Idilična ostrva u Grčkoj su prepuna turista, ali njihov medicinski sistem puca. Smrt tinejdžerke u trudnoći i njenog nerođenog deteta samo su dva od najmanje devet smrtnih slučajeva koji su se mogli sprečiti u Grčkoj ovog leta zbog hronične nestašice hitne pomoći i zdravstvenog osoblja, čak i pre nego što je zemlja bila pod opsadom požara.
Neke ostrvske bolnice nemaju stalne lekare opšte prakse, u potpunosti se oslanjaju na ciklus kratkoročnih pokrića koje popunjava osoblje sa kopna, privučeno novčanim podsticajima. A službe hitne pomoći su u još gorem stanju. Na mnogim ostrvima na Kikladima i Dodekanezu jedva je jedno vozilo hitne pomoći dostupno 24 sata dnevno. Ovaj problem nije jedinstven za ostrva, u Atini radi oko 50 kola hitne pomoći, umesto 85 do 90 koliko je potrebno.
„Moramo redizajnirati hitnu pomoć od nule jer postoje ogromne praznine širom zemlje“, rekao je za Politiko Georgios Matiopoulos, predsednik grčke službe hitne pomoći (EKAV).
Ogromna većina zdravstvenih centara na malim egejskim ostrvima muči se da izađe na kraj, jer ograničeni broj lekara mora da bude dežuran svakog dana, prenosi Politiko.
Ali čak i tamo gde država odluči da zapošljava više, pokušaji propadaju jer osoblje odbija da se preseli na ostrva, gde su troškovi života postali nepodnošljivi zbog rasta turizma. To dodatno opterećuje EKAV.
„Poslali smo nekoliko (zdravstvenih) spasilaca iz ostatka zemlje na ostrva da pokriju potrebe sezone. Naše kolege su prinuđene da prekinu letnji odmor zbog ovoga, ali ovo je očigledno samo improvizovano rešenje“, rekao je Matiopulos.
Hitna popravka
U junu je 63-godišnja žena na ostrvu Kos umrla u zadnjem delu kamioneta, dok je prebačena u lokalnu bolnicu nakon što se srušila, dok je jedino vozilo hitne pomoći na ostrvu bilo zauzeto, reagujući na još jedan hitan slučaj.
Jedanaest ljudi je potrebno za rad hitne pomoći 24/7. Kos, ostrvo sa 40.000 stalnih stanovnika, koje tokom leta ugosti više od milion turista, ima tri nova ambulantna vozila, ali može da radi samo jedno, jer ima samo 10 bolničara, od kojih dvoje idu u penziju sledeće godine.
Nekoliko dana nakon ovog incidenta, 19-godišnja žena, u osmom mesecu trudnoće, umrla je u atinskom predgrađu dok je više od pet sati čekala hitnu pomoć i uputila dvadesetak poziva spasiocima. Umrlo je i njeno nerođeno dete.
Od tada je otkriveno još najmanje šest slučajeva ljudi koji su umrli širom zemlje zbog nedostatka medicinskog prevoza. Na ostrvu Lezbos 78-godišnja žena izgubila je svest dok je plivala. Hitna pomoć stigla je dva sata kasnije na lice mesta, samo da bi otkrila da joj je srce stalo.
Odgovarajući na sve veće kritike nakon ovih smrtnih slučajeva koji su se mogli sprečiti, vlada je rasporedila vatrogasce, vojno osoblje i vozače lokalnih vlasti da pomognu u rešavanju nedostatka osoblja u turističkim oblastima.
EKAV i lekari protestuju zbog odluke nazivajući je „nenaučnom potragom za brzim rešenjima“. Oni tvrde da bi raspoređivanje neobučenog osoblja u hitnim situacijama moglo biti opasno za pacijente kojima je potrebno lečenje na mestu incidenta.
Grčki parlament usvojio je amandman za hitno raspoređivanje vatrogasaca i vojnog osoblja 27. jula, pošto se vatrogasci bore sa teškim šumskim požarima koji su goreli širom Grčke, a koji su se proširili i na jedno vojno skladište.
„Da li je ovo Grčka reformiste premijera Kirijakosa Micotakisa? Da li je ovo Grčka 2.0? Pozajmiti vatrogasce, vojnike i ostalo osoblje, smestiti ih u EKAV koji nema spasioce i vozače? Da li je ovo modernizacija?“ rekao je šef poslaničke grupe glavne opozicione partije Siriza Sokratis Famelos.
Vlada kaže da taj potez nema za cilj da obezbedi dugoročno rešenje problema nedostatka osoblja, već da spase živote tokom užurbane turističke sezone.
Dostizanje granica
Konzervativni premijer Kirijakos Micotakis ponovo je izabran 25. juna, obećavši da će reformisati nacionalni zdravstveni sistem kao prioritet. On je obećao da će zaposliti oko 10.000 zdravstvenih radnika, uključujući 800 vozača hitne pomoći i 250 bolničara na motociklima.
Ali Konfederacija zaposlenih u javnim bolnicama (POEDIN) kaže da ovo zapošljavanje samo zamenjuje nedavna penzionisanja i da nije dovoljno za poboljšanje kvaliteta nege. POEDIN kaže da je oko 10.000 zdravstvenih radnika napustilo javni sektor u poslednje dve i po godine, a očekuje se da će još 5.000 otići 2023.
Opozicione stranke žestoko kritikuju vladu što je ostavila javne bolnice u lošijem stanju nego pre pandemije, tvrdeći da je glavni cilj privatizacija zdravstvenih usluga — što vlada poriče.
Ali problem je komplikovaniji od nedostatka finansijskih sredstava; malo lekara ili osoblja hitne pomoći želi da radi na ostrvima.
PROČITAJTE JOŠ:
Jedina dva lekara opšte prakse u bolnici Kos podnela su ostavke 2021. Bolnica se sada oslanja na privremeno osoblje dok pokušava da ih zameni, ali se do sada niko nije prijavio. To važi i za pedijatra i radiologa.
To je pitanje koje muči mnoga ruralna područja u Evropi, od udaljenih sela u Francuskoj, do severnih krajeva Švedske.
Ali koliko god dobro život na grčkom ostrvu izgledao za posetioce, ovaj način života je nedostižan za medicinsko osoblje.
Krajem juna, jedini kardiolog bolnice Kos protestovao je u dvorištu bolnice, držeći transparent na kome je pisalo: „Dostigao sam svoje granice, potrebna mi je pomoć“. Radio je 28 dana uzastopno i kao jedini lekar ostrvske kardiološke klinike od maja.
Izgaranje je glavni uzrok koji se navodi u rastućoj listi ostavki lekara širom ostrva. Savez udruženja bolničkih lekara (OENGE) rekao je da se ovo „sada razvija u operativni kolaps mnogih bolnica u regionu, kao i bolničkih odeljenja u većim gradovima“.
„Ove stvari ne smeju da se dešavaju u civilizovanom svetu, u evropskoj zemlji, u turističkoj destinaciji. Potrebno je stalno zapošljavanje i trajna rešenja“, rekao je gradonačelnik Kosa Teodosis Nikitaras.
BONUS VIDEO: Plaža u Grčkoj na kojoj je srbin spasio rumunku