Ovog mladića sutra čeka smrt: Iran sprema prvo pogubljenje zbog antivladinih protesta

Soltani je uhapšen 8. januara u Karadžu, tokom protesta usmerenih protiv vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hamneija. Prema navodima više medija, njegova porodica je 11. januara obaveštena da je osuđen na smrt, dok je pogubljenje navodno zakazano za 14. januar. Nakon izricanja presude, članovima porodice dozvoljena je samo kratka, desetominutna poseta.

Organizacija za ljudska prava Hengaw, kao i druge međunarodne organizacije, navode da je Soltani od trenutka hapšenja bio lišen osnovnih pravnih prava. Nije mu bio omogućen pristup advokatu, niti prilika da iznese odbranu. Porodica tvrdi da im u trenutku hapšenja nije rečeno zbog čega je priveden niti koja institucija je sprovela njegovo hapšenje.

Njegovoj sestri, koja je licencirani advokat, zabranjen je uvid u sudski predmet, kao i mogućnost da ga zastupa ili uloži žalbu na izrečenu presudu.

Nacionalna unija za demokratiju u Iranu (NUFD) saopštila je da je Soltanijev „jedini zločin“ bio poziv na slobodu i uputila apel međunarodnoj zajednici da hitno reaguje kako bi se pogubljenje zaustavilo.

Tokom protesta u Iranu do sada je, prema dostupnim podacima, ubijeno više od 650 ljudi, dok je više od 10.000 građana uhapšeno. Ipak, Soltani bi trebalo da bude prva osoba pogubljena vešanjem u okviru aktuelnih protesta.

Analitičari ocenjuju da ovaj slučaj predstavlja novu fazu eskalacije represije. Iako su vlasti ranije koristile smrtonosnu silu, pre svega vatreno oružje, Soltanijeva egzekucija mogla bi da posluži kao sredstvo zastrašivanja demonstranata. Aktivisti upozoravaju da bi ovo moglo biti „prvo od mnogih“ ubrzanih i javno eksponiranih pogubljenja, osmišljenih da obeshrabre dalji otpor.

Organizacija Iran Human Rights upozorila je da bi broj žrtava tokom protesta mogao dodatno da poraste.

Erfan Soltani je među više od 10.000 ljudi koji su, prema izveštajima, uhapšeni u poslednje dve nedelje zbog učešća u antivladinim protestima, prenosi First post.

Masovni protesti u Iranu izbili su krajem decembra, nakon naglog pada vrednosti nacionalne valute, što je dovelo do rasta inflacije i dodatnog pogoršanja ekonomske situacije. Nemiri su započeli na teheranskim bazarima, ali su se brzo proširili širom zemlje, kada su se trgovci, studenti i građani masovno pridružili protestima. Od tada su demonstracije prerasle u otvoreni bunt protiv verskog režima.