Pejdžeri i voki-toki se pretvaraju u bombe, a smartfoni? Stručnjaci otkrivaju da li smo bezbedni

Šokantno koordinisan i razorno efikasan napad, na koji se naširoko gleda kao na delo izraelske tajne službe Mosada, odneo je na desetine života i izazvao više hiljada ozbiljnih povreda. Prema libanskim istražiteljima, u uređaje je bio postavljen eksploziv PETN.

Napad izaziva šire strahove u vezi sa tehnologijom. Mnogi se sad pitaju da li je moguće podmetnuti eksploziv u uređaje od kojih se danas praktično ne odvajamo.

Godine 2011. širila se priča o Stivu Džobsu i timu inženjera njegove kompanije "Epl" koji su imali zadatak da naprave prvi iPod.

Priča kaže da je, nakon meseci, ako ne i godina mukotrpnog istraživanja, razvoja i najsavremenijeg inženjeringa, tim predstavio svom izvršnom direktoru svoj cenjeni prototip - samo da bi ga Džobs odmah odbacio jer je prevelik.

Kada su inženjeri protestovali da ga je jednostavno nemoguće smanjiti, Džobs je prišao akvarijumu i bacio uređaj u vodu.

Dok su se mehurići vazduha koji su izlazili iz prototipa dizali na površinu, rekao je: „To znači da ima prostora. Neka bude manji".

Poznavaoci "Epla" i tehnološki entuzijasti dugo su raspravljali o tome da li je anegdota činjenica ili fikcija.

Ali savršeno obuhvata početak trenda koji sada traje decenijama – trku da našu tehnologiju učinimo manjom i elegantnijom, piše Dejli mejl.

Stručnjaci su spekulisali da su izraelski agenti bili u stanju da Hezbolahove pejdžere i radio aparate pretvore u bombe ubacivanjem male količine visokog eksploziva u njihov unutrašnji rad.

Ova ranjivost jednostavno više ne postoji sa današnjom tehnologijom.

Nijedan prostor u modernom pametnom telefonu, tabletu ili pametnom satu nije neiskorišćen. Svaki uređaj je dizajniran sa nemilosrdnom preciznošću, punjen hardverom i upakovan što je moguće čvršće i efikasnije.

Štaviše, većina današnjih uređaja više nije modularna.

Za razliku od starog pejdžera, koji se sastoji od zamenljivih delova sa dosta unutrašnjih prostora, ne možete da zamenite bateriju svog modernog telefona jednostavnim otkopčavanjem kućišta i izvlačenjem - uređaj dolazi zapečaćen kao jedna jedinica.

Ove karakteristike znače da bi nekom ko želi da postavi eksploziv u telefon proizveden poslednjih godina bila potrebna izuzetno impresivna tehnička sposobnost.

Ne samo da bi saboter morao da bude u stanju da raspakuje, modifikuje i prepakuje uređaj ne ostavljajući tragove, već bi svaka takva modifikacija verovatno rezultirala nekom vrstom kvara kao što je primetno smanjen vek trajanja baterije, proizvodnja toplote ili nedostatak funkcionalnosti.

Većina gadžeta prolazi kroz rigorozno testiranje performansi i bezbednosti i tokom i nakon procesa proizvodnje, tako da bi bilo koji takav problem skoro sigurno otkriven pre nego što uređaj dođe u ruke krajnjeg potrošača.

Iako decenije globalizacije znače da se većina naše tehnologije proizvodi hiljadama kilometara daleko i šalje širom sveta, proizvodni proces je sada izuzetno efikasan.

Ne samo da su proizvodne linije moderne tehnologije brze i precizne, one takođe rade pod strogim bezbednosnim merama kako bi sprečile da detalji o proizvodima procure do konkurencije.

Moderni telefoni, posebno vrhunski modeli, takođe se konstruišu korišćenjem automatizovanih robotskih procesa sklapanja.

Ipak, sve to ne znači da nije moguće da telefon eksplodira i izazove povrede. Prekomerno punjenje ili izlaganje visokim temperaturama može izazvati pregrevanje, što može dovesti do eksplozije.