Picula: EU mora da uslovi finansijsku pomoć Zapadnom Balkanu

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), Picula je rekao da izveštaji nezavisnih analitičara ukazuju da je EU od 2014. godine potrošila 700 miliona evra u regionu na jačanje demokratskih institucija, ali da to jednostavno nije dalo rezultate.„EU bi morala da razvije mehanizam uslovljavanja u svim onim slučajevima kada taj novac ne daje željene rezultate zbog otpora političkih elita ili pogoršanja situacije sa stanjem ljudskih prava i nazadovanjem demokratskih institucija, ugrožavanja slobode medija“, kazao je Picula.Tada bi EU trebalo odlučnije da reaguje i da obustavi isplatu tih sredstava, naveo je Picula i dodao da „različite autokrate jedino takav jezik razumeju“.Picula, član Socijaldemokratske partije Hrvatske, rekao je da je u svim državama Zapadnog Balkana „evidentna zapuštenost demokratskih institucija“, delom zbog unutrašnjih razloga, a delom zbog vakuuma u politici proširenja EU.„Kada nedostaju vizije karakteristične za evropski projekat, na snazi je politički oportunizam mnogih država članica. Tu je Bugarska, koja osporava početak pregovora sa Severnom Makedonijom, ali i neke starije članice EU, kao Francuska i Holandija, daju doprinos blokadi politike proširenja. EU se suočava sa internim problemima i zato nema snage za nova proširenja“, kazao je Picula.Naveo je da je na Zapadnom Balkanu sve prisutnija i geopolitička konkurencija EU, koje nije bilo pre desetak godina, a sada „nameće agendu“.„I mnoge političke elite na Zapadnom Balkanu prihvataju tu vrstu uticaja. Političari razmišljaju o sledećim izborima i najjeftinijem načinu kako nešto postići, a reformama se treba ozbiljno posvetiti sa izgledima da možda nećete dobiti povratnu korist od samih reformi“, rekao je Picula.Ocenio je da su na Zapadnom Balkanu mogući određeni sukobi unutar pojedinih država, „zbog mnogih nerazjašnjenih problema u zaostaloj demokratskoj tranziciji“.Picula je kazao da su nedavni događaji u Crnoj Gori, poput lokalnih izbora u Nikšiću i ustoličenja mitropolita Joanikija na Cetinju pokazali da je „više nego jasan i prisutan bio interes i uticaj stranih aktera koji nisu usklađeni sa deklarisanom orijentacijom zemlje i njenim putem ka EU“.„Naravno, naglašavam i agresivnu medijsku kampanju koja dolazi iz Srbije ka Crnoj Gori. Treba izvući pouku iz ovih situacija jer je očigledno da je Crna Gora kao mala država izložena geopolitičkom interesnom radaru pojedinih aktera, koji nije u interesu Crne Gore, niti u interesu EU. Zato EU mora biti značajno aktivnija“, naveo je.Dodao je da bi rekonstruisana vlada u koju bi ušla desna koalicija Demokratski front „predstavljala korak unazad“.„Ovi proruski i prosrpski akteri dovode u pitanje ne samo evropske integracije, već i elemente državnosti Crne Gore. Takvim političkim delovanjem Crna Gora može biti blokirana sa nesagledivim posledicama“, rekao je Picula.Povodom krize u Bosni i Hercegovini, Picula je rekao da je ta zemlja „postkonfliktno, konfliktno i moguće pretkonfliktno društvo“.On je kazao da u BiH najveću opasnost trenutno vidi u pretnji od spajanja različitih hroničnih kriza koje opterećuju odnose u zemlji, posebno u poslednjih nekoliko godina.Za srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika rekao je da „iskušava strpljenje međunarodne zajednice, dok su ulozi na stolu sve veći“.Dodao je da dodatno pogoršanje ne bi bio samo nastavak „nasilnog i teatralnog Dodikovog ponašanja“, već sprovođenje najavljenog odvajanja od institucija Bosne i Hercegovine.„Mislim da je to ozbiljna opasnost jer u ovom trenutku ne vidim da se preduzima nekakav poseben napor da se to spreči, osim komentarisanja ili nekih sankcija“, kazao je.Bonus video: Vučić o britanskim i američkim arbitražama u slučaju Rio Tinto

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vucicrtsklip1gp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2975863"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram