Palestinka za Nova.rs: Zvuk bombi mi je neprestano u glavi

Sukob izraelske vojke i Hamasa počeo je u ponedeljak. U tom trenutku Širu je večerala sa svojom porodicom."Prva reketa ispaljena je nakon ramazanskog ifttara u ponedeljak. Sestre od strica bile su kod mene, gledali smo vesti o događajima u džamiji Al-Aksa. Odjednom se program prekinuo i rečeno je da se dogodio bombaški napad u severnoj regiji Gaze i da je poginulo troje dece. Osetila sam ogroman strah", priseća se ona.Ubrzo je ispaljena raketa i na deo grada u kom ona živi."Živim u zapadnom delu Gaze. Prva raketa u regionu pogodila je kuću u mojoj ulici. Tada sam spavala, kao i moja porodica. Bilo je oko dva sata ujutro. Probudio me je zvuk eksplozije. Čulo se toliko jako da sam pomislila da je raketa pogodila nas. Ali to je bila kuća naših komšija. Čitav kraj bio je pun prašine i vatre. Ništa se nije videlo, samo su se čuli krici komšija koje mole za pomoć", kaže Širu.U ovom sukobu, strada mnogo dece. Širu je, nažalost, bila svedok ovih nemilih scena.

"Pozvali smo hitnu pomoć. Konstatovali su da je preminulo njih četvoro, uključujući trudnicu i dvoje dece. Sa prozora sam gledala tu tragičnu scenu, dok je kraj mene stajala mlađa sestra. Ovo će na nju ostaviti velike traume, kao i na mene", kaže ona.Tada je postala svesna da je njena sudbina krajnje neizvesna."Nekoliko minuta kasnije, shavtili smo da se moramo vratiti kućama, jer izraelski borbeni avioni napadaju ljude u grupama, a sledeće bombardovanje bilo je gotovo izvesno", dodaje.Ostatak večeri provela je u strahu.

"Te noći nismo mogli da spavamo, svi smo bili u dnevnoj sobi i čekali novi napad. Bila je vrlo teška noć", kaže.Napadi su se nastavili i sutradan."Tokom protekla dva dana, izraelski borbeni avioni nastavili su da bombarduju domove civila i stambene zgrade, kao što su Al Šoruk Tover, Al Javhara Tover, Hanadi Tover. Stotine ljudi napustilo je svoje domove", dodaje.

Ubrzo se dogodila još jedna eksplozija u blizini njenog doma."Pogodili su mnoge ulice poput Univerzitetske ulice, koja je glavna ulica. To je sve blizu mog doma. Zvuk bombi mi je neprestano u glavi, ne spavam od napetosti i straha. Juče ujutru bomba je pogodila automobil ispred moje kuće. Od jačine eksplozije popucali su svi prozori u ulici", priseća se."Nemamo gde da odemo kad se oglase sirene" Iako se zvuk sirene čuje tri minuta pre napada, skloništa u koje bi otišla, nema."U svakom trenutku smo spremni da se evakuišemo iz doma. Mi nemamo izgrađena skloništa, kada čujemo sirene nemamo gde da odemo. Preostaje nam samo vera u Alaha. Juče je koliko znam ubijeno 83 ljudi, uključujući 17 dece i 7 žena. Povređeno je njih 487. Moramo shvatiti da 83 nije broj, to su 83 ljudske priče", kaže.

"Mi ovde živimo pretežno loše poslednjih 15 godina. Pojas Gaze nije samo teritorijalno okupiran, već su nam uskraćeni i osnovni životni resursi, što je dovelo do pogoršanja ekonomske situacije u Gazi i smanjenja zaliha hrane i lekova. Struju imamo od osam ujutru do ponoći, a sada je zbog bombardovanja žica za struju u mojoj ulici presečena i koristimo baterije", kaže Šira.Život u enklavi, kako kaže Šira, prilično je težak."U Gazi sreća i sigurnost nemaju značenja kao za ostatak sveta, pod ovom terorističkom okupacijom, koja je dan Ramazanskog bajrama pretvorila u dan stradanja. U poslednjih 15 godina znamo samo za strah i teror", dodaje.Iako, živi "na ivici" već 15 godina, nema nameru da se odseli iz Pojasa Gaze."Ne razmišljam o emigraciji, volim ovu zemlju. Ovo zemlja u kojoj sam odrasla, nismo mi ti koji bi trebalo da je napuste", zaključuje Šira.BONUS VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=Ko0-K53ayJM***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram