0
Ogromna rupa u zemlji otvarila se na tlu Sibira, a fotografije iz svemira pokazuju da brzo raste, a kako naučnici tvrde - ona može biti pravo upozorenje za ono što bi potencijalno moglo da se dogodi našoj planeti.
Ogromna rupa u zemlji otvarila se na tlu Sibira, a fotografije iz svemira pokazuju da brzo raste.
Počelo je kao mala pukotina, jedva vidljiva na deklasifikovanim satelitskim snimcima iz 1960-ih.
Sada je to provalija sa strmim liticama, jasno vidljiva iz svemira.
Rupa se utrostručila u veličini između 1991. i 2018. godine, prema podacima Američkog geološkog instituta.
Krater Batagaj, koji se ponekad naziva Batagajka ili „kapija pakla,“ predstavlja mnogo veći, često nevidljiv problem koji utiče na celu planetu.
PROČITAJTE JOŠ:
Arktik se zagreva brže od ostatka Zemlje, što brzo otapa permafrost, koji je debeli sloj tla koji je trajno smrznut — barem je nekada bio.
Krater Batagaj zapravo nije krater. To je najveći „retrogradni otopljeni slom“ na svetu, rupa koja se formira kada otapanje permafrost-a uzrokuje da tlo uđe u rupu, stvarajući klizište dok zemlja na ivicama pada u rupu.
Postoje hiljade otopljenih slomova širom Arktika, ali veličina Batagaj „kratera“ mu je donela naziv megaslom. Ime je dobio po obližnjem gradu Batagaj.
„Permafrost nije najfotogeničnija tema,“ rekao je Roger Michaelides, geofizičar sa Univerziteta u Vašingtonu u St. Louisu, za Business Insider. „Govori se uglavnom o smrznutom zemljištu ispod zemlje, koje po definiciji često ne možete videti osim ako nije na neki način izloženo, kao u ovom megaslomu.“
PROČITAJTE JOŠ:
Kako se permafrost otapa, sve mrtve biljke i životinje koje su bile smrznute u njemu vekovima počinju da se raspadaju, isijavajući ugljen-dioksid i metan u atmosferu.
To su moćni gasovi koji zadrržavaju toplinu, što uzrokuje dalji porast globalne temperature, pokrećući još brže otapanje permafrosta.
Ovaj začarani krug može imati ozbiljne posledice. Permafrost pokriva 15% kopna na Severnoj hemisferi i sadrži dvostruko više ugljenika nego atmosfera.
Jedna studija procenjuje da bi otapanje permafrost-a moglo emitovati gasove koji zagrevaju planetu u obimu kao velika industrijska nacija do 2100. godine ako industrije i zemlje ne preduzmu agresivne mere da smanje svoje emisije danas.
„Postoji mnogo toga što ne znamo o ovom povratnom krugu i kako će se odvijati, ali potencijal za veoma velike promene u klimatskom sistemu je prisutan u veoma, veoma brzim geološkim vremenskim okvirima,“ rekao je Rodžer Mihaelides, geofizičar sa Univerziteta u Vašingtonu.
Ukratko, otapanje permafrosta moglo bi brzo pogoršati klimatsku krizu. Ali proces je još uvek misteriozan. Istraživanje ekstremnih lokacija poput megasloma Batagaj može pomoći naučnicima da razumeju otapanje permafrosta i nakon izučavanja pretpostave šta bi u budučnosti moglo da se desi.
U studiji objavljenoj u časopisu Geomorphology u junu, istraživači su koristili podatke iz satelita i dronova kako bi konstruisali 3D modele megasloma i izračunali njegovo širenje tokom vremena.
Zapremina kratera raste za oko 1 milion kubnih metara svake godine.
„Ove vrednosti su zaista impresivne,“ rekao je Aleksander Kizjakov, glavni autor studije i naučnik sa Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov.
Istraživači su takođe izračunali da megaslom oslobađa oko 4.000 do 5.000 tona ugljenika svake godine. To je otprilike koliko godišnje emisije iz 1.700 do 2.100 američkih domaćinstava.
„Mislim da možemo puno naučiti iz Batagaja, ne samo u smislu razumevanja kako će Batagaj evoluirati vremenom, već i kako slične karakteristike mogu da se razviju i evoluiraju širom Arktika,“ rekao je Mihaelides.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
