Najmisterioznija katolička grupa optužena za šokantne zločine: "Držali su nas kao robinje"

Andrea Martínez imala je samo 12 godina kada ju je Opus Dei doveo u svoju internatsku školu. Obećali su joj izlaz iz siromaštva – obrazovanje i bolji život. Umesto toga, odmah je dobila strogi raspored, a sa 16 godina i metalni pojas s bodljama i bič, koje je morala da koristi kao oblik pokore.

„Rekli su mi da ću učiti, a radila sam po 12 sati dnevno – kuvanje, čišćenje, bez ikakve plate“, kaže Andrea. „Nisam smela da odlučujem ni o čemu, pa ni o sopstvenim mislima“.

Kao i druge devojke, bila je izolovana – dozvoljeno joj je samo jedno pismo i jedan poziv mesečno. Pisma su cenzurisana, a kontakt sa spoljnim svetom gotovo nepostojeći. Većina knjiga bila je zabranjena – osim verskih i dečjih.

Rad umesto škole

Druga tužiteljka, Klaudija Karero, regrutovana je sa 13 godina. Rečeno joj je da će učiti hotelijerstvo i putovati, ali je umesto toga odmah stavljena da radi. „Nisam ni počela da učim, samo sam čistila i služila“, kaže.

Devojčice su učile svega nekoliko sati dnevno, dok su ostatak dana provodile u fizičkom radu. Kasnije su mnoge, poput Andree i Klaudije, prisiljene da postanu žene u celibatu koje su morale život potpuno posvetiti Opus Deiu.

Potpuna kontrola i verska manipulacija

„Kontrolisali su svaki aspekt mog života – gde ću da idem, kako da se oblačim, kad da govorim. Nisu mi dozvolili ni da idem kući za Božić“, kaže Karero. „Za svako ‘ne’ govorili su: ‘To prinesi kao žrtvu Bogu’“.

Martínez dodaje da su ih premeštali iz grada u grad – pa i iz zemlje – kako ne bi mogle da razviju prijateljstva ili pobegnu.

Bez plate, bez priznanja, bez budućnosti

Po izlasku iz organizacije, Martínez je imala samo nekoliko dolara i otkrila da njeno obrazovanje nije priznato. „Imala sam 23 godine, ali nisam znala ni da koristim novac“, kaže.

Tužilaštvo tvrdi da su ove žene bile žrtve uslova sličnih ropstvu i da je Opus Dei godinama koristio njihovu ranjivost pod izgovorom „duhovnog poziva“. Tužba obuhvata period od 1972. do 2015. godine.

Odgovor

Opus Dei negira optužbe, tvrdeći da su žene dobrovoljno pristale na svoj životni put i da su bile plaćene. Tužiteljke to odbacuju i traže priznanje, izvinjenje i odštetu.

Danas, Martínez studira psihologiju. Karero ima porodicu. Kažu da su tek sad, nakon decenija ćutanja i patnje, konačno – slobodne.

Šta je zapravo Opus Dei?

Opus Dei je međunarodna katolička organizacija osnovana 1928. godine u Španiji, koju čine laici i sveštenici. Cilj ove organizacije je da članovi kroz svakodnevni život, rad i duhovnu posvećenost teže ličnom hrišćanskom savršenstvu i šire hrišćanske vrednosti u društvu. Opus Dei se odlikuje strogom hijerarhijom, potpunim prihvatanjem crkvenih dogmi i teološkim konzervativizmom.

Organizacija je često bila predmet kontroverzi – kritikovana je zbog zatvorenosti, autoritarnog sistema, tajnovitosti i navodnih političkih uticaja, naročito tokom diktature Franciska Franka u Španiji.

Članovi prolaze kroz višegodišnju duhovnu formaciju, a pojedini među njima praktikuju oblike telesne pokore, poput nošenja cilicija (metalne narukvice sa bodljama), posta i duhovne tišine, kako bi podražavali Hristovu žrtvu. Iako se formalno vodi kao dobrovoljna duhovna zajednica, Opus Dei je kroz istoriju često optuživan za rigidnu kontrolu nad svojim članovima.