Pandemija korone otkrila je sve slabosti globalizacije

Pandemija koronavirusa uradila je ono što trgovinski ratovi američkog predsednika Donalda Trampa nisu mogli da urade godinama. Uradila je ono što antiglobalisti nisu mogli da urade decenijama. Pandemija je bacila jarko svetlo na nedostatke globalizacije, toliko inteznivno da je podstaklo na hitnn potragu za novim pristupima širom političkog spektra, od Vašingtona preko Brisela do Pekinga.Pre samo godinu dana, politički napori da se preoblikuje globalna trgovina odvijali su se pod poznatim političkim sloganima koji su se fokusirali na interese izvoznika i radnika. Tramp je tražio "bolji dogovor" sa Kinom, dok su demokrate u američkom Kongresu tražile "fer trgovinu" uz jačanje zaštite radnika i životne sredine.

Debata postaje praktična

Pandemija koronavirusa naglo preokrenula debatu i prebacila je na realniji i nivo koji je vrlo praktičan za sve koji kupuju stvari.OD Bele kuće i Kongresa do kompanija, odbora i poslovnih škola, debata se više ne vodi o tome da li je neumorni marš globalizacije u poslednje tri decenije doveo do "fer" ishoda ili "dobrog dogovora", već do toga da li je postao previše riskantan i nepouzdan da bi se tolerisao.Dok su zemlje u celom svetu suoćene sa nestašicama svega, od zaštitne opreme i lekova do laptopova i učila, pandemija koronavirusa jasno je (i gadno) pokazala koliko je svet postao zavistan od uvoza kineske robe. Ovde više nije reč o ekonomskim tekstovima, prekidu globalnog lanca snabdevanja, već pitanje života i smrti.Stare debate o snižavanju cena i povećanju efikasnosti u vreme kada je svet bio "normalan" nasuprot nestašicama i dobavljačima koji neće ili ne mogu da snabdeju naše potrebe sa koronom su dobile novu iskru.

"Ono što je kovid uradio bio je podstakne ljude da se laserski fokusiraju na ovo pitanje", rekao je Politiku Tom Dusterberg, viši istraživač Hadson instituta i bivši pomoćnik sekretara za međunarodnu ekonomsku politiku u Ministarstvu trgovine SAD u vreme administracije Džordža Buša."U jednom trenutku, 70 procenata ulaznih tačka u celom svetu bilo je pogođeno koronom. Niste mogli da natovarite brod i pošaljete ga gde je trebalo da ode... Većina zemalja se u jednom trenutku krize našla odsečena od suštinski važnih sirovina, lekova, lične zaštitne opreme", rekao je on.

Povratak proizvodnje na domaće tlo

Ideja da su svetski lanci snabdevanja pokazali da su "veoma ranjivi" i da moraju da postanu "otporniji" - što podrazumeva vraćanje proizvodnje na domaće tlo - čula se non stop tokom krize.Ako će pandemije poput koronavirusa postati sve češća pojava a klimatske promene sa druge strane stvaraju druge probleme - uragani, poplave, šumski požari - ta "otpornost" lanca snabdevanja sada poste briga i za globalne snabdevače ali i za one pogođene poplavama, požarima, uraganima.Nismo se slučajno našli ovde. U svetu sada postoji rasprostranjeno priznanje da je ranjivost posledica jurnjave kompanija za "efikasnošću" - najnižom cenom koju treba platiti zemlji koja je od sebe napravila fabriku sveta.

Istovremeno, napredak u logistici i transpotu omogućio je da se proizvodi sastavljaju, pakuu i transportuju sa jednog kraja sveta na drugi. U međuvremenu, firme su usvojile pomno koeografisani "jedva stigosmo" pristup proizvodnji i dostavi zbog čega su skladišta postala još jedan trošak koji treba ukinuti."Učimo naše studente da optimizuju lanac snabdevanja - da smanje troškove u lancu snabdevanja, i oni su usavršili tu umetnost. Znaju kako to da urade. I, pogodite šta se desilo? Lanac snabdevanja je postao izrazito ranjiv", kaže Adegoke Oke, profesor menadžmenta u snabdevanju na poslovnoj školi V.P. Keri Državnog univerziteta Arizone.

Igra natezanja

Oke, koji je prvi put tu ranjivost iskusio kao inženjer na naftnim poljima Nigerije, uporedio je snabdevanje igrom natezanja konopca. Ako jedan igrač padne, svi u njegovom timu će se srušiti. "Slaba karika zapravo određuje snagu lanca", rekao je on opisavši zatvaranje kineskih fabrika na početku pandemije kao "velikog tipa koji pada i povlači sve sa sobom".Zbog pandemije, Oke je prepakovao svoj nastavni plan kako bi uz efikasnost uključio i predavanje o otpornosti lanca snabdevanja. "Kako biti otporan, kako stvoriti otpornost će verovatno biti jedno od mojih ključnih predavanja", rekao je on.Dok priča o otpornosti lanca snabdevanja više zvuči kao stručna priča a manje kao upotrebljiv slogan, ona zapravo ima velike političke implikacije.Širom ideološkog spektra i sveta, političari pokušavaju sa smisle načine da vratu proizvodnju na lokalno tlo i sarađuju sa više izvora a ne samo jednim. Takav potez može da ukljućuje sve od podsticaja i garancija za pozajmice do direktnih pozajmica i nabavki. Drugim rečima, da bi se prešlo na "slobodnu trgovinu" biće potrebna velika promena kursa i puštanje nedivljivih sila neregulisanog tržišta da odlučuju šta će proizvoditi.

Zaštita proizvodnje

U svom prvom govoru kao kandidat demokrata za potpredsednika SAD Kamala Haris je obećala da će "vratiti suštinski važne lance snabdeanja kako bi se budućnost proizvodila u Americi", Trampova administracija je već počela da radi na tome uvođenjem takozvanog Zakona o zaštiti proizvodnje.Snabdevanje vakcinom je svima na pameti, ali to nije jedini izvor brige. Među oblastima koje privlače pažnju su skromni prorodni resursi potrebni za proizvodnju baterija za mobilne telefone i električna vozila što je opet polje gde Kina ima ogromnu ulogu.A šta je sa Kinom? Sa partnerima koji se osećau ranjivo, kako će se ovaj diskurs odraziti na Peking? Kineski lideri sastaće se kasnije kako bi razmotrili novi petogodišnji plan kineskog napredka.Jedan od fokusa plana? Povratak hajtek proizvodnje u Kinu i manje oslanjanje na američke snabdevače.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram