Osnivači Bajonteka Ozlem Turedži i Ugur Šahin kazali su u intervjuu za Dojče vele da nisu razočarani činjenicom da nisu dobili Nobelovu nagradu za medicinu i kažu "mi svakodnevno dobijamo pregršt Nobelovih nagrada".

Komentarišući nedavno dobijenu nagradu Carica Teofanija u Solunu, Turedži je za DW kazala da je to nagrada koja predstavlja evropsku kulturu, u gradu iz kojeg dolazi njihov prijatelj i partner Albert Burla, predsedavajući Fajzera.

Na pitanje nemačkog novinara kako će se stvari u vezi korone dalje razvijati i kada će se pandemija završiti, ona kaže da je teško odgovoriti, te da svakodnevno uče nešto novo o virusu i tome kako reaguje na vakcinaciju:

„Ova saznanja su neophodna, da bismo mogli proceniti kada će se pandemija završiti. Ali, ono što već sada sa sigurnošću možemo da kažemo jeste da će postepeno doći do nove normalnosti. To se već sada oseća. Učimo kako da se odnosimo prema virusu. Mnogi od nas su već vakcinisani i stekli novi stepen slobode. Doći će do nove normalnosti u kojoj će na osnovu imuniteta većina stanovništva moći slobodnije da se ponaša. Sigurno ćemo još nekoliko godina da se nosimo s virusom. Pronaći će se i odgovori na pitanja, koje danas nemamo. Budućnost će pokazati da li će se pojaviti nove varijante virusa, koji će biti imuni na postojeća cepiva, i da li će morati da se izvrši prilagođavanje vakcinacije. S godinama će virus dobiti status, koji danas ima virus gripa, protiv kojeg se svake godine ili svake druge godine mogu vakcinisati određeni delovi stanovništva, a drugi ne. Korona će postati virusno oboljenje koje se može kontrolisati.“

Šahin je potvrdio da trenutno na malom broju dobrovoljaca testiraju nove varijante vakcina protiv novih mutacija virusa, objašnjavajući da je studija o južnoafričkoj beta varijanti skoro gotova, te da je još jedna o delta varijanti u toku, ali prvenstveno radi prikupljanja podataka:

„Trenutno nema potrebe za zamenom vakcine. Ali, želimo da pokažemo da možemo da proizvedemo i klinički testiramo nove varijante cepiva, i da su jednako bezbedna kao i cepiva koja trenutno imamo. Ukoliko se narednih godina pojavi varijanta, za koju vakcina mora da se prilagodi, mogli bismo to veoma brzo uraditi s obzirom da smo već etablirali odgovarajuće procese. Moći ćemo bez uzrujavanja da se pripremamo na to da će vakcina, pod određenim okolnostima, morati svake dve godine da se prilagođava novim mutacijama virusa.“

Šahin nije želeo da kaže da li je neophodno vakcinisati decu i objasnio da to zavisi od nadležnih službi, kojima oni šalju podatke, ali da su vakcine za decu od 12 do 15 godina već odobrene. On smatra da je važno da postoji ponuda, a kada su vakcine odobrene, onda svako može za sebe da odluči da li želi to da iskoristi ili ne

„Podatke o deci između pet i osam godina predali smo nadležnim službama pre četiri nedelje, a to bi moralo da se procenjuje u celokupnom kontekstu javnog zdravlja. To radi svaka nacija i svaka vlada za sebe. I to se događa mimo našeg uticaja. Do kraja godine ćemo predati podatke i za još mlađu decu, od šest meseci do četiri godine. Te studije su još u toku,“ objasnila je Turedži.

Šahin za Dojče vele kaže da nije razočaran što pojedinci, i nakon toliko istraživanja, i dalje odbijaju da se vakcinišu, već da može da razume.

„Možemo to da razumemo i uopšte nismo razočarani. Ono što mi s naše strane radimo, jeste da transparentno pružamo informacije. Po meni je dobro i to što eksperti o tome govore u medijima. Na taj način svako ima mogućnost da razume situaciju. Jedino što svakom savetujem je da ne koristi samo jednostrane informacije, već da se informiše što je moguće šire. Na ovaj način možete i sami da donesete dobru odluku,“ kazao je i dodao da razume i to što su ljudi sumnjičavi prema njihovim vakcinama jer se radi o novoj tehnologiji, te da se ne zna kakve sve dugoročne posledice može da ima.

„S druge strane cepivo se podnosi veoma, veoma dobro, što spada u najvažnija dostignuća čovečanstva. Bez vakcina naše društvo ne bi moglo tako dobro da se razvije, kao što je danas. I, činjenica je da se naša vakcina bazira na novoj tehnologiji, ali smo je dobro razumeli, jer ova tehnologija postoji već 30 godina. Naše cepivo nije nastalo tek tako, već je zasnovano na biomolekulu, koji se nalazi u svakoj ćeliji u našem telu. Ne donosimo ništa novo i imamo veoma dobru naučnu osnovu, s obzirom da se u ova istraživanja ulaže već više od 30 godina. Zbog toga je naše cepivo moglo tako brzo da bude razvijeno.“

Mnogi su bili sigurni da će Ozlem Turedži i Ugur Šahin za njihovo revolucionarno otkriće ove godine dobiti Nobelovu nagradu za medicinu, međutim, oni nisu razočarani.

„Velika nagrada je ta što su stotine miliona ljudi vakcinisani onim na čemu smo dugo radili i što dobijamo mejlove mnogih ljudi koji se zahvaljuju i šalju nam fotografije sa bakama, koje konačno smeju da posete. To su mase Nobelovih nagrada, koje dobijamo svakodnevno, koje su nam veoma važne,“ kazala ze Turedži.

Naučnica smatra da vlade ulažu mapore da podstaknu ljude na vakcinaciju, te da su mnogi razvili pametne i interesantne načine, ali da bi mogli da se ugledaju jedni na druge:

„Takođe bi trebalo da se ugledaju i nauče nešto jedne od drugih. Gradonačelnica Kelna nam je jednom ispričala, da ponekad i sama ide u delove grada u kojima se nudi vakcinacija. Na ovo bi mogli da se ugledaju i drugi predstavnici vlasti,“ kazala je Turedži za Dojče vele.

***

BONUS VIDEO: Poziv na booster: Raste li interesovanje za vakcinaciju trećom dozom?

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram