1
Kada američki ministar odbrane Lojd Ostin svakog meseca okupi odbrambene zvaničnike više od 40 država u jugozapadnoj Nemačkoj, to višesatno okupljanje se obično završava na isti način - Selest Valander, zadužena za pitanja međunarodne bezbednosti u Pentagonu, poziva svakog od učesnika sastanka da saopšti koji će oružje njihova zemlja donirati Ukrajini. To je možda pitanje koje će odrediti budućnost Ukrajine više od godinu dana nakon ruske invazije.
Zbog tog pitanja se i održava ovakav sastanak jednom mesečno, poznat po bezličnom birokratskom nazivu „Kontaktna grupa za Ukrajinu“. Reč je o ‘nevidljivoj’, ali centralnoj snazi u opremanju ukrajinske vojske za ono što im je potrebno za borbu, od raketa do glavnih borbenih tenkova. Ta grupa je takođe pomogla Ukrajini da izgradi zapanjujuće modernu vojsku koja je sposobna da nadmaši i neke dugogodišnje članice NATO-a.
Ali, na marginama sastanka grupe, 21. aprila, u američkoj zračnoj bazi Ramštajn, bilo je jasno da će „ostati ujedinjen“ biti sve veći izazov, piše Politiko, a prenosi Jutarnji list.
Nedavno su se pojavile brojne nesuglasice unutar grupe, posebno oko toga treba li i kada poslati zapadne borbene avione u Ukrajinu, zatim oko kašnjenja u određenim isporukama oružja, od čega su najhitnija stavka bili nemački i španski tenkovi.
U međuvremenu, masovne isporuke oružja Kijevu zabrinule su zemlje-donatore kada su u pitanju njihove sopstvene zalihe, a na nedavnim sastancima kao tema se intenziviralo razmatranje pitanja ponovnog opremanja NATO saveznika vojnom opremom, kao i održivosti donacije oružja Ukrajini na duge staze.
„Već smo učinili mnogo kad su donacije u pitanju, a sada se više postavlja pitanje održivosti“, rekla je Esa Pulkin, zvaničnica u finskom ministarstvu odbrane, za vreme okupljanja vojnih zvaničnika u Ramštajnu prošlog meseca.
„Osim podrške Ukrajini, takođe moramo da obnovimo sopstvene zalihe, zar ne“, rekao je jedan evropski diplomata.
Koordinacija isporuke
Na sastancima, Ostin, načelnik američke vojske, general Mark Majli i ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov, sede za glavnim stolom prekrivenim belim stolnjacima, a okruženi američkim i ukrajinskim zastavama. Svaki sastanak počinje najnovijim ukrajinskim saopštenjem o stanju na frontu.
Ostali članovi grupe sede za dva uska stola sa strane. Ostin vodi raspravu i daje uvodne i završne komentare, ali obično više vremena provodi slušajući prezentacije. Valander je moderatorka, ona koordinira prezentacije. Tokom poslednjeg sastanka, članovi grupe posvetili su sat i po vremena raspravi o održivosti i izazovima industrijske baze. Inače, ceo sastanak može da traje više od šest sati.
Podsticaj za okupljanja u Ramštajnu nastao je bez ikakve pompe na početku sukoba u Ukrajini. Dok su pripremali tajno putovanje u Ukrajinu, samo mesec dana nakon početka ruske invazije, osobe koje su prisustvovale sastancima u Pentagonu, shvatile su da nastaje veliki problem.
Kijev je preživeo početni ruski napad, ali postajalo je jasno da će SAD i druge zemlje morati da pređu preko nesuglasica iz prošlosti oko naoružavanja Ukrajine i da se posvete pitanju ruskog napada. U prvim danima niko nije koordinirao opremu koju su zemlje ubrzo počele da obećavaju, što je bilo riskantno, jer je moglo da se pogreši u proceni oko slanja pomoći.
„Obavila sam mnogo telefonskih poziva razgovarajući s državama, pitajući ih ‘možete li poslati ovo’ i mislim da se u tom trenutku razvila ideja koju je ministar imao, ‘ne, moramo da okupimo ključne saradnike u pomoći Ukrajini, tako da možemo da razumemo koliki je obim ovoga“, rekla je Valander u razgovoru za Politiko.
Ostin je skup nazvao Kontaktna grupa za odbranu Ukrajine, koja se sastala 26. aprila 2022. godine u Ramštajnu. Bio je to sastanak – koji je zamišljen i isplaniran u otprilike nedelju dana – koji je pokrenuo proces spašavanja Ukrajine.
Iako među učesnicima sastanka ima sporova, ‘teška paljba’ obično se ostavlja van sobe sastanka, što je veliki korak za koji članovi grupe navode da je rezultat Ostinovog vođstva, smirenosti i vojnog znanja. Ostinova pažnja kada su u pitanju bilateralni odnosi – uključujući uvek i javno odavanje priznanja državama zbog njihovih donacija – donela mu je kredibilitet, kažu zvaničnici koji su uključeni u sastanke u Ramštajnu. Politiko je razgovarao sa 17 osoba koje su bile direktno uključene u rasprave, od kojih su mnoge želele da ostanu anonimne kako bi mogle da govore o sastancima „iza zatvorenih vrata“.
Rast napetosti
Sastanci u Ramštajnu obično se odvijaju prema scenariju, odnosno tokom njih ministri čitaju iz unapred pripremljenih beležaka. Ali, ova redovna okupljanja prikrivaju značajne razlike između vlada koje rade na naoružavanju Ukrajine.
Zemlje istočne Evrope, poput Poljske i Estonije, prednjače u pružanju pomoći, dok Nemačka i Francuska često zaostaju. Sjedinjene Američke Države – posebno Ostin – ponekad moraju da posreduju između te dve strane.
Istovremeno, Kijev stalno traži više i kvalitetnije opreme. Na primer, dugo se odlučivalo o isporuci glavnih borbenih tenkova Abrams, kada su ukrajinski zvaničnici vršili pritisak da dobiju borbene avione F-16. Pitanje borbenih aviona još uvek je aktuelno, a nesuglasice između različitih članica grupe oko slanja zapadnih borbenih aviona mogle su da se vide na poslednjem sastanku u Ramštajnu. Dok su Ostin i drugi američki zvaničnici jasno rekli da ne veruju da su F-16 potrebni u trenutnoj situaciji, neki drugi ističu da grupa još uvek raspravlja o tom pitanju.
„U toku je rasprava o drugim vrstama aviona“, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, obraćajući se novinarima dok su zvaničnici sastanka bili na pauzi.
Ipak, čini se da su neki drugi učesnici sigurni da će zapadni avioni u jednom trenutku da krenu prema Kijevu. „Zapadni borbeni lovci biće deo zapadne vojne integracije ukrajinskih oružanih snaga, dogodilo se to sada ili možda kasnije“, kaže Pulkin.
Američki predsednik Džo Bajden svojevremeno je pozivao Ostina da iskoristi sastanke u Ramštajnu kako bi direktno apelovao na svoje kolege da učine više kako bi pomogli Ukrajini. U januaru, nakon što je nemački kancelar Olaf Šolc odbio da pošalje tenkove Leopard, ako SAD ne pošalje sopstvene tenkove Abrams, predsednik je rekao Ostinu da uputi posljednji apel svom novom nemačkom kolegi, ministru odbrane Borisu Pistoriusu, na sastanku tog meseca.
Bajden je imao razloga da se nada da bi Ostin mogao da postigne dogovor. Tokom celog sukoba, američki ministar odbrane je dosledno uspevao u tome da svoje ‘veze’ pretvori u konkretnu pomoć Ukrajini. Na početku rata, Ostin je lično posredovao u dogovoru sa slovačkim ministrom odbrane da ta istočnoevropska zemlja pošalje Kijevu jedan od svojih ruskih sastava protivzračne odbrane S-300, u zamenu za to da SAD rasporedi jedan od svojih moćnih raketnih sastava Patriot u Slovačku. Ipak, ovoga puta Ostin nije mogao protiv oklevanja Berlina. Na kraju je Bajden dao zeleno svetlo za tenkove Abrams, omogućavajući tako da Nemačka pošalje Leoparde.
Istovremeno, neke države su i dalje frustrirane sporim tempom nemačkih donacija. Nemačka bi trebala da „pošalje više oružja i da donira više novca Ukrajini jer su oni daleko najbogatija i najveća zemlja“, kaže za Politiko poljski premijer Mateuš Moravjecki.
On je dodao da Nemci „nisu bili velikodušni koliko su trebali da budu“ prema Ukrajini od početka rata. „Zajedno moramo i možemo da učinimo više. Svi razumemo šta je u pitanju“, rekao je, pak, estonski ministar odbrane Hano Pevkur. „Definitivno smo mnogo učinili“, rekao je govoreći o vladi u svojoj zemlji.
„Ne smemo sad da pokleknemo“
Uprkos razlikama između zemalja, učesnici sastanaka su kazali da Ostinova doslednost i obazrivost kada su u pitanju lični odnosi omogućava da svako okupljanje prođe bez problema. Kanadska ministarka odbrane, Anita Anand, prisetila se kako ju je Ostin nagovorio da donira neke od 82 kanadska tenka Leopard 2. Slanje tih tenkova „nije mala stvar“, kaže ona.
Njen lični odnos sa Ostinom – kojeg ona naziva „džentlmenom“ – bio je ključan u odluci Otave da konačno pošalje četiri tenka. „Zbog toga moramo da se okupimo. Zato moramo da se udružimo i pomognemo Ukrajini“, navodi Pevkur.
Ali, napetosti oko odluke o tenkovima mogle bi da ukažu na još više problema u predstojećim mesecima, dok će Ukrajina da nastavi da troši zalihe oružja vredne milijarde dolara. Tokom poslednjih nekoliko sastanaka grupe za Ukrajinu bilo je uočljivo da su saveznici počeli ozbiljno da razmišljaju o tome kako da pronađu novac i industrijski kapacitet da nadoknade ranije poslatu opremu.
„To je još uvek jedini učinkovit format kada je u pitanju koordinacija isporuka, ali i potrebna oprema“, rekao je jedan visoki evropski diplomata.
Drugo pitanje koje izaziva podele jeste kako se troškovi raspoređuju među saveznicima. Godišnji izveštaj NATO-a objavljen u martu pokazalo je da je, uprkos godinu dana obećanja o povećanju potrošnje za odbranu, samo sedam od 30 zemalja je ispunilo devetogodišnji cilj izdvajanja dva odsto svog BDP-a na odbranu.
Na sastancima u Ramštajnu pojavili su se i neki drugi trendovi koji su takođe frustrirali neke od učesnika. Prema dvojici evropskih diplomata, nekolicina zemalja stalno je obećavala opremu za koju se činilo da nikada neće isporučiti, i to se iznova obećava na svakom sastanku bez priloženog vremenskog okvira.
„Nikad ne spominju kada će se to dogoditi, a onda se dogodi još jedan Ramštajn, a oni i dalje tvrde isto“, rekao je jedan od zvaničnika.
Pročitajte još:
Uprkos ovim razdorima, držanje leđa Kijevu tema je razgovora za sve NATO saveznike od početka rata pa čak i uz neka kašnjenja u obećanoj opremi, donacije i dalje pristižu u Kijev. I nakon 14 meseci, s novim prolećnim i letnjim ofanzivama na horizontu, nema promena u toj retorici. ž
„Ne možemo da dozvolimo da umor ratom zavlada našim društvima i politikom“, rekla je ministarka odbrane Latvije Inara Murnis tokom posete Vašingtonu neposredno pre poslednjeg sastanka u Ramštajnu.
„Moramo da održimo ovaj zamah i učinimo sve što je moguće da prolećna i letnja ukrajinska ofanziva budu uspešne. Ne smemo da pokleknemo u ovom trenutku“, zaključila je.
BONUS VIDEO Misteriozni bljesak na nebu iznad Kijeva
