drugih država trguje sa Rusijom. Najviše na polju energetike i novih tehnologija. Zbog toga se sve države već spremaju kako da smanje posledice tih sankcija.Skoro dve trećine ruskog izvoza prirodnog gasa ide u Evropu i oko polovine njene globalne prodaje nafte. Nemačka je saopštila da ima dovoljno energije u skladištu da preživi zimu ako ruski tokovi budu poremećeni. Za sada se malo govori o tome da bi Evropa odlučila da prestane da kupuje rusku energiju, ali postoje strahovi da bi Rusija mogla da zatvori slavine ili pokuša da stisne Evropu kao odgovor na bilo koji paket sankcija — posebno pošto je Putin više puta pokazao da je domaća ekonomija na drugom mestu spoljne politike u pogledu prioriteta.

Ruski izvoz energije u Evropu vredi 90 milijardi evra godišnje, izračunao je Scope Ratings. Bez obzira na to da li će Rusija poremetiti tokove — i dovesti do gubitka prihoda — poslednja akcija će samo dovesti do intenziviranja dugoročnih poteza Evrope da smanji svoje oslanjanje na rusku naftu i gas, kažu analitičari.Zbog toga se EU intenzivno priprema na te mogućnosti. Skladišni kapaciteti u EU trenutno su popunjeni oko 30%. Potrošnja je u opadanju, ali je treba odmah dopuniti da bi se EU dobro pripremila za jesen i zimu. Ukoliko dođe do blokade isporuke gasa iz Rusije, rešenje bi bilo da se popune zalihe iz drugih zemalja koje izvoze gas. EU već pregovara sa Velikom Britanijom i svojim članicama Holandijom i Norveškom. I Nemci i druge zemlje će tražiti gas i naftu na drugim tržištima, a razmatraju i postavljanje takozvanih LNG gasnih terminala. Terminal za tečni prirodni gas je objekat za upravljanje uvozom i/ili izvozom tečnog prirodnog gasa (LNG). Uključuje opremu za utovar i istovar tereta u i iz okeanskih tankera, pretovar, gasifikaciju, preradu, skladištenje, pumpanje, kompresiju i merenje LNG. LNG kao tečnost je najefikasniji način za transport prirodnog gasa na velike udaljenosti, obično morem. Od članica EU očekuje se i rad na što skorijem usvajanju sporazuma o solidarnoj pomoći u snabdevanju gasom. Ovi sporazumi bi obezbedili izvesnu sigurnosnu mrežu u slučaju većih poremećaja u snabdevanju. A tih će sigurno biti.Sve u svemu, ovaj rat ne donosi koristi nikome. To će pre ili kasnije svhvatiti i Putin. Najgore posledice će na kraju pretrpeti upravo Ukrajinci i Rus sami. I jedni i drugi imaće puno stradalih, uništene države, lošu ekonomiju i loš život. A ako nekim slučajem čitava situacija izmakne kontroli i upotrebi se atomsko oružje, niko neće više imati problema ni sa parama ni sa energentima, jer nas verovatno u tom slučaju više neće ni biti.

BONUS VIDEO: Bolnica u Mariupolju - borba za živote ranjenika

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apmariupoljbolnicagp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3172689"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram