Makron predao moć u ruke svom ljutom neprijatelju: Opstanak vlade Francuske zavisi od Marin Le Pen

Francuski predsednik Emanuel Makron konačno je imenovao premijera kako bi prekinuo francuski politički ćorsokak. Time je krajnjoj desnici doneo veliku pobedu.

Opstanak buduće vlade Mišela Barnijea zavisi od dobre volje Nacionalnog okupljanja, krajnje desničarske stranke Marine Le Pen koja je završila na trećem mestu na vanrednim izborima ovog leta.

Novi narodni front, levičarski savez koji je osvojio najviše poslaničkih mesta, ali nije dobio apsolutnu većinu, već se zakleo da će podržati predloge za izglasavanje nepoverenja Barnijeu u Narodnoj skupštini. Barnijeu će stoga biti potrebna prećutna podrška krajnje desnice kako bi osigurao da njegova vlada ne bude odmah srušena — Makronova koalicija i konzervativna republikanska desničarska grupa koje će verovatno podržati novog premijera imaju samo 213 mesta, znatno ispod 289 potrebnih za većinu.

Lideri Nacionalnog okupljanja su poslednjih dana izneli svoje uslove za podršku: nove mere koje se odnose na kupovnu moć, bezbednost i imigraciju; uvođenje proporcionalne zastupljenosti u parlamentu; i „poštovanje“ za poslanike krajnje desnice.

„Marin Le Pen daje poljubac smrti ovoj figuri, a zatim onoj. Nacionalno okupljanje ima 142 poslanika, ne možete ih ignorisati“, rekao je senator centra i Makronov saveznik Erve Marsej u intervjuu za Mond.

Iako je Nacionalno okupljanje izgubilo parlamentarne izbore za koje se smatralo da će na njima pobediti i propustilo priliku da vodi Francusku, sada se pojavio kao odlučujući faktor u pravljenju vlade, piše “Politiko”.

Sukobi iz prošlosti

Le Penova je bila uticajna figura u ovonedeljnim pregovorima o izboru sledećeg premijera.

Burna potraga za novim liderom dovela je do toga da se konzervativni teškaš Gzavije Bertran pojavio kao favorit nakon sastanka u utorak na kojem su poslanici desnog centra rekli Makronu da će podržati premijera orijentisanog na desnicu.

Makron je pozvao Le Pen, svoju najveću rivalku, kasnije tog popodneva, prema rečima vladinog zvaničnika koji je, kao i drugi koje je citirao “Politiko”, pod uslovom anonimnosti pristao da razgovara o osetljivom pitanju.

Njih dvoje su razgovarali o kandidaturi Bertrana, kao i o kandidaturi bivšeg socijalističkog premijera Francuske Bernara Kazneva, jednog od prvih kandidata čiji su izgledi nestali do ponedeljka kasno.

Nije jasno šta je rečeno između Le Penove i Makrona, ali ona i Bertran imaju sukobe iz prošlosti. Bertran se jednom hvalio da je „slomio čeljusti“ krajnjoj desnici u severnom uporištu Le Pen nakon što ju je pobedio u trci za vođstvo u regionu Ot d Frans.

Nacionalno okupljanje je zapretilo da će „odmah odbaciti” Bertranovu vladu, bez obzira na njegovu politiku, što bi Makron teško mogao sebi da priušti. Levica bi verovatno podržala napore krajnje desnice da torpeduje Bertrana, čime bi urušila njegovu vladu pre nego što bi se i pokrenula.

I tako, u četvrtak, Bertran je ispao iz igre, a Barnije je ušao u nju.

Sada se postavlja pitanje da li Barnije, koji će takođe morati da pravi kompromis sa svojim pristalicama desnog centra i centra, može da zadovolji krajnju desnicu, koja se protivi mnogim budžetskim rezovima koji će verovatno biti predloženi da bi se rešila pitanja duga Francuske.

„Čini se da Barnije ispunjava barem jedan od kriterijuma koje smo zahtevali, a to je da imamo nekoga ko bi poštovao različite političke snage i mogao da razgovara sa Nacionalnim okupljanjem“, rekla je Le Pen. „To će biti korisno, jer će za rešavanje budžetske situacije biti potrebni kompromisi”.

Iako bi krajnja desnica i dalje mogla da pokuša da sruši Barnijeovu vladu, ispitivač javnog mnjenja Bruno Žanbar rekao je da ona možda ne želi da ubrza još jednu krizu.

„Oni imaju sudbinu vlade u svojim rukama, ali nisam siguran da je u njihovom interesu da prebrzo sruše vladu“, rekao je Žanbar.

„Mogli bi da dozvole da se stvari dešavaju do sledećih predsedničkih izbora“, dodao je on, s obzirom na to da shvataju „da je teško voditi državu bez pobede na predsedničkim izborima“.

Nemir u Makronovom taboru

Makronovi odnosi sa Nacionalnim okupljanjem izazvali su nelagodnost u njegovom taboru. Nakon što je raspustio parlament posle dominantnog učinka krajnje desnice na evropskim izborima u junu, francuski predsednik je vodio kampanju da ekstremne strane zadrži van vlasti u Parizu. Sada im je dao Damoklov mač da visi nad sledećom vladom.

Jedan centristički poslanik rekao je da dešavanja od četvrtka ne „odgovaraju duhu republikanskog fronta“, što se odnosi na tradicionalni pakt među glavnim strankama da se krajnja desnica drži van vlasti. Zakonodavac je rekao da Barnijeovu sudbinu zapravo „u šakama drži Nacionalno okupljanje “.

Jedan levičarski parlamentarac iz Makronove stranke okrivio je levicu što nije „razmišljala van okvira“. Nakon prvobitnih internih prepirki, Novi narodni front je predložio svog kandidata, 37-godišnju državnu službenicu Lisi Kaste, za mesto premijera, insistirajući da im je prvo mesto nakon izbora dalo pravo da biraju.

Makron je brzo oborio kandidaturu Kaste u ime institucionalne stabilnosti, predviđajući da ona neće preživeti glasanje o nepoverenju u rasparčanoj Narodnoj skupštini.

Ali Marin Tondelije, lider Zelenih, rekla je da je Makron „tražio figuru koja bi bila sve više i više udesno“ kako bi zadovoljio Nacionalno okupljanje i osigurao da neće osuditi sledeću vladu na brzu propast.

„Stalno se priklanja krajnjoj desnici“, rekla je ona.