Piše Dimitrije Milić: Bajdenova strategija ipak bila pogodak

Iako će mnogi, naročito konspirativniji deo javnosti, tu pobedu pripisati „dubokoj državi“, „krađi glasova“, „nameštaljci“ ili nekom drugom mračnom faktoru, Bajdenova pobeda je proizvod jasne strategije koje se njegov tim disciplinovano pridržavao od aprila 2019. i koja je prozivod detaljnog istraživanja izbora 2016. i 2018.

Lekcije iz 2016. i 2018.

Predsednički izbori iz 2016., kada je Donald Tramp postao predsednik, i "midterms" izbori 2018., kada su demokrate preuzele većinu u Predstavničkom domu, bili su važne lekcije za Bajdenov tim.Izbori iz 2016. su pokazali da je Donald Tramp neobičan republikanski kandidat, koji zahvaljujući desničarskom kulturološkom diskursu i populizmu, uspeva da ulazi i u radničku bazu demokrata. Na ovaj način Tramp je uspešno od demokrata preuzeo države poput Viskonsina, Mičigena i Pensilvanije, zahvaljujući visokom poverenju među belcima radnicima.Takođe, demokrate su otkrile da uprkos gubitku izbora, mogu imati solidan proboj u predgrađima među umerenim republikancima i nezavisnim glasačima, najviše ženama.

Midterms izbori iz 2018. bili su proba nove strategije, koja je podrazumevala: biti politički na centru kroz izbegavanje bilo kakvog levog ekstremizma i izbegavati Trampove mamce sa kulturološki kontroverznim pitanjima. Po istraživanjima Gallup-a u nešto više od 40 od ukupno 50 država umereni i konzervativni birači činili su većinu, te bi bilo kakav vid skretanja ulevo bio problem u svim "swing" državama.Zahvaljujući disciplinovanom sprovođenju ove strategije i laserskim fokusom ka zdravstvu, demokrate su od republikanaca preuzeli preko 30 kongresnih mesta 2018. Ljudi koji su pobedili republikance u „crvenim“ i „ljubičastim“ jedinicama i doneli većinu, bili su demokrate centristi.Ono što je bio zadatak demokrata je da to isto sprovedu na nivou cele Amerike. Jedini čovek koji je ovu strategiju mogao nacionalno da iznese bio je Džo Bajden.

Strategija protiv Trampa

Džo Bajden je svoju kandidaturu za predsednika proglasio u aprilu 2019. U okviru proglašenja kandidature bilo je jasno da će strategija Džoa Bajdena biti pokušaj rekreiranje kampanja demokrata centrista iz 2018., koje je i sam u kampanjama podržavao.Kalkulacija Bajdenovog tima je bila da je Donald Tramp autentično nepopularan predsednik sa procentom prihvaćenosti u javnosti na oko 40%. Kao polarizujuća ličnost stvorio je veliki broj protivnika, od izrazite levice, preko mejnstrim demokrata do umerenih neokonzervativnih republikanaca. Na drugoj strani kao takav, uspeo je da uđe u deo tradicionalne baze demokrata poput belaca radnika i to u ključnim državama za izbornu pobedu.Da bi se takav predsednik pobedio, potrebno je biti prihvatljiv svim njegovim protivnicima i ako je moguće vratiti deo svoje baze, koji se odlio ka njemu. Iz tog razloga Bajdenova kampanja se odlučila za centrizam i poruku jedinstva definisanu kao „Borba za dušu nacije“, odnosno želju da se prikaže da sve što Tramp zastupa nije ono što Amerika jeste i da je zbog njega danas podeljenija nego ikad, te da joj je ponovo potrebno da se ujedini.

Nakon pobede na unutarpartijskim izborima, Bajden je uspeo da pod isti šator okupi sve protivnike Trampa. Iza kandidata demokrata stao je ceo establišment ove partije, zatim levo krilo stranke poput Bernija Sandersa, Aleksandrije Okasio Kortez i Endrua Janga, ali i nezanemarljiv broj razočaranih republikanaca poput bivšeg guvernera Ohaja Džona Kejsika, Kolina Pauela, porodice Mekejn ili neokonzervativne ikone Bila Kristola.U nameri da povrati deo belaca radnika, najveću pažnju u kampanji posvetio je Mičigenu, Viskonsinu i Pensilavaniji. Obećavao je povećanje minimalca na 15 dolara, državne programe pomoći i proširenje zdravstvenog programa Obamaker. Naglašavao je svoje radničko poreklo, a tome je i pomoglo što među biračima nema imidž „snoba“ ili „elitiste“.

Koronavirus pojavio se takođe kao jedan od poklona za kampanju Bajdena, s obzirom da je ogolio jednu od glavnih slabosti populista, nekompetentnost. Utisak da je predsednik neozbiljno shvatio virus, ali i ekonomski pad, koji je pratio virus, pojačali su argumentaciju Bajdena da je Tramp loš predsednik.Manevarski prostor za Trampa nakon svih ovih događaja znatno se suzio.

Put do pobede

Napadi republikanskog štaba na Bajdena bili su slabi. Prvi se ticao njegovog mentalnog stanja i nakon prve i druge debate više nije imao utemeljenja. Drugi se ticao da će sa njim doći na vlast socijalisti koji će upropastiti Ameriku, što je pomoglo Trampu da kroz glasove Kubanaca, Venecuelanaca i drugih latinosa izbeglih od socijalističkih režima pobedi Floridu, ali ne više od toga.Treći se ticao afera Bajdenovog sina Hantera, koje nisu naišle na veći odjek kod birača. Četvrti se ticao napada da je Bajden predugo u politici i da su mu rezultati upitni, koji je imao za cilj da od Bajdena otera antiestablišment glasače.

Međutim, sve ovo nije bilo dovoljno. Bajdenova ciljna grupa u swing državama bila je jasna i njegov tim se disciplinovano držao osnovne strategije i poruke. Iako su ankete precenjivale snagu Bajdena, pokazalo se da to nije bilo pogrešno predviđanje pobednika kao 2016. Bajden je uspeo da generiše glasove svih Trampovih protivnika, motiviše ih da izađu na izbore i da od Trampa nazad preuzme najveći deo kolebljivih država. U tome su mu najviše pomogli ljudi iz predgrađa i deo belaca koje je povratio od Trampa. Ovo je uz sve mane, kojih kao kandidat ima dosta, mogao da u delo sprovede od demokrata jedino Džo Bajden, što je ubedljiva pobeda u broju glasova i elektora praktično dokazala.Bajden u domaćem javnom mnjenju može biti kritikovan ili branjen, ali njegova strategija do pobede bilaje pun pogodak i školski primer pobedničke kampanje.BONUS VIDEOhttps://www.youtube.com/watch?v=A4ERrYnyRvwPratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram