0
Nikad mirniji izborni dan u Crnoj Gori zamenilo je burno postizborno jutro. Iako zvanični pregovori o formiranju vlasti nisu počeli, gotovo sve političke partije požurile su da saopšte sa kim mogu da sarađuju, a sa kim nikako ne bi. Podaci kažu da je najveći broj mandata - 24 osvojila lista oko Pokreta Evropa sad (PES) koji predvodi Milojko Spajić. Ipak, on nema potrebu većinu za formiranje vlasti, pa je izvesno da će doći do koalicione saradnje više političkih opcija. Spajić sada na stolu ima pet opcija, od kojih bi dve predstavljale kršenje predizbornih obećanja.
Podaci Centra za demokratsku tranziciju (CDT) i Centra za istraživanje i monitoring (CEMI) su se poklopili kada je reč o broju mandata koje su partije osvojile nakon vanrednih parlamentarnih izbora.
Tako je PES osvojio 24 mandata, lista oko Demokratske partije socijalista (DPS) 21, lista oko Demokratskog fronta (DF) 13, savez Demokrata i Građanskog pokreta URA 11, Bošnjačka stranka šest, savez Socijalističke narodne partije (SNP) i Demosa dva, Albanski forum dva, Albanska alijansa jedan i Hrvatska građanska inicijativa (HGI) jedan.
PES i DPS su, stoga, najveće pojedinačne partije u parlamentu, ali nijedna nema potrebnu većinu da formira vlast.
Šta su onda opcije za Pokret Evropa sad, koji je osvojio najveći broj glasova na parlamentarnim izborima?
5 mogućnosti za Spajića
Milojko Spajić, lider PES-a, koji je u samom finišu kampanje ostao bez određenog procenta glasova zbog afere sa uhapšenim „kripto kraljem“ Do Kvonom, verovatno će biti prvi koji će dobiti šansu za formiranje vlasti.
Kako je istakla nekadašnja ministarka evropskih integracija u vladi Dritana Abazovića – Jovana Marović, koalicija PES-a sa DPS-om bi donela najstabilniju vladu.
Ove dve partije imaju ukupno 45 poslanika u parlamentu, a za većinu je potreban 41.
Međutim, prvo što je Spajić rekao nakon izborne pobede jeste: „nećemo sa DPS-om“.
I zaista, to je bila jedna od ključnih poruka samog Spajića, ali i ostalih funkcionera PES-a u predizbornoj kampanji. Iz te političke opcije naglašavaju da se sa predstavnicima DPS-a neće ni razgovarati o potencijalnoj vlasti, već da će partnere tražiti na drugoj strani.
Analitičari upozoravaju – nije nemoguće da političar porekne predizborna obećanja i uđe u koaliciju sa neočekivanim partnerom. To je, naposletku, uradio i Dritan Abazović kada je prihvatio podršku DPS-a za formiranje 43. vlade Crne Gore.
To je negativno uticalo da Abazovićev rejting, ali i rejting njegove partije. U slučaju da Spajić napravi takav presedan, birači bi to zasigurno kaznili na narednim izborima. Time bi bio prekinut uspon PES-a, što čoveku koji ne krije da želi da bude premijer nikako ne ide na ruku.
Na drugom kraju spektra, Spajića čeka Demokratski front, spreman na saradnju. Jedan od lidera te političke formacije Milan Knežević kaže da je DF spreman na koaliciju sa svim partijama koje su činile vlast nakon avgusta 2020. PES tada nije učestvovao na izborima, ali je pogodan partner za DF koji po svaku cenu želi u vladu.
Ipak, PES i DF zajedno imaju 37 poslanika, što znači da fali još partnera. To bi mogla biti koalicija Demokrata i Građanskog pokreta URA, što bi obezbedilo većinu od 48 poslanika, ali postoji jedna prepreka.
PES neće ni sa URA-om, zbog uloge Dritana Abazovića u aferi „kripto kralj“. Neizvesno je kako će se sukob na relaciji Spajić-Abazović završiti, ali nije isključeno da će postići dogovor „zarad višeg cilja“.
Sledeći bitan faktor jesu partije manjina, koje su tradicionalni partneri DPS-a, ali mogu da odigraju ključnu ulogu u formiranju nove vlasti.
Ukoliko Spajić privoli manjine na svoju stranu, može formirati vlast sa njima i DF-om, ili, pak, sa njima i koalicijom Demokrate-URA.
POGLEDAJTE JOŠ:
Poslednja opcija jeste da sve partije koje su ušle u parlament formiraju vlast, sem DPS-a. To bi onda značilo veliki savez PES-a, DF-a, Demokrata i pokreta URA, manjina, SNP-a i Demosa, što je u ovom trenutku malo verovatno.
Najbolnije od ovih opcija za Spajića su one koje uključuju saradnju sa DPS-om i pokretom URA, imajući u vidu na optužbe na njegov račun od strane tih političkih opcija u Crnoj Gori.
DPS, sa druge strane, čak i sa svojim standardnim partnerima u vidu manjinskih partija nema dovoljnu većinu za formiranje vlasti.
Kada je o SNP-u reč, gotovo je izvesno da će dva poslanika ove liste pružiti podršku Spajiću u formiranju vlasti.
BONUS VIDEO Crna Gora je glasala: Ko će u novu Vladu?
