Zašto je Orban pokrenuo rat protiv LGBT: Zabranio Prajd, identifikuje gejeve pomoću softvera, a evo šta se krije iza svega

Zakon, koji je deo šireg napada premijera Viktora Orbana i njegove desničarske populističke stranke na LGBTQ+ prava, usvojen je u utorak sa 136 glasova za i 27 protiv, samo dan nakon što je podnet parlamentu. Ovo je prvi zakon takve vrste u novijoj istoriji Evropske unije.

Izmenama zakona o javnim okupljanjima sada se kriminalizuju događaji koji krše kontroverzni mađarski zakon o „zaštiti dece“, koji zabranjuje bilo kakvo „prikazivanje ili promovisanje“ homoseksualnosti maloletnicima mlađim od 18 godina.

Amnesty International je osudio zakon, nazivajući ga još jednim u nizu diskriminatornih poteza mađarskih vlasti protiv LGBTQ+ zajednice.

„Lažno opravdanje za donošenje ovog zakona – da su događaji i okupljanja 'štetni za decu' – zasniva se na štetnim stereotipima, duboko ukorenjenoj diskriminaciji, homofobiji i transfobiji“, navodi se u saopštenju organizacije.

„Ovaj zakon je direktan napad na LGBTQ+ zajednicu i očigledno kršenje obaveza Mađarske da zabrani diskriminaciju i garantuje slobodu izražavanja i mirnog okupljanja“, dodaje Amnesty, ističući da zabrana vraća Mađarsku 30 godina unazad, ugrožavajući teško stečena prava.

Evropska komesarka za jednakost Hadja Lahbib, sugerisala je da novi zakon krši vrednosti Evropske unije, poručivši: „Svi bi trebalo da mogu da budu ono što jesu, da žive i vole slobodno. Pravo na mirno okupljanje je osnovno pravo koje treba štititi širom Evropske unije. Stojimo uz LGBTQ+ zajednicu – u Mađarskoj i svim državama članicama.“

Nakon što su poslanici u ponedeljak predložili zakon, organizatori Budapest Prajda osudili su ga, tvrdeći da se LGBTQ+ zajednica koristi kao „žrtveni jarac“ kako bi se utišali kritičari Orbanove vlade.

„Ovo nije zaštita dece, ovo je fašizam“, napisali su organizatori. Budapest Prajd će ove godine obeležiti 30. godišnjicu, okupljajući hiljade ljudi kako bi skrenuli pažnju na borbu zajednice za slobodu, sigurnost i jednaka prava, čak i dok vlasti nastavljaju da ih dehumanizuju.

„Vlada pokušava da ograniči mirne proteste i kritičke glasove ciljajući manjinu“, dodaju organizatori. „Zbog toga ćemo se kao pokret boriti za slobodu svih Mađara da demonstriraju.“

Uprkos zakonu, organizatori su najavili da će Prajd šetnja u Budimpešti biti održana, iako bi učesnici mogli da budu kažnjeni sa do 200.000 forinti (oko 450 evra).

Tokom glasanja, opozicioni poslanici zapalili su dimne bombe, ispunivši parlament šarenim dimom u znak protesta.

Nakon usvajanja zakona, portparol Budapest Prajda Jojo Majerčik, rekao je za Associated Press da su organizatori dobili talas podrške.

„Mnogo, mnogo ljudi se mobilisalo“, izjavio je Majerčik. „Za razliku od ranijih godina, sada dobijamo poruke od ljudi koji kažu: 'Do sada nisam išao na Prajd, nije me zanimao, ali ove godine ću biti tamo i povesti porodicu.'“

Viktor Orban, koji je na vlasti od 2010. godine, suočava se sa kritikama zbog slabljenja demokratskih institucija i kršenja vladavine prava. Njegova vlada se predstavlja kao zaštitnik tradicionalnih porodičnih vrednosti, preduzimajući mere koje podsećaju na ruske zakone – zabranjujući istopolnim parovima da usvajaju decu i uklanjajući LGBTQ+ teme iz školskih programa.

Tamaš Dombos, koordinator projekta u mađarskoj LGBTQ+ organizaciji Háttér Society, ocenio je da Orban koristi napade na manjine kako bi skrenuo pažnju javnosti sa ekonomskih i društvenih problema.

„Ovo je uobičajena taktika autoritarnih vlada – izbegavanje tema koje zaista utiču na ljude, poput inflacije, ekonomije, katastrofalnog stanja u obrazovanju i zdravstvu“, rekao je Dombos.

„Orban je ovde već 15 godina, laže ljudima u lice, pušta zemlju da propada, a onda pokreće kampanje mržnje.“

Ograničenja Prajda dolaze u trenutku kada se Orban suočava s izazovom od strane svog bivšeg saveznika Petera Mađara, pred izbore sledeće godine, što je navelo mnoge da zakonske mere vide kao pokušaj pridobijanja krajnje desničarskih birača.

„U konzervativnom društvu lako je osvojiti glasove ograničavanjem prava manjina“, rekao je Sabolč Hegji iz Mađarske unije za građanske slobode (TASZ).

Međutim, upozorio je da je suzbijanje građanskih sloboda opasan presedan: „Na kraju se može desiti da gotovo niko ne može da protestuje – osim onih koji podržavaju vladu.“