"To bi bilo ekonomsko samoubistvo": Evropski lideri bez dogovora o 18. paketu sankcija Rusiji, Orban i Fico se najoštrije protivili

Ove zemlje su se posebno usprotivile posebnom predlogu EU o postepenom ukidanju uvoza ruske energije.

Premijer Mađarske Viktor Orban istakao je da Mađarska i Slovačka deluju kao "jedan tim" u protivljenju predlogu EU o zabrani kupovine ruske nafte i gasa. Naglasio je da se ne može prihvatiti predlog EU koji bi zabranio dalje kupovine ruskih energenata, posebno u svetlu rasta cena energije usled globalnih tenzija, uključujući sukobe na Bliskom istoku.

Slovački premijer Robert Fico izjavio je da Slovačka neće podržati 18. paket sankcija protiv Rusije bez konkretnih rešenja za energetsku sigurnost zemlje. Upozorio je da bi prekid uvoza ruskog gasa, nafte i nuklearnog goriva mogao dovesti do energetske krize i potencijalnih gubitaka od 20 milijardi evra zbog raskida dugoročnih ugovora sa Gaspromom. Fico je takođe kritikovao planove EU za postepeno ukidanje ruskih energenata, nazivajući ih "ekonomskim samoubistvom" za zemlje poput Slovačke i Mađarske koje su visoko zavisne od ruskih izvora energije.

Obe zemlje su ranije dobile izuzeće od embarga na rusku naftu, što im omogućava nastavak snabdevanja preko naftovoda Družba. Međutim, novi predlozi EU o potpunom ukidanju ruskih energenata do 2028. godine izazvali su zabrinutost u Budimpešti i Bratislavi zbog potencijalnih ekonomskih posledica i rizika po energetsku sigurnost.

Koje sankcije je EU uvela Rusiji do sada?

Nakon početka ruske agresije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Evropska unija je uvela niz sveobuhvatnih sankcija Rusiji, s ciljem da oslabi njenu sposobnost da finansira rat i da izvrši politički pritisak na vlasti u Moskvi. Sankcije su deo šire međunarodne reakcije koja uključuje i Sjedinjene Američke Države, Veliku Britaniju, Kanadu, Japan i druge saveznike.

Sankcije koje je EU uvela Rusiji podeljene su na više oblasti: finansijske, energetske, industrijske i personalne. Zamrznuta je imovina stotinama ruskih političara, oligarha i vojnih zvaničnika, a mnogima je zabranjen ulazak na teritoriju EU. Uvedena je zabrana izvoza naprednih tehnologija, uključujući elektroniku, poluprovodnike i komponente koje se mogu koristiti u vojnoj industriji. EU je takođe zabranila uvoz ključnih ruskih energenata - prvo uglja, zatim delimično nafte, dok se postepeno uvode mere i na uvoz gasa. Isključivanje velikog broja ruskih banaka iz međunarodnog platnog sistema SWIFT dodatno je finansijski izolovalo Rusiju.

Pored ekonomskih i trgovinskih mera, EU je podržala i mehanizme za borbu protiv dezinformacija i ruske propagande, uključujući zabranu emitovanja državnih medija kao što su RT i Sputnik.

Do juna 2025. godine, Evropska unija je usvojila ukupno 17 paketa sankcija, a 18. je još uvek predmet pregovora zbog unutrašnjih nesuglasica među članicama.