4
Delegati CDU izabrali su premijera Severne Rajne-Vestfalije Armina Lašeta za predsednika najjače nemačke stranke. Još uvek je pitanje da li će Lašet biti i kandidat za nemačkog kancelara, ali je izvesno da će kao lider demohrišćana biti jedna od najuticajnijih figura u nemačkoj i evropskoj politici.
Pročitajte još:
Nemački demohrišćani izabrali su premijera savezne pokrajine Severne Rajne-Vestfalije Armina Lašeta da nastavi politiku Angele Merkel.
Lašet je sa 521 prema 466 glasova na onlajn kongresu pobedio Fridriha Merca, nekadašnjeg rivala kancelarke Merkel. Treći kandidat, istaknuti poslanik Norbert Roetgen, eliminisan je u prvom krugu glasanja.
Analitičari navode da je Lašet otelotvorenje kontinuiteta politike Angele Merkel i neko ko ima veliko iskustvo u radu na terenu sa stranačkom strukturom i birokratskim aparatom. Takođe, navode poznavaoci prilika, ima kapacitet da pomiri sve struje u partiji i pregovarački dar da konstruiše efikasnu i funkcionalnu vladajuću koaliciju u Bundestagu.
Politiko je izdvojio pet najvažnijih tačaka iz Lašetove agende.
Evropska politika
Lašet je proveo u Briselu šest godina, od 1999. do 2005, kao poslanik Evropske narodne partije. Tada se uglavnom bavio spoljnom politikom, međunarodnim odnosima i budžetskim pitanjima.
U Nemačkoj je u više navrata kritikovao kancelarku Angelu Merkel govoreći da nije dovoljno ambiciozna u pogledu Evrope. Iako je isticao da Merkel prepušta lidersku ulogu previše često francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, Lašet u globalu prema EU ima stav koji se poklapa sa onim kancelarke Merkel.
Spoljna politika
Lašeta jedan deo kritičara naziva Russlandversteher – taj pejorativni termin označava ljude koji su previše blagi prema Rusiji Vladimira Putina. Lašet je 2019. rekao da, s obzirom na to da je dijalog između Istoka i Zapada bio moguć čak i kada je postojao SSSR, „moramo da učinimo isto i danas“.
„Rusija nam je potrebna u mnogim svetskim pitanjima“, rekao je Lašet.
Smatra se da je popustljiv i prema Kini, pošto je zaštita nemačke industrije izvoza jedan od njegovih najvećih problema.
Lašet ističe i da Nemačka nije pasivni geopolitički igrač, kako joj često spočitavaju SAD i druge sile. Posle sastanka sa tadašnjim ambasadorom SAD Ričardom Grenelom 2019. godine, Lašet je rekao i da je Amerika najvažniji partner Nemačke izvan EU, a nedavno se našao na meti kritika i zbog objave na Tviteru iz 2014. godine u kojoj je tadašnjem sekretaru SAD Džonu Keriju poručio da je „podržavao ISIS i Al Nusru protiv predsednika Asada u Siriji“.
Zato je optužen i za širenje teorije zavere i pružanje legitimnosti režimu Bašara al Asada.
Domaća politika
Bezbednost je istaknuti deo Lašetove političke agende na unutrašnjem planu. Kao lider pokrajine Severna Rajna-Vestfalija koja je značajno pogođena organizovanim kriminalom, već je morao da se pojačano bavi ovim pitanjima.
Kada je reč o ekstremizmu i terorizmu, Lašet je usvojio mantru „nulte tolerancije“.
Ekonomska politika
Lašet se pozicionirao, kada je reč o ekonomskim pitanjima, kao centrista.
Pročitajte još:
Početkom ovog meseca, on je za Frankfurer Algemajne Cajtung rekao da, iako se dobro slaže sa Zelenima, u svojoj pokrajini „iz ubeđenja“ dobro sarađuje sa liberalnim demokratama, strankom poznatom po tome da zahteva niske poreske stope.
Klimatske promene
Lašet često govori o važnosti borbe protiv klimatskih promena. Tokom debate sa drugim kandidatima za šefa CDU rekao je, ipak, da klimatska pitanja ne bi trebalo da guše ekonomiju.
Politička budućnost
Lašet je sada izabran za lidera stranke, a CDU je, zajedno sa malom sestrinskom partijom iz Bavarske CSU, u značajno povoljnijoj poziciji od ostalih stranaka kada je rejting u pitanju. To, ipak, ne znači da će Lašet automatski biti kandidat desnog centra za izbore za kancelara koji će biti održani u septembru, niti da će naslediti Merkel na čelu vlade.
Trenutno lider CSU Markus Seder i Jens Špan iz CDU imaju više podrške, prema istraživanjima javnog mnjenja.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
