Ovo su ključne greške u lečenju Vladimira Matijanića

Matijanić je tvrdio da su mu lekari savetovali da se ne vakcinipe jer je imao više autoimunih bolesti, pre svega Sjogrenov sindrom i sumnju na sarkoidozu te dermatopolimiozitis, hipergamaglobulinemiju i abnormalnosti disajnih putova, među kojima i intersticijsku bolest pluća, stanje kojem su sarkoidoza i Sjogrenova bolest među najčešćim uzrocima.To je suprotno naučnim zaključcima jer su ispitivanja pokazala da osobe s autoimunim bolestima uglavnom dobro podnose vakcine.Čak i da je neko u sistemu prepoznao da je njegovo stanje stvarno takvo da mu se ne preporučuje cepljenje, trebao je Matijanića o tome zvaniččno i pismeno upoznati i potom s posebnom pažnjom pratiti, te eventualno preporuke ažurirati u skladu s novim spoznajama i s promenama u Matijanićevom stanju.

Suprotno tome, pokazalo se da Matijanića, koji je završio srednju medicinsku školu i nije bio antivakser, sistem u tom pogledu jednostavno nije adekvatno "vodio".Matijanića su s njegovim dijagnozama trebali da zadrže u bolniciMatijanićeva partnerka Andrea Topić kaže da ga je još 2.8. dovezla na Hitno odeljenje s namerom da ga tamo zadrže. Nameće se pitanje zašto to nisu učinili kada su znali koje sve bolesti ima, nego su ga samo pustili kući. Topić smatra kako je moguće da se Matijaniću kovid-19 razvio i prije 2.8. jer mu je antigenski kućni test već toga jutra pokazivao da je pozitivan, a on se još par dana ranije žalio imunologinji na slabost i malaksalost.Lekrar je njegov slučaj trebalo da shvati ozbiljnijeKako je Index izvestio, snimke Matijanićevih poziva medicinskim radnicima pokazuju da niko od njih nije dovoljno ozbiljno shvatio njegovu situaciju.Među ostalim, dežurni lekar KBC-a morao je ozbiljno da reaguje na činjenicu da mu je Matijanić rekao da nije vakcinisan, te da ima autoimune bolesti. Pre svega trebalo je da se podrobnije raspita o njegovim autoimunim bolestima jer pacijenti koji od njih boluju spadaju u rizičnu grupu kada je u pitanju kovid-19. Insistiranje na tome da "Matijanić nije imunokompromitiran" jer je samo dan pre započeo terapiju kortikosteroidima posledica je brkanja pojmova "imunokompromitacije" i "imunosupresije".

Problematično davanje kortikosteroidaZbog autoimune bolesti Matijanić je pio kortikosteroid Dekortin, ali tek kratko vreme. Dežurni lekar KBC-a Split, kojeg je nazvao, znao je za to, ali nije reagovao , samo je konstatirao da ne može biti imunokompromitiran budući da ga je tako kratko pio. Kako smo već naveli, to je bilo pogrešno jer Matijanić možda nije bio imunosuprimiran budući da nije pio terapiju koja smanjuje imunološku reakciju kod ljudi s autoimunim bolestima, ali bio je imunokompromitiran zbog svojih podležućih bolesti.Kada je Hitna pomoć konačno došla prvi put, Matijanićeva partnerka Andrea Topić upitala je tim može li mu biti loše od Dekortina, na šta je dobila odgovor da ne može, da mu nije loše od toga. Štaviše, dali su mu još i injekciju s jakom dozom Solumedrola, koji je takođe kortikosteroid.Na Hitnoj infektologiji ni ne pitaju ga za prateće bolestiKada je Matijanić 5.8. nazvao Infektivnu, dežurni lekar ga nije ni pitao za moguće prateće bolesti iako se žalio da oseća ogromnu malaksalost i jake bolove u mišićima i zglobovima. Samo mu je preporučio ibuprofen protiv bolova.

Ne zovu ga u bolnicu ni kada je očigledno da mu je lošeKada je Matijanić 5.8. zvao medicinsku radnicu na hitnom odeljenju Infektologije, nakon što mu se stanje značajno pogoršalo, na snimci razgovora jasno se čuje da teško diše. On takođe ističe da ima Sjogrenov sindrom i posledičnu intersticijsku bolest pluća, te da je toliko slab da ne može ustati ni da ode u toalet.Hitna ga ostavlja kod kuće uprkos dijagnozamaKada Hitna pomoć konačno stiže, lekarka odbija da ga odvede u bolnicu iako uz kovid-19 ima i ozbiljne autoimune bolesti, što je morala videti na temelju otpusne liste.U Hrvatskoj nedostaje potrebnih lekova za teško oboleleKonačno, kako je Index već pisao, Matijaniću je 2.8. bilo rečeno da nema lekova za lečenje teže obolelih, među ostalim Remdesivira.Ministar Vili Beroš je to demantovao, uz obrazloženje da Remdesivira ima dovoljno, te da je dužnost direktora da ih nabave od drugih bolnica ako im nedostaje.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram