2
Borba protiv korupcije je težak, spor i često opasan proces. Za provođenje antikorupcijskih zakona treba imati hrabrosti i upornosti. Malo koja osoba poseduje želju, znanje i volju za posao lovca na korumpirane političare. Jedna od osoba koje su bile jako predane borbi protiv korupcije i zbog toga su bile slavljene u svojim zemljama je Laura Koveši. Nema osobe u Rumuniji koja ne zna za nju. Dok je bila na čelu rumunskog kabineta za borbu protiv korupcije od 2013. do 2018., političari su strahovali od nje. Zagrebaški portal Indeks donosi opširan tekst o njoj, uz naslov: "Ovo je Rumunka koja čisti Hrvatsku od korupcije i lopovskog smeća"
Istražila je nekoliko hiljada članova koruptivne mreže Rumunije, od političara, sudija i poduzetnika do novinara. Njena neumoljiva borba je rezultirala osudom nekoliko desetina gradonačelnika i lokalnih moćnika, nekoliko ministara, više od deset parlamentarnih poslanika, a kruna svega bila je osuda bivšeg premijera Rumunije Adriana Nastasea i gradonačelnika glavnog grada Sorina Oprescua, prenosi Index.hr.
Trenutno je na čelu Kabineta evropskog javnog tužilaca (EPPO), koji je odgovoran za hapšenje bivšeg ministra poljoprivrede u Hrvatskoj Tomislava Tolušića u aferi oko takozvane „vinske omotnice“ zbog krivičnih dela subvencijske prevare i zloupotrebe položaja i ovlašćenja.
Koveši je pre dolaska na čelo EPPO već privukla pažnju evropskih medija i javnosti beskompromisnom borbom protiv korupcije u Rumuniji. Pre imenovanja na funkciju prvog evropskog glavnog tužioca, Laura Koveši bila je glavni tužilac rumunskog Nacionalnog direktorata za borbu protiv korupcije (DNA/DNK).
Pre toga je od 2006. do 2012. godine bila glavni tužilac Rumunije, pri Visokom kasacionom sudu. Po imenovanju, Koveši je bila prva žena i najmlađi generalni tužilac u istoriji Rumunije.
Rođena je 1973. u Rumuniji, a otac joj je takođe bio javni tužilac. Studije prava upisuje 1991., upravo u trenutku kada Rumunija izlazi iz komunističkog pravnog uređenja, a 1995. završava studije i postaje javna tužiteljka na sudu u gradu Sibiu.
Ona je ujedno i jedini javni službenik koji je obavljao funkciju generalnog tužioca tokom celog svog mandata. Njen mandat je značajno povećao poverenje javnosti u institucije, kako u Rumuniji tako i u širom EU, a anketa iz 2015. godine je pokazala da oko 60 odsto Rumuna veruju DNA.
Laura Koveši je zbog svog posvećenog i poštenog rada, često bila meta kritika od strane nedakašnjih vlasti u svojoj zemlji. U jednom trenutku je morala da se suoči sa ozbiljnim optužbama, a dobila je i otkaz. Sve je počelo 2018. godine.
Rumunska vlada koju je predvodila Socijaldemokratska partija je osnovala Odeljenje za istragu sudskih prestupa radi istrage tužilaca. Ovaj potez kritikovala je Venecijanska komisija koja je smatrala da će to telo podrivati nezavisnost rumunskih tužilaca i poverenje javnosti u pravosuđe.
Optužili su Koveši za zloupotrebu položaja, primanje mita i lažno svedočenje. U martu 2019. godine pozvana je na saslušanje, da bi vrlo brzo postala osumnjičena u drugoj istrazi, gde je optužena za koordinaciju „organizovane grupe tužilaca“ koja je navodno nezakonito procesuirala.
Rumunski Viši kasacioni sud ju je smatrao nevinom, ali tadašnja vlada isterala je svoje i uspeli su da je otpuste. Evropski sud za ljudska prava 2020. godine utvrdio je da je otpuštanjem prekršeno njeno pravo na pravično suđenje, kao i pravo na slobodu govora.
Sa druge strane, u EU je bila jako cenjena zbog čega je bila pik broj jedan za prvog javnog tužioca EU. Tokom 2019. godine kada se njeno ime pojavilo kao glavnog kandidata na najveći otpor naišla je u rodnoj zemlji.
Nekadašnji ministar pravde Tudorel Toader najavio da Rumunija neće podržati njenu kandidaturu, čak optužio je EU zvaničnike da su bili „pogrešno informisani“ i „nesvesni zloupotreba“ koje je ona počinila u Rumuniji. Toader je bio taj koji je praktično prisilio nevoljnog predsednika Rumunije Klausa Iohanisa da u julu 2018. godine potpiše otkaz i ukloni je sa dužnosti.
Na spisku političara protiv kojih je Koveši vodila slučajeve bio je čak i nekadašnji premijer Rumunije Viktor Ponta. Nakon četiri meseca istrage, Koveši je u septembru 2015. godine podnela optužnicu u kojoj je Ponta optužen za utaju poreza, proneveru i pranje novca tokom 2007. i 2008. godine kada je bio na funkciji državnog tužioca. Deo njegove imovine je zaplenjen – deo jedne kuće, stan i nekoliko računa u bankama.
Ponta je ubrzo je podneo ostavku, mada formalan razlog nije bila optužnica već veliki antivladini protesti koji su usledili nakon požara u noćnom klubu u Bukureštu gde je stradalo 32 ljudi, a povređeno više od 500. Lideri protesta su tvrdili da je do požara je došlo zbog raširene korupcije i slabih bezbedonosnih kontrola.
Nekoliko dana kasnije Ponta se povukao sa mesta premijera, a 2010. godine i sa mesta predsednika Socijaldemokratske partije. Ostavku na partijsku funkciju obrazložio je rečima da želi da dokaže svoju nevinost u postupku koji je protiv njega pokrenula Koveši. U januaru 2018. godine dobio je državljanstvo Srbije gde je prethodno tražio azil.
Viktor Ponta optužio je Koveši svojevremeno da je „totalno neprofesionalan tužilac koji pokušava da se proslavi izmišljanjem činjenica i neistinitih situacija od pre deset godina. Ovi komentari su objavljeni na njegovoj zvaničnoj stranici na Fejsbuu nakon optužnice u kojoj ga optužuju za falsifikovanje, pranje novca i utaju poreza.
PROČITAJTE JOŠ:
Pre uspostavljanja EPPO-a samo su državne vlasti mogle istraživati i procesuirati zločine sa fondovima EU i poreskim prevarama, a nisu mogle delovati izvan svojih granica. OLAF i Europol takođe nisu mogli delovati.
Institucija je decentralizovana, bazirana oko delegiranih evropskih tužitelja koji se nalaze u svakoj državi članici koja učestuje. Središnja kancelarija sastoji se od glavnog evropskog tužitelja uz podršku 22 evropska tužitelja, kao i tehničkog i istražnog osoblja. EPPO može zatražiti hapšenje osumnjičenog ali to mora potvrditi nadležno državno telo.
Do sada se Poljska, Mađarska, Švedska, Danska i Irska još nisu priključile radu Kabineta evropskog javnog tužioca.
Osim Tolušića u Hrvaskoj, po nalogu Kabineta evropskog javnog tužioca na čelu s Laurom Koveši, uhapšeni su i predsednik uprave GK grupe Robert Gotić, bivši direktor Grupe Coning Stjepan Ptiček, kao i bivši direktor Varkoma Željko Bunić, u aferi Pročistač, prenosi Index.hr.
Na listu treba dodati i bivšu HDZ-ovu ministarku Gabrijelu Žalac, kao i direktora Središnje agencije za finansiranje i ugovaranje programa i projekata Tomislava Petrića, u aferi Softver.
Hapšenje Gabrijele Žalac, bivše ministarke za regionalni razvoj i EU fondove i sadašnje članice predsedništva HDZ-a, uzburkala je strasti u Hrvatskoj sredinom novembra prošle godine.
Žalac i još tri osobe uhapšene su pod sumnjom da su izvršili krivično delo tokom nabavke i izrade softvera za ministarstvo na čijem čelu je bila Žalac. Klupko je počelo da se odmotava 2019. godine kada su portal Telegram.hr i novinar Drago Hendl objavili seriju istraživačkih tekstova u kojima su otkrili da je Žalac preplatila pomenuti softver – umesto 2,9 miliona kuna (oko 385.000 evra) plaćen je 13 miliona kuna (oko 1.700.000 evra).
Kabinet evropskog javnog tužioca je u maju objavio i da istražuje 10 hrvatskih državljana, među kojima su među kojima su i gradonačelnik Nove Gradiške Vinko Grgić, bivši velikogorički gradonačelnik Dražen Barišić, kao i preduzetnik Krešo Petek.
Poprilično dobar rezultat rada ispostavljanja Kabineta evropskog javnog tužioca u Hrvatskoj jer je uspostavljen tek pre malo više od godinu dana, 1. juna 2021. S obzirom na to ko je šefica na nivou cele EU, beskompromisna borba protiv korumpiranih političara može se očekivati i dalje, a do kraja godine bi Hrvatska mogla nakupiti pozamašan broj predmeta.
BONUS VIDEO: Šolc i Makron u Kijevu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
