2
Ukrajinska kontraofanziva na jugu, koja je zvanično počela krajem avgusta, danas ulazi u osmi dan. Iz Kijeva trvde da ukrajinske oružane snage napreduju i najavljuju da će osloboditi oblasti koje je ruska vojska zauzela u prvim danima rata, dok iz Moskve tvrde da je “ukrajinska ofanziva propala” i da su uspeli da odbiju sve napade.
Ukrajinska vojska objavila je 29. avgusta da počinje dugo najavljivanu kontraofanzivu na jugu.
Ukrajinski zvaničnici su prvi put nagovestili vojnu ofanzivu velikih razmera sredinom i krajem juna, rekavši da od ukrajinske kontraofanzive treba očekivati „vidljive rezultate“ u avgustu 2022. godine. Ukrajinski general Dmitro Marčenko, zadužen za odbranu Nikolajeva, rekao je 15. juna da bi Ukrajina “do leta mogla da izvede masivnu kontraofanzivu ukoliko bi dobila dovoljno oružja”.
Pročitajte još:
Vojni analitičari kontraofanzivu smatraju trećom fazom rata u Ukrajini. Prva faza rata trajala je od 24. februara do sredine aprila kada su ključne mete bili manji gradovi u Kijevskoj i Harkovskoj oblasti, ali i Lavov na zapadu, odnosno Marijupolj na jugu. Druga faza rata počela je 19. aprila kada je Rusija objavila da je glavni cilj njene vojske “potpuno oslobođenje Donbasa”, kao i da svoje snage usmerava ka toj teritoriji.
Prema navodima ukrajinske vojske, cilj akcije je ponovno uspostavljanje kontrole u delovima Hersonske, Zaporoške i Nikolajevske oblasti.
Hersonska oblast bila je jedna od prvih koje je ruska vojska zauzela u Ukrajini već u prvim danima rata. Do početka jula, ruske trupe kontrolisale su oko 95 odsto Hersonske oblasti, što je pored Luganske oblasti, jedina oblast u Ukrajini koju je ruska vojska uspela skoro u celini da zauzme.
Takođe, Herson je drugi najveći grad u Ukrajini pod ruskom okupacijom posle Marijupolja, a ova oblast ima i veliku stratešku važnost, obzirom da je njenim zauzimanjem Rusija pod svoju kontrolu stavila velike delove priobalnih područja duž Azovskog i Crnog mora, što su i rute koje Ukrajina koristi za izvoz žitarica.
Još jedan razlog zbog kog je Hersonska oblast važna za Rusiju je što je zauzimanjem ovog dela Ukrajine uspostavljen deo kopnenog koridora između poluostrva Krim i Donbasa, odnosno Donjecke i Luganske oblasti gde su pre osam godina proruski separatisti jednostrano proglasili Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku (DNR i LNR).
Iz istog razloga Rusiji je važna i Zaporoška oblast koja se nalazi između Hersonske i Donjecke oblasti na koju se naslanja Luganska oblast.
Zauzimanjem ovih teritorija Rusija je uspostavila kopneni put Lugansk-Donjeck-Zaporožje-Herson-Krim koji je Krimskom mostom povezan sa Rusijom.
Pročitajte još:
U Zaporoškoj oblasti procenat teritorije koju ruska vojska kotroliše je manji – oko 75 odsto. Međutim, u toj oblasti ruska vojska uspela je da zauzme NE Zaporožje, najveću nuklearnu elektranu u Evropi. Nedeljama unazad, dve strane međusobno se optužuju za granatiranja kompleksa elektrane, dok svet strahuje od nuklearne katastrofe.
U Nikolajevskoj oblasti, koja se nalazi između Hersonske oblasti i Odeske oblasti sa zapadne, ruske snage kontrolišu tek oko 10 odsto teritorije. To je i razlog zbog čega ruska vojska nije uspela da zauzme luku Odesa za skoro 200 dana rata.
Proruske vlasti, koje je ruska vojska nametnula nakon okupacije, objavile su početkom maja da se spremaju da održe referedume o pripajanju Rusiji.
Kao jedan od mogućih datuma održavanja tih referenduma pominje se septembar, dok je opcija broj dva, koju uglavnom pominju proruski zvaničnici iz Hersonske oblasti, “do kraja godine”.
Planirani referendumi trebalo bi da budu nalik onom koji u martu 2014. godine održan na Krimu, nakon čega je Rusija priznala Krim kao deo svoje teritorije, što Ukrajina i ostatak sveta smatraju aneksijom.
Prema do sada poznatim informacijama, referendumi bi trebalo da budu održani u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, dok bi manji deo Nikolajevske oblasti koji je pod ruskom kontrolom trebalo da bude uključen u Hersonsku oblast.
Proruske vlasti iz Hersona već su preduzele prve korake ka pripajanju Rusiji dodeljivanjem ruskih pasoša stanovnicima te oblasti i izdavanjem pasoša Ruske federacije svim bebama rođenim u toj oblasti od uspostavljanja ruske vojno-civilne administracije 2. aprila. Takođe, u Hersonskoj oblasti, proruske vlasti su promenile nasatvni plan i uskladile ga sa ruskim i uvele rublju kao zvaničnu valutu.
Ukrajinska vojska objavila je malo vesti o napretku kontraofanzive. Zapadni mediji objavili su da je ukrajinska vojska uspela da zauzme nekoliko sela u Hersonskoj oblasti, međutim iz Kijeva to nije potvrđeno.
Kako je ranije navedeno, pogođeni su mostovi zapadno od reke Dnjepar na kojoj se nalazi grad Herson, a koje su ruske trupe koristile za snabdevanje svojih trupa.
Ukrajinske snage nekoliko puta su gađale Antonovski most na Dnjepru američkim raketama HIMARS, ali ruska strana tvrdi da most nije uništen, već samo oštećen, kao i da su popravke u toku. Reč je o ključnom mostu na Dnjepru koji ruske trupe koriste za snabdevanje, ali i za dopremanje artiljerije u Herson.
📹 #Ukraine has once again struck the Antonivsky bridge in #Kherson. #HIMARSoCLOCK pic.twitter.com/kGojTpBeir
— KyivPost (@KyivPost) September 4, 2022
Nepuna 24 sata od kada je ukrajinska vojska objavila početak kontraofanzive, rusko ministarstvo odbrane objavilo je da je „propala ukrajinska ofanziva na jugu“.
“Oružane snage Rusije odbile su danas ofanzivu ukrajinskih trupa u regionima Nikolajev i Herson, koja je izvršena po naređenju Vladimira Zelenskog, a ukrajinske snage su pretrpele velike gubitke”, objavilo je rusko ministarstvo 30. avgusta.
Ruska strana takođe tvrdi da ukrajinske trupe nisu uspele da probiju liniju na frontu, navodeći da su te tvrdnje “lažne”. Međutim, istog dana, 30. avgusta, ruska vojska počela je da razmešta svoje trupe u Hersonskoj oblasti.
BONUS VIDEO „Dvorane smrti“ u Černigovu
