Petar Sadžakov, Novosađanin koji već više od godinu i po dana živi i radi u Dohi, za Nova.rs ispričao je kakva je atmosfera u ovoj zalivskoj zemlji i kako građani - ali i Srbi koji su se zatekli u Kataru sa izbijanjem pandemije - podnose mere.
Katar je odlučio da pre nekoliko dana – u skladu sa svetskim trendom – uvede kao obaveznu meru u borbi protiv pandemije koronavirusa instaliranje mobilne aplikacije pod nazivom „Ehteraz“ preko koje će se locirati svi građani. Iako nadležni organi ističu da nema razloga za bojazan i da privatnost građana neće biti narušena, mnogi u to sumnjaju pošto aplikacija navodno ima pristup i fotografijama.
Aplikacija mora biti instalirana i uključena od 22. maja prilikom svakog izlaska iz kuće, inače će građani koji se budu oglušili o propisanu meru biti novčano kažnjeni. Pored toga, u Kataru situaciju dodatno komplikuje činjenica da sada drastično rastu temperature, a i vreme je Ramazana.
Petar Sadžakov, Novosađanin koji već više od godinu i po dana živi i radi u Dohi, za Nova.rs ispričao je kakva je atmosfera u ovoj zalivskoj zemlji i kako građani – ali i Srbi koji su se zatekli u Kataru sa izbijanjem pandemije – podnose mere.
Među onima koji su se zatekli u Kataru kada je proglašena pandemija i kada su zemlje u čitavom svetu počele da implementiraju mere sa ciljem sprečavanja širenja virusa, a jedna od njih bila je i ukidanje međunarodnih letova, bilo je i onih koji su želeli da se vrate kući.
Petar je imao sreće da se ne razboli iako je Katar sada na vrhuncu epidemije – beleži se i do hiljadu slučajeva dnevno – i nije mu bila neophodna lekarska pomoć, ali je razmišljao o mogućnosti da do toga dođe i svejedno odlučio da se ne vraća kući, iako su neki krenuli, što organizovanim čarterima, što u sopstvenoj režiji i uz dovijanje.
„Zvučaće smešno, ali sam imao osećaj da mi je, i da se razbolim, bolje da sam ovde nego u Srbiji“, kaže Petar. „Pre bi se ovde o meni brinuo poslodavac nego država kod kuće.“
Visoke temperature često naročito teško padaju ljudima sa naših prostora koji odlaze u arapske zemlje da žive i rade, a život se u ovim krajevima, kaže Petar, uglavnom odvija u šoping centrima – u klimatizovanim prostorima, restoranima i barovima.
Pročitaj i:
Na početku epidemije je bila moguća kupovina za poneti, a onda je svedena na isključivo dostavu. Kafići sve donedavno nisu radili i ljudi u Kataru mahom se drže mera.
„Tamo gde se ja krećem, ljudi uglavnom poštuju mere i nisam čuo da je bilo kažnjavanja“, rekao je Petar i dodao da se situacija u Kataru generalno promenila u rasponu od nekoliko godina.
„Kada sam došao da radim prvi put, pričalo se o tome da se ne sme ići u šorcevima, da ženama ne smeju da se vide ramena, da nema, na primer, držanja za ruke sa devojkom ako vam nije supruga“, kaže Petar i dodaje da je u međuvremenu uvideo da je atmosfera ipak nešto liberalnija.
„Vide se i kolena, i nose se papuče, a viđao sam i ljude koji se drže za ruke“, kaže Petar. „Slušao sam i priče da lokalci prijavljuju turistkinje koje ne poštuju pravila“, dodaje i kaže da nije sreo nikoga ko je sankcionisan, mada ljudi vode računa.
Srbi uglavnom u arapske zemlje odlaze u potrazi za boljim životom, ali je činjenica da se ne snađu svi u značajno drugačijim kulturološkim uslovima.
„Imao sam kolege koje se i nisu snašle ovde“, kaže Petar. „Meni najviše, kao Vojvođaninu, smeta klima.“
U vreme Ramazana, na primer, u kupovinu namirnica se ne ide sa providnim kesama, jer se ne sme videti hrana i piće u njima; tokom Ramazana se ne uzima ni hrana ni voda sve dok ne zađe sunce, a hrana se smatra nekom vrstom izazivanja, čak i ako viri iz cegera.
Katarsko stanovništo je vrlo raznoliko, ističe Petar, pošto je Kataraca svega 300.000 od nekoliko miliona, dok ostatak čine ljudi iz čitavog sveta, naročito Indije, Pakistana, Bangladeša i drugih delova Azije.
„Dešavalo mi se da sam u nekim delovima grada jedini Evropljanin na ulici“, kaže Petar.
