Opasnost od novih virusa: Kako zaustaviti sledeću pandemiju

Krajem 2019. godine virusolog i profesor Stjuart Turvil sa Kirbi Instituta tražio je drugi posao. Ali pre nego što je uspeo da ode dogodila se pandemija koronavirusa. Sada vodi institutovu laboratoriju za visoku bezbednost na Univerzitetu u Novom Južnom Velsu u Australiji, gde se proučava i izagaja virus koji uzrokuje Kovid-19.On i njegov tim rade satima analizirajući stotine uzoraka Kovida iz cele zemlje, proučavajući varijante i radeći na tretmanima. Kada se Turvil vrati kući, nakon kraćeg viđanja sa decom, napiše molbe za finansiranje koje je sada lakše obezbediti, prenosi Gardijan.Kada se priseti vremena pre pandemije kada je razmišljao da odustane, on citira film iz 2005. godine, Nani Mekfi.https://www.youtube.com/watch?v=8MSUKfJZ9AI"Kada sam vam potreban, ali me ne želite, onda moram ostati", kaže on."Rećiću to sada svakom virusologu kojeg ovde obučavam. Ako ih ne finansiraju i ne žele ih, podsetiću ih da se čvrsto drže. Jednog dana će im biti potrebni", dodao je on.Klimatske promene i uništavanje staništa doneće "iznanađenja"Teško je predvideti kada će doći taj dan, ali virusolozi i stručnjaci za zarazne bolesti se slažu da su nove pandemije neizbežne. Manje je sigurno odakle će doći sledeći i koliko će biti ozbiljan.Odgovori na sva ta pitanja zavise od toga koliku odgovornost ljudi preuzimaju za svoj uticaj na životnu sredinu, kaže naučnik. Istorija pokazuje da napredak tehnologije, iako poboljšava našu sposobnost da se nosimo sa pandemijama, takođe može biti ono što ih pokreće i što podstiče njihovo širenje.https://www.youtube.com/watch?v=XDVP4vbeikk"Pametni smo i nažalost naivni u isto vreme u odnosu na planetu", kaže on."Ekonomija i veliki skokovi u tehnologiji donose visok standard života širom sveta, ali mogu otkriti mnoge neželjene gadosti", ističe on.Primer je HIV. Procenjeno je da je HIV ušao u ljudsku populaciju od primata negde blizu Kinšase sada glavnog grada Dominikanske Republike Kongo, oko ranih 1900-tih. Ipak kod ljudi nije identifikovan do ranih 1980-tih, kada se proširio sa razvojem transporta.Drugi virusi su se pojavili od ljudi koji remete životnu sredinu, kaže on. Nipah virus koji se prenosi putem slepih miševa, a koji kod ljudi izaziva tešku upalu mozga, potiče od intenzivnih poljoprivrednih praksi i klimatskih promena.Otprilike tri četvrtine svih novih virusnih bolesti u poslednje dve decenije poticale su od životinja, uglavnom prenetih od slepih miševa, glodara ili ptica. Ali u raspravama o njihovom poreklu često nedostaje uloga ljudi.https://www.youtube.com/watch?v=_oaSgmoy9aA"Na nesreću, stvari poput klimatskih promena i uništavanja staništa sa sobom donose 'iznanađenja' dok se životinje bore sa promenljivim okruženjem zahvaljujući nama", kaže Turvil.Profesor Dominik Dvier, medicinski virusolog koji je deo tima od 14 članova koji istražuju pandemiju Kovida-19 za SZO, slažu se sa tim. Isti tim sada indetifikuje studije koje treba uraditi kako bi se bolje pripremili za sledeću pandemiju i sprečili da ona bude tako ozbiljna.Dvier kaže da će ključni deo planiranja budućih pandemija biti razumevanje interakcija životinja, okoline i čoveka."Svi virusi koji su se pojavili u poslednjih 50 godina, potiču od životinja ili iz okoline, a veza, mreža, između tih faktora i ljudi je toliko važna", kaže on.https://www.youtube.com/watch?v=ui8k_-tRDbE"Preprema i planiranje uključuje razmatranje demografskih podataka, pretrpanih sredina u kojima ljudi žive, klimatske promene i uticaj načina na koji koristimo zemlju i interakciju sa divljinom, način na koji trgujemo, poljoprivreda i turizam. Sve te stvari utiču na to šta omogućava da se pandemija pojavi i pokrene", kaže on.U zaraznim bolestima, ovo se često naziva pristupom "Jedno zdravlje" - integrisanjem sektora zdravlja ljudi, životinja i životne sredine, kao i društvenih nauka, bioinformatike i tehnologije, i međunarodne saradnje.Nakon izbijanja SARS-a 2002-2004 godine, epidemije koja izaziva ozbiljan akutni respiratorni sidrom, izazvan jednom vrstom koronavirusa, skoro sve zemlje su uložile napore da prijave nove ili viruse koji se tiču SZO-a i ostatka sveta."Sada preko Kovida-19 shvatamo da ne samo da to morate učiniti, već i brzo", kaže Dvier.https://www.youtube.com/watch?v=ffMuPc5fNU0Postoje virusi koji čekajuU radu koji je objavio Elsevier pod naslovom "Priprema za nove zoontske viruse" navodi se da su stručnjaci godinama upozoravali na pandemiju koronavirusa, često je u literaturi nazivaju kao "bolest x"."Scenario bolesti x na koji su mnogi naučnici upozoravali se ostvario", ističe se u članku."Međutim, prethodna ulaganja u nadzor, dijagnostiku, nove laboratorijske tehnike, otvorenu razmenu podataka i platforme vakcina su se isplatili. Brzina ovih ključnih događaja u nadzoru i kontroli novog virusa je bez presedana".Dvier kaže da nam ovaj naučni i tehnološki napredak u kombinaciji sa bržom razmenom podataka od strane vlada, bio dobar korak u upravljanju budućom pandemijom."Mislim da ćemo sledeći put biti u boljoj situaciji, brže ćemo razvijati testove i genomiku i samim tim ćemo sve kontrolisati brže i brže", dodaje on.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram