Bacio 10 milijardi evra u vetar: Kako se veliki eksperiment Viktora Orbana pretvorio u kolosalni neuspeh

Kako navodi Fajnenšel tajms, izdašne mađarske subvencije usmerene na povećanje nataliteta nisu uspele da postignu željene rezultate. Viktor Orban troši pet odsto BDP-a na podizanje nataliteta, ali se ono malo pomeranje koje je trajalo nekoliko godina ponovo raspršilo. Čini se da više novca i subvencija ipak nije način da se reši demografski pad u bogatijim regionima sveta.

Julia Šarle, 33-godišnja Mađarica, bila je korisnica mađarskih programa podrške plodnosti. Zahvaljujući troje dece, ona i njen suprug dobili su više od 80.000 evra grantova i kredita od vlade, uključujući i grant od oko 6.000 evra za kupovinu novog porodičnog automobila. Posle drugog deteta, Šarlovi su dobili pozajmicu od 25.000 evra.

Posle trećeg deteta, smanjen je iznos koji su morali da vrate. Da je rodila četvrto dete, država bi im oprostila ceo kredit. To se nije desilo. "Želeli smo četvrto dete, ali su nam iz medicinskih razloga savetovali da to ne radimo. Pošto smo religiozna porodica, bila je to teška odluka", kaže Julija.

Mađarski program za podsticanje žena da rađaju najizdašniji je na svetu. Poreski krediti rastu sa brojem dece, a majke sa četvoro i više dece ne plaćaju porez na dohodak građana. Pet odsto BDP-a koje Mađarska troši na porodične subvencije je dvostruko više nego što ta zemlja troši na odbranu.

Međutim, koliko god to sve lepo i idilično zvučalo, sve je jasnije da mere imaju ograničen uticaj na natalitet. U početku se činilo da ima smisla. Sa rekordno niske stope nataliteta od 1,23 dece po ženi u 2011. godini, stopa fertiliteta u zemlji je porasla na 1,59 u 2020. Međutim, tada se dogodila epidemija covid-19 i ekonomska kriza. Natalitet je nakon toga opao, a generacijski pad broja žena u dvadesetim i tridesetim godinama doprineo je padu nataliteta.

Poslednjih godina stopa se izjednačila na oko 1,5. U prvoj polovini ove godine stopa fertiliteta iznosila je 1,36 beba po ženi, što je najniža cifra u poslednjih deset godina.

Volfgang Luc, osnivač Vitgenštajnovog centra za demografiju i globalni ljudski kapital u Beču, rekao je za FT da je povećanje ukupne stope fertiliteta u Mađarskoj pre najnovijeg pada „pre svega izazvano promenom obrazaca u vremenskom rasporedu rađanja, uz usporavanje prethodno snažnog odgađanja rađanja“. Drugim rečima, žene koje su planirale porodicu jednostavno su odlučile da to urade ranije. Međutim, nije stvoren permanentan porast broja rođenih.

Programi koji imaju za cilj povećanje broja rođenih pomno se prate jer desetine zemalja širom sveta doživljavaju čak i brži pad nataliteta nego što su demografi predviđali. Na globalnom nivou, stope fertiliteta su pale sa 5,3 deteta po ženi 1960-ih na 2,3. Više od polovine svih zemalja sada ima stope fertiliteta ispod 2,1 rođenja po ženi, što je nivo potrebno da se održi konstantna veličina populacije bez migracije.

Mađarski premijer poznat je po svojim rasističkim izjavama i protivljenju migracijama. Mnogi desničari u zapadnom svetu ga vide kao predvodnika i prate rezultate njegovog eksperimenta. Rezultati poslednjih godina nisu obećavajući.

Pored neefikasnosti, mnogi smatraju da sistem koji ima Mađarska nije fer. Najviše koristi imala je srednja klasa. Ne, na primer, siromašniji slojevi ili preduzetnici.

Tako misli Agnes, majka troje dece, sa kojom je FT razgovarao tokom njenog kratkog odmora na Balatonu. Porodica nije jela u restoranu, a deca nisu dobila rekvizite za plažu.

Naime, Agnes je frizerka, tvrdi da su njena primanja dovoljna samo za najpotrebnije. Četvrto dete u njenom slučaju nije dolazilo u obzir, ma kakvi podsticaji bili - čak i potpuno oslobođenje od poreza, rekla je.

"Poreske olakšice i jeftini krediti imaju smisla za ljude koji imaju stalne prihode. Radim kao preduzetnik i plaćam porez na poslovanje, a ne porez na dohodak. Ne zarađujem ni izbliza dovoljno da bih izgradila kuću i imala koristi od subvencionisanog kredita, nikad nisam imala novi auto i verovatno nikada neću. Nemojte da počnem o pravednosti sistema.

Balaž Kapitani, demograf u državnom zavodu za statistiku, priznao je u junu da je pregled hiljada primalaca pokazao da su subvencije proširile jaz između siromašnijih i bolje stojećih porodica.

"Ovi programi podrške sada ciljaju na najbogatije ljude i povećavaju nejednakost. Ovo je verovatno nuspojava, a ne prvobitna namera", rekao je on. Iako mame poput Šarle tvrde da se nisu odlučile na više dece zbog novca, Orbanova vlada, na vlasti od 2010. godine, mogla bi značajno da proširi dosadašnju politiku. Razmatra se produženje doživotnog imuniteta na porez na dohodak koji se trenutno nudi majkama četvoro ili više dece. Ova mera bi važila od trećeg deteta pa nadalje.

Fajnenšel Tajms nas podseća da je Orban natalitet učinio kamenom temeljcem svoje političke platforme. Njegov šef kabineta se prošle godine pohvalio da bez programa, iako se stanovništvo Mađarske i dalje smanjuje, 160.000 dece ne bi bilo rođeno između 2011. i 2021. godine.

To je skup program. Od 2019. godine novouvedeni programi, poput kredita za automobile i stanove, koštaju državu više od deset milijardi evra. To je proizvelo ekonomske efekte: povećana je izgradnja i renoviranje kuća. Međutim, plan vladajuće stranke Fides da koristi subvencije za izgradnju bogatije i lojalnije srednje klase samo je delimično uspeo.

Urbana i obrazovana omladina je imala koristi od programa, ali tipični glasač Fidesa danas je stariji, ruralniji i manje obrazovan nego ranije.

„Naši birači su na drugom mestu“, rekla je jedna osoba upoznata sa političkom strategijom vlade. Autoritarna vladavina Viktora Orbana i ekonomska stagnacija pod njegovom vladom doprineli su odlivu mozgova.

Pored toga, predstavljanje mera kao pokretačke snage tradicionalnih vrednosti učinilo je da se mnoge žene osećaju kao mašine za rađanje. Rađanje je postavljeno kao krajnji cilj, a to kod mnogih izaziva nelagodu iz ideoloških razloga.

"Tretiraju vas kao mašinu za bebe sve dok više ne možete da rađate", rekla je Ana Meloko, novinarka koja je pisala o svojoj odluci da nema decu. Odrasla je želeći veliku porodicu, ali se predomislila u dobi od 29 godina, nakon što joj je dijagnostikkovan bipolarni poremećaj. Strahovala je da će postati neadekvatan roditelj.

Neki od njenih partnera želeli su porodicu, ali sada, u 44. godini, više nije pod pritiskom.

"Rekli su nam da zemlja pripada onima koji je pune bebama", rekla je FT-ju, citirajući desničarski slogan. "E pa, to nisam ja. Takav stav objektivizira žene. Evo, uzmi nešto novca, idi da se razmnožavaš... Ali niko ne razmišlja o sudbini tako rođene djece", zaključuje Meloko.

BONUS VIDEO: Borzan: Orbana zanima samo koliko Mađarska može dobiti novca iz fondova