Pentagon spremio plan za veliki napad na Iran: Tri dana pakla, Tramp pred ključnom odlukom

Istovremeno, Sjedinjene Američke Države pripremaju veliko gomilanje vojnih snaga na Bliskom istoku, gde bi uskoro trebalo da budu raspoređena čak tri nosača aviona.

Prema navodima američkih zvaničnika, Tramp je tokom prethodnih meseci čak pet puta odbio predloge svog tima za nacionalnu bezbednost i Pentagona za pokretanje velikih operacija protiv Irana ili Huta, pobunjeničke grupe u Jemenu koju podržava Teheran.

Ipak, američki predsednik ponovo je zatražio izradu vojnih opcija. O novim planovima prošlog petka razgovarali su visoki zvaničnici za nacionalnu bezbednost, predvođeni potpredsednikom Džej Di Vensom, tokom sastanka u Kemp Dejvidu.

Prema izvorima upoznatim sa razgovorima, plan predviđa kratku, ali izuzetno intenzivnu vojnu kampanju koja bi trajala približno tri dana.

Glavne mete bili bi iranski raketni sistemi i dronovi, čiji je značajan deo Iranska revolucionarna garda obnovila nakon početne faze rata. Među potencijalnim ciljevima nalaze se i energetska postrojenja, komandni centri i sedišta Revolucionarne garde.

Tramp poručio da neće napasti Iran pre izbora

Uprkos pripremama Pentagona, Tramp je u četvrtak na društvenim mrežama saopštio da SAD neće napasti Iran pre izbora za Kongres u novembru, navodeći da dve zemlje vode „produktivne razgovore“.

Američki zvaničnici potvrđuju da je u diplomatskim pregovorima, koji se odvijaju preko posrednika, ostvaren određeni napredak. Međutim, najveća prepreka i dalje je iranski nuklearni program.

Vašington insistira da se najpre postigne sporazum o nuklearnim ambicijama Teherana, dok iranski pregovarači zahtevaju da se to pitanje ostavi za kraj razgovora.

Prema pisanju Njujork tajmsa, pojedini Trampovi najbliži saradnici sve više sumnjaju da bi nova vojna operacija mogla da promeni stav iranskog rukovodstva. Oni smatraju da američki ekonomski pritisak već daje rezultate i da je potrebno još vremena kako bi Teheran bio primoran na značajnije ustupke.

Iran postao opasniji protivnik, američka odbrana pod pritiskom

Američki vojni zvaničnici upozoravaju da je Iran tokom prethodnih meseci značajno unapredio svoje vojne taktike, zbog čega je postao teži protivnik.

Za presretanje iranskih raketa sada je potrebno više protivraketnih projektila nego na početku rata, što dodatno opterećuje američke zalihe naoružanja.

Prema obaveštajnim podacima na koje se poziva Njujork tajms, Iran koristi i satelitske snimke kineskih kompanija kako bi preciznije gađao američke vojne baze u regionu.

Američki komandanti posebno su zabrinuti zbog sve većih poteškoća u zaštiti baza u kojima su raspoređeni američki vojnici, ali i energetskih postrojenja i druge civilne infrastrukture.

Od septembra, kada je došlo do poslednje značajnije razmene napada, Iran je pogodio najmanje 13 brodova, prema podacima organizacije za praćenje pomorskog saobraćaja kojom upravlja britanska mornarica. Američki obaveštajni izveštaji procenjuju da bi taj broj mogao biti bliži 20.

Nijedan od tih napada nije izazvao veliki američki vojni odgovor.

Iako je izvoz nafte sa Bliskog istoka porastao, iranski napadi izazvali su zabrinutost među brodarskim kompanijama i otvorili pitanje buduće bezbednosti energetskih isporuka.

Tri američka nosača aviona stižu na Bliski istok

U međuvremenu, američka vojska nastavlja da gomila snage u regionu.

Udarna grupa nosača aviona „Teodor Ruzvelt“ napustila je San Dijego prošle nedelje i trebalo bi da se pridruži nosačima „Džordž H. V. Buš“ i „Džordž Vašington“ najranije krajem oktobra.

Biće to prvi put od 2003. godine da se tri američka nosača aviona istovremeno nalaze na Bliskom istoku.

Do kraja meseca u regionu bi trebalo da bude više od 20.000 američkih mornara i marinaca, uz stotine vojnih aviona. Svaku udarnu grupu prate i drugi ratni brodovi, a raspoređivanje tolikih snaga trebalo bi da bude privremeno.

Nosač „Džordž Vašington“ trebalo bi da se vrati u svoju bazu u Japanu ubrzo nakon dolaska „Teodora Ruzvelta“.

Ipak, ni ovako veliko vojno prisustvo ne znači da će Tramp odobriti napade.

Američki zvaničnici zabrinuti su zbog mogućnosti da bi nova operacija dodatno iscrpela zalihe odbrambenih raketa, koje su već značajno smanjene tokom sukoba.

Vašington razmatra udar koji bi dodatno oslabio Iran

Zagovornici nastavka vojnih operacija smatraju da bi kratka, intenzivna kampanja mogla dodatno da oslabi iransku ekonomiju, naročito ukoliko bi napadi ugrozili sposobnost Teherana da kontroliše Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih svetskih ruta za transport nafte.

Iran, prema navodima američkih zvaničnika, nastavlja da koristi takozvanu flotu iz senke za izvoz nafte i izbegavanje međunarodnih sankcija.

Američko Ministarstvo finansija u četvrtak je uvelo sankcije za 17 brodova za koje tvrdi da učestvuju u krijumčarenju iranske nafte.

Njujork tajms navodi i da su kineske kompanije plaćale Iranu naknade za prolazak kroz Ormuski moreuz, dok Teheran već godinama prikriveno meša svoju naftu sa iračkom kako bi izbegao sankcije.

Iako američka vojska nastavlja da uništava iranske dronove i krstareće rakete, Vašington se zasad uzdržava od napada na iransku tankersku flotu i novih velikih uzvratnih udara na teritoriji Irana.

Prema procenama američkih zvaničnika, Tramp bi konačnu odluku o eventualnom nastavku rata mogao da donese tek nakon izraelskih izbora 27. oktobra i američkih izbora za Kongres početkom novembra.

Međutim, vojni komandanti već su spremni da u narednim danima pokrenu operacije većih razmera ukoliko predsednik promeni odluku.

Kako zaključuje Njujork tajms, Pentagon je pripremio mogućnost novog velikog udara na Iran, ali ostaje neizvesno da li će Tramp, uprkos ogromnom gomilanju američkih snaga, dati zeleno svetlo za nastavak rata.