"Opcija B ne postoji": Počela ključna nedelja za Ukrajinu

Nakon oštrih poruka iz Vašingtona — uključujući izjavu predsednika Donalda Trampa, koji je evropske lidere opisao kao „slabe“ i poručio da oni „mnogo pričaju, ali ništa ne proizvode“ — predstojeći dani biće test evropskog jedinstva. Već u ponedeljak, lideri će se sastati sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim i američkim zvaničnicima u Berlinu, dok će istovremeno u Briselu ministri spoljnih poslova EU pokušavati da ubede države koje se protive planu zajma, piše Politiko.

Do četvrtka, kada se svih 27 lidera EU okupe na samitu u Briselu, biće jasno da li je intenzivna diplomatija urodila plodom. Ulog je ogroman, naročito imajući u vidu upozorenja generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, koji je poručio: „Mi smo sledeća meta Rusije i već smo u opasnosti. Rusija je vratila rat u Evropu i moramo biti spremni na razmere sukoba kakve su iskusili naši bake i deke.“

U tom kontekstu, evropski zvaničnici opisuju naredne dane kao egzistencijalne. U Berlinu bi, pored britanskog premijera Kira Starmera i nemačkog kancelara Fridriha Merca, mogli da učestvuju i visoki američki izaslanici, uključujući Džareda Kušnera i specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa. Portparol nemačkog kancelara Stefan Kornelijus rekao je da će se razgovorima pridružiti „brojni evropski šefovi država i vlada, kao i lideri EU i NATO-a“.

Najspornije pitanje

Evropa pokušava da utiče na konačni mirovni ishod, nakon što je plan od 28 tačaka koji je, prema navodima, Vitkof sastavio uz pomoć ljudi bliskih Kremlju, izazvao žestoke reakcije u Kijevu i evropskim prestonicama. Kao odgovor, Ukrajina i evropski saveznici sastavili su novi predlog od 20 tačaka, koji je prošle nedelje prosleđen Vašingtonu.

Najspornije pitanje ostaje sudbina teritorija pod ruskom okupacijom. Tramp je predložio povlačenje i ukrajinskih i ruskih snaga i stvaranje demilitarizovane „zone slobodne ekonomije“ u kojoj bi poslovale američke kompanije. Prema rečima jednog francuskog zvaničnika, Ukrajina je taj predlog odbacila.

Evropski lideri insistiraju da se o teritorijalnim pitanjima ne može razgovarati bez čvrstih bezbednosnih garancija za Ukrajinu. Zelenski je, u znak fleksibilnosti, poručio da je spreman na kompromis i da ne insistira na članstvu u NATO-u, ali zahteva alternativni sistem kolektivne odbrane.
„Bilateralne bezbednosne garancije između Ukrajine i SAD, kao i garancije evropskih partnera, Kanade i Japana, pružaju nam šansu da sprečimo novu rusku agresiju“, rekao je Zelenski.

Istovremeno, EU se suočava sa unutrašnjim otporima u vezi sa finansijskim paketom koji bi se finansirao korišćenjem zamrznute ruske državne imovine. Italija, Belgija, Malta i Bugarska zatražile su traženje alternativnih rešenja, dok je novi češki premijer Andrej Babiš odbacio plan. Iako ove zemlje ne mogu same da formiraju blokirajuću manjinu, njihovo protivljenje slabi šanse za dogovor.

„Odluka o ruskoj imovini je odluka o budućnosti Evrope i o tome da li EU ostaje relevantan globalni akter. Opcija B ne postoji“, rekao je jedan nemački zvaničnik.

Dok se odlažu sastanci i vode pregovori u poslednjem trenutku, sudbina pomoći Ukrajini — i kredibilitet Evropske unije — ostaju pod znakom pitanja.