Pet ključnih sukoba koji će obeležiti samit EU lidera: Od Orbana do Ormuskog moreuza

Kako piše Politiko, sastanak u Briselu odvija se u dramatično promenjenim okolnostima zbog rata SAD i Izraela protiv Irana, kao i zbog blokade Mađarske u vezi sa finansijskom pomoći Ukrajini. Umesto dugoročnih ekonomskih planova, lideri su primorani da istovremeno upravljaju više kriznih žarišta.

U tekstu Politika se izdvajaju pet ključnih sukoba koji bi mogli obeležiti samit.

Spor oko 90 milijardi evra za Ukrajinu

Najveći problem predstavlja paket pomoći od 90 milijardi evra za Ukrajinu, koji zavisi od toga da li će Mađarska povući veto. Iako je dogovor postignut još u decembru, premijer Viktor Orban je kasnije blokirao isplatu zbog spora sa Kijevom oko naftovoda kojim ruska nafta stiže u centralnu Evropu.

Budimpešta optužuje Ukrajinu da pokušava da izazove energetsku krizu, dok iz Evropske komisije tvrde da je ponuđena pomoć za popravku naftovoda i da je Kijev to prihvatio.

Orban, međutim, ne popušta i poručuje: „Ako nema nafte, nema ni novca.“

Zbog takvog stava, Mađarska je gotovo potpuno izolovana, osim podrške Slovačke. Jedan evropski diplomata upozorava da bi neuspeh mogao razbesneti ukrajinskog predsednika: „Ako propadne ovaj kredit, Zelenski će s pravom biti besan.“

Dilema oko Irana i Ormuskog moreuza

Napadi Irana na brodove u Ormuskom moreuzu podigli su cenu nafte i otvorili pitanje da li EU treba da se vojno uključi. Ipak, evropski lideri zasad odbijaju takav scenario.

Šefica diplomatije EU Kaja Kalas jasno je rekla: „Niko ne želi aktivno da ulazi u ovaj rat.“

Umesto toga, plan je da se ojačaju postojeće pomorske misije, ali bez proširenja njihovog mandata na ovaj strateški prolaz.

Zatezanje odnosa sa SAD i Trampom

Odluka Evrope da se ne uključi u zaštitu Ormuskog moreuza izazvala je nezadovoljstvo predsednika SAD Donalda Trampa, koji je upozorio da bi to moglo loše uticati na budućnost NATO-a.

Američki senator Lindzi Grejem prenosi da je Tramp izuzetno besan: „Nikada ga nisam čuo toliko ljutitog u životu.“

Dodatne tenzije dolaze iz Španije, koja je odbila da dozvoli SAD korišćenje svojih baza, dok je Francuska stala u njenu odbranu. Time su već napeti transatlantski odnosi dodatno pogoršani.

Sukob oko klimatske politike i ETS sistema

Još jedan ozbiljan sukob vodi se oko sistema trgovine emisijama (ETS), ključnog instrumenta klimatske politike EU. Deset zemalja, uključujući Italiju i Poljsku, traži hitnu reviziju tog sistema, tvrdeći da šteti industriji i podiže cene energije.

Sa druge strane, deo država i zvaničnika insistira da ETS mora ostati, jer donosi prihode za zelenu tranziciju i ne doprinosi energetskoj krizi.

Istovremeno, raspravlja se i o mogućem ograničenju cena gasa, ali ni tu ne postoji jedinstven stav među članicama.

Pitanje konkurentnosti – EU protiv same sebe

Uprkos krizama, lideri će pokušati da pokrenu reforme za jačanje ekonomije, uključujući produbljivanje jedinstvenog tržišta i olakšavanje poslovanja kompanijama širom EU.

Planovi uključuju nove korporativne modele poput „EU Inc.“ i pojednostavljene administrativne procedure za rad u različitim državama.

Ipak, i ovde postoje duboke podele – posebno između zemalja centralne i istočne Evrope, koje traže promene u energetskoj i klimatskoj politici, i nordijskih država koje se tome protive.

Upravo te razlike, zaključuje Politiko, mogle bi postati glavno bojno polje na ovom samitu, koji je od ekonomskog foruma prerastao u krizni sastanak sa neizvesnim ishodom.