Oglasila se Ivana Kekin: Mile je nevin i ne zove se Milutin nego Milan

Kekin tvrdi da je reč o orkestriranoj hajci čiji je cilj diskreditacija i dehumanizacija, a u objavi detaljno opisuje kako je do kupovine došlo, zašto smatra da ništa nije bilo sporno i kako se nosi s medijskim pritiscima i komentarima.

U nastavku prenosimo njenu objavu povodom hapšenja njenog supruga u celosti:

„Sve što kažeš može se upotrebiti protiv tebe“

Prvo pravilo hajke. Sve što kažeš, i ono što ne kažeš, može i hoće biti upotrebljeno protiv tebe — pa tako i ovaj tekst.

Moj čovek nosi lepo ime Milan. Ime mu je lepo jer je on lep, dobar, saosećajan, pametan i duhovit. Ovih dana ga posebno uporno zovu Milutinom, kako bi ga što više „posrbili“, a time i diskreditovali i dehumanizovali. Zato odmah da kažem: zovite mene Jovana, odazvaću se svaki put, srećna što mi srce nije crvljivo i puno mržnje.

„Mile je nevin“

Mile je nevin. Te 2018. godine je službenu osobu Grada Buja pitao može li kupiti zemljište za dvorište. Grad je rekao da može — na javnom konkursu, po ceni koju oni odrede. Mile nije nikoga nagovarao na nižu cenu, nije nikoga molio, nije se cenkao niti je ikoga podmitio. Na taj konkretan javni konkurs mogla se prijaviti bilo koja punoletna osoba u Hrvatskoj i ponuditi cent više od nas i kupiti to zemljište.

Mile je umetnik više od 35 godina. Od toga živi. Ima status slobodnog umetnika i prava koja s tim idu. Ta prava određuje zakon. Inače, pre manje od godinu dana, lično sam se odrekla skoro pola miliona evra koje bih zaradila za pet godina mandata u Evropskom parlamentu, koji sam osvojila. Odrekla sam se tog novca jer duboko verujem u kolektivni poduhvat koji se vodi javnim interesom, a u javnom interesu je bilo da na to mesto ode — za tu ulogu — spremniji i sposobniji. Mile je pucao od ponosa kakvu ženu ima. Toliko o kokošarenju.

„U hajci učestvuju svi“

U hajci učestvuju svi. Tu su glavni lovci. Oni su zaduženi za aktivno širenje ljage. Lažima, poluistinama, ismevanjem, iskrivljavanjima — kroz mejnstrim medije, članke, intervjue, gostovanja, izjave, statuse i komentare na društvenim mrežama, kao i komentare po portalima. Svaka laž i svaki medij kroz koji se plasira, ma koliko sitna bila, do poslednjeg komentara ispod poslednjeg članka, ima svoju ulogu u održavanju hajke.

Tu su i posmatrači. Raznolika grupa. Neki misle da je hajka opravdana — „gde ima dima ima i vatre“, neki misle da smo to morali očekivati pa se sada ne smemo žaliti, neki misle da hajka nije zaslužena, ali da smo „sami krivi“, neki nas ćutke žale, a mnogi su nezainteresovani i nije im jasno zašto se Kekinovi toliko forsiraju, „iz paštete iskaču“.

A onda je tu i otpor. Otpor hajci. To su oni koji stoje uz nas, rame uz rame — poznati i nepoznati ljudi koji se javljaju komentarima ispod članaka i na društvenim mrežama, pa sve do ozbiljnih i važnih istupa i tekstova. To su ljudi koji vole istinu i gade im se hajke. Mnogi od njih ne poznaju ni mene ni Milana, mnogi nisu naši birači, samo su ljudi kojima se gadi linč.

Razmere ovih grupa se naslućuju, ali nisu sasvim jasne.

„Hajka ima cenu“

A hajka će stati. Publika će se umoriti, lovci posustati, tu i tamo će se još čuti lavež posebno upornih, koji će povremeno nabacivati ljagu — radi izbora, radi širenja narativa da su „svi isti“, ili tek tako — za svoje bedno zadovoljstvo.

Ali hajka ima cenu. Račun će stići na dve adrese. Jedna adresa smo mi — Kekinovi. U ovom trenutku neizvesno je kolika će ta cena biti, ali mi ćemo je podneti visoko dignute glave i zajedno.

A druga adresa je — SVI MI. Jer hajku prate svi, pa će tako svi dobro razmisliti da li uopšte ima smisla izložiti se i pokušati nešto menjati nabolje.

I to je, budite sigurni, ono na šta računaju organizatori hajke.