Glavni organizator napada 11. septembra želi da prizna krivicu. Zašto SAD pokušavaju da ga spreče?

Mohamed je trebalo da se izjasni pred vojnim sudom u bazi Gvantanamo na jugoistoku Kube, gde je zatvoren u vojnom zatvoru skoro dve decenije. On je najozloglašeniji pritvorenik u Gvantanamu i jedan od poslednjih koji se još uvek nalaze u toj bazi.

Međutim, federalni apelacioni sud u četvrtak uveče zaustavio je planirane postupke kako bi razmotrio zahteve vlade da odustane od sporazuma o priznanju krivice za Mohameda i dvojicu saučesnika. Prema tvrdnjama vlade, sprovođenje sporazuma bi nanelo "nepopravljivu" štetu javnosti i državnim interesima.

Tročlano sudsko veće naglasilo je da ova odluka o odlaganju ne predstavlja presudu po meritumu slučaja, već da je doneta kako bi se omogućilo vreme za detaljniju raspravu o ovom pitanju.

Odluka je doneta isključivo kako bi sud mogao da primi detaljne informacije i održi dodatne rasprave "po ubrzanom postupku".

Ovo odlaganje stavlja odluku u ruke naredne administracije, koja će preuzeti dužnost u dolazećim mesecima.

Šta je trebalo da se dogodi ove sedmice?

Mohamed je u petak ujutro trebalo da prizna krivicu za ulogu u napadima 11. septembra, kada su otmičari aviona udarili u Svetski trgovinski centar u Njujorku i Pentagon kod Vašingtona, dok je četvrti avion srušen u Pensilvaniji nakon što su se putnici usprotivili otmičarima.

Napadi su odneli živote 2.976 ljudi, čija imena su navedena u optužnici protiv Mohameda. On je optužen za zločine poput zavere i masovnog ubistva.

Mohamed je ranije izjavio da je on "osmislio operaciju 11. septembra od početka do kraja". Tvrdio je da je 1990-ih godina predložio ideju obučavanja pilota za letenje komercijalnim avionima u cilju izvođenja napada, te da je ovaj plan predstavio lideru Al-Kaide, Osami bin Ladenu.

"Priznaću sve, jer znam šta sam uradio i zašto sam to uradio," izjavio je Mohamed tokom jednog ranijeg saslušanja, prema zapisima sa suda.

Zašto je ovo pitanje aktuelno čak 23 godine nakon napada?

Pretpretresne rasprave na vojnom sudu u bazi Gvantanamo traju već više od deset godina, a proces je dodatno komplikovan optužbama za torturu koju su Mohamed i drugi optuženi pretrpeli dok su bili u američkom pritvoru.

Nakon hapšenja u Pakistanu 2003. godine, Mohamed je tri godine proveo u tajnim CIA zatvorima, poznatim kao "crne lokacije", gde je bio podvrgnut simuliranom davljenju ("waterboarding") čak 183 puta, kao i drugim "naprednim tehnikama ispitivanja", uključujući uskraćivanje sna i prisilnu golotinju.

Autorka Karen Grinberg, ekspert za Gvantanamo, izjavila je: "Upotreba torture učinila je gotovo nemogućim vođenje ovih slučajeva na način koji poštuje pravnu državu i američku pravnu tradiciju."

Zašto SAD pokušavaju da blokiraju sporazume?

Američka vlada blokira priznanje krivice Kalida Šeika Mohameda  iz više razloga koji su pravne, političke i moralne prirode:

1. Odsustvo suđenja sa smrtnom kaznom
Jedan od glavnih razloga za blokiranje sporazuma o priznanju krivice jeste to što bi on eliminisao mogućnost da se KSM i njegovi saučesnici suoče sa smrtnom kaznom. Vlada smatra da bi ovakav ishod mogao da bude percipiran kao nedovoljno oštra kazna za zločine koji su imali ogroman uticaj na američko društvo i međunarodnu bezbednost.

Prema pravnim podnescima, vlada je naglasila da je KSM odgovoran za "najgnusniji kriminalni akt na američkom tlu u modernoj istoriji". Smatraju da bi sprovođenje sporazuma uskraćivanjem javnog suđenja sa mogućnošću smrtne kazne bilo nepravedno prema žrtvama i njihovim porodicama.

2. Gubitak javnog suđenja
Priznanjem krivice bez suđenja, javnost bi izgubila priliku da vidi prezentaciju dokaza i svedočenja koja bi dokumentovala ulogu KSM u napadima 11. septembra. Suđenje bi omogućilo stvaranje detaljne istorijske evidencije koja bi mogla poslužiti kao značajan pravni i edukativni presedan.

Tužilac Klejton Trivet naglasio je da je javni proces suđenja ključan za "etabliranje istorijskog zapisa" i omogućavanje porodicama žrtava da se suoče sa KŠM tokom postupka.

3. Političke posledice
Priznanje krivice putem sporazuma moglo bi da izazove političku štetu administraciji, posebno među konzervativnim političarima i delovima javnosti koji očekuju maksimalnu kaznu za organizatore napada.

Na primer, senator Mič Mekonel je opisao sporazume kao "gnusno odricanje od odgovornosti vlade da brani Ameriku i pruži pravdu". Takve kritike ukazuju na to da bi odustajanje od suđenja moglo biti viđeno kao slabost ili kao ustupak optuženima.

4. Problemi sa legitimnošću dokaza zbog torture
Jedan od ključnih izazova za suđenje KSM je činjenica da su neki dokazi protiv njega možda kompromitovani zbog metoda ispitivanja koje se smatraju torturom, poput "waterboardinga" (simuliranog davljenja).

Kritičari suđenja tvrde da korišćenje takvih dokaza ne može da zadovolji standarde pravne države. Ako bi se priznanje krivice prihvatilo, pravni problemi u vezi sa torturom mogli bi da ostanu nerešeni i da budu predmet daljih kritika, umesto da se razjasne tokom suđenja.

5. Unutrašnji konflikti unutar vlade
Vlada SAD je interno podeljena oko toga kako da se postupa u ovom slučaju. Sekretar za odbranu Lojd Ostin je pokušao da opozove sporazum, tvrdeći da je takvu odluku trebalo da donese on lično kao nadležni autoritet. Međutim, vojni sud je presudio da je sporazum validan i da je opoziv došao prekasno.

Ova pravna konfuzija dodatno komplikuje situaciju i odražava neslaganja unutar administracije u vezi sa vođenjem slučaja.

6. Pritisak porodica žrtava
Dok su neki članovi porodica žrtava podržali priznavanje krivice kao način da se postupak završi, drugi su izrazili nezadovoljstvo, nazivajući sporazum previše blagonaklonim prema optuženima. Na primer, Teri Strada, udovica jedne od žrtava, izjavila je da je sporazum "pobeda za Kalida Šeika Mohameda".

Vlada možda oseća pritisak da pokaže odlučnost i da osigura da pravda bude zadovoljena na način koji porodice vide kao primeren.

Blokiranje priznanja krivice, dakle, odražava težnju američke vlade da balansira između pravnih, moralnih i političkih imperativa, istovremeno rešavajući izazove koji proizlaze iz istorijskih kontroverzi povezanih sa torturom i dugotrajnim postupcima.