Migrantska kriza koja se rasplamsala na poljsko-beloruskoj granici, kao i haotično povlačenje civila iz Avganistana letos, navele su države članice Evropske Unije da shvate da se u kriznim situacijama ne mogu oslanjati na vojnu podršku Sjedinjenih Država ili NATO. Formiranje evropske vojske postalo je realna mogućnost, koju je potvrdio i dokument u čiji je posed došao CNN.
Pročitajte još:
Prvobitni nacrt ovog plana predstavljen je državama članicama EU ove nedelje, piše CNN.
Glavni predlog je da EU dobije kapacitet za brzo raspoređivanje do 5.000 vojnika za rešavanje brojnih potencijalnih kriza. Umesto stalnih snaga koje podnose izveštaje komandantu u Briselu, ove grupe okupljaće trupe iz svih država članica, i biće formirane kako bi se rešio neki konktretan problem. Njima će komandovati sama Evropska unija.
Ti zadaci bi mogli da se kreću od misije evakuacije, kao što je bio slučaj u Avganistanu, do očuvanja mira na granici ili humanitarnih misija.
U dokumentu se takođe govori o potrebi za zajedničkim pristupom nabavkama, istraživanjima i obaveštajnim poslovima u oblasti odbrane.
Nije neophodno da sve države članice u svakom trenutku oforme timove koji bi sačinjavali voljsku, ali će se sve obavezati da to učine kada bude potrebno.
Mnogi evropski zvaničnici saglasni su ovaj poduhvat možda trenutno nije izvodiljiv, ali da je itekako neophodan.
Makronov neostvareni san
Ovaj plan bez sumnje najviše odgovara Francuskoj. Nije tajna da predsednik ove države – Emanuel Makron sanja o jakoj Evropi koja je integrisana saradnjom u spoljnim poslovima. On je čak pozvao na formiranje „prave evropske vojske“, kako bi se smanjila potreba Evrope za zaštitom NATO saveza, koji predvode Sjedinjene Države.
Trenutni cilj je da se „Strateški kompas“ usaglasi u martu. Najvažnije je da su neke zemlje u istočnoj Evropi poput Poljske, Estonije i Litvanije pristalice ovog plana, ali samo ako se u formalnom sporazumu konkretno pominje pretnja koju Rusija, i u manjoj meri Kina predstavljaju po Evropu.
Dokument se trenutno bavi pogoršavanjem odnosa EU sa Rusijim, ali takođe kaže da „zajednički interesi i zajednička kultura zapravo povezuju EU i Rusiju“ i da će nastaviti saradnju sa tom zemljom oko nekih konkretnih zajedničih prioriteta.
Diplomate i zvaničnici skandinavskih zemalja smatraju da se taj deo sveta nalazi u stvarnom riziku od Rusije i jasno stavljaju do znanja da „transatlantski savez treba da bude ojačan kao deo bilo kog šireg plana EU“.
Ipak, ova ideja se ne dopada svima, te je tako Danska u potpunosti odbacila, a ne simpatišu je ni Holandija, Austrija i Švedska.
Zvaničnici ovih zemalja izrazili su zabrinutost da trupe dodeljene timovima za brzo raspoređivanje nikada neće biti upotrebljene, da će na tu akciju biti uložen veto i da bi cela stvar moglada se završi kao „bačen novac“.
Čeka se odluka Nemačke
Poslednji deo slagalice ostaje Nemačka. Najbogatija zemlja EU još uvek se nalazi u pregovorima o formiranju koalicione vlade, te nije poznato ko će obavljati funkciju ministra odbrane i u kom pravcu će ići njegova politika.
Jedan nemački diplomata je rekao za CNN da je izvesno da u toj fotelji neće sedeti socijalista.
“Oni bi bili voljni da daju novac za te stvari, a da ih ne angažuju u inostranstvu, na primer u Francuskoj. To bi moglo da izazove dosta nesuglasica“, rekao je on.
Dodaje da uprkos svim potencijalnim zamkama, postoji iskreni optimizam da se ove razlike mogu premostiti ako svi postanu realni i ozbiljni.
Rasa Juknevičiene, član Evropskog parlamenta i bivši ministar odbrane Litvanije, kaže da je „samo EU u stanju da reši” hibridne pretnje neprijateljskih aktera iz Rusije i Kine. Ona, međutim, kaže da postoji opasnost da će se sve pretovoriti u obično blebetanje ako se blok ne dogovori o pitanjima koja se tiču sajber bezbednosti, vojnih sposobnosti, „realnijeg pogleda na Rusiju“ i, pre svega, potrošnje.
Ipak, najviši vrh u Briselu ostaje optimističan i veruje da će postići kompromis i izbeći takva razdražljivost, jer se veliki novac nalazi na stolu, a u igri su i politički kapital, diplomtske veze, integritet i još mnogo toga.
BONUS VIDEO: Vodeni toppovi i kamenice na poljsko-beloruskoj granici
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar