"Na osnovu naših obaveštajnih podataka, Rusi planiraju nešto u blizini Harkova. Neprijatelj se sprema", rekao je nedavno Konstantin, ukrajinski vojnik koji komanduje trupama u drugom najvećem gradu u zemlji. Obzirom da je istok Ukrajine gotovo osvojen, ruske snage će verovatno usmeriti napade na druge ciljeve, među kojima je i Harkov.
Ovaj grad već je bio meta Rusa u prvim nedeljama invazije, ali su ukrajinski vojnici uspeli da povrate grad i odbiju napade Rusa.
Stanovnici su na kratak period poverovali da će im se život vratiti u normalu, ali je samo nekoliko nedelja kasnije stiglo upozorenje u vidu granata. Harkov je ponovo bombardovan i analitičarki veruju da će uskoro ponovo postati središte žestokih borbi.
Drugi čin
Smešten samo 25 kilometara od ruske granice, Harkov ima veliki strateški značaj. Rusija je pokušala da ga osvoji tokom prve nedelje rata, šaljući kolone tenkova i jedinica vojne policije prema gradu.
Do kraja februara, Harkov je bio skoro opkoljen sa tri strane, tenkovima, avionima i artiljerijom. U početku se činilo da će ruske snage marširati direktno do centra grada, ali su se Ukrajinci pregrupisali i zaustavili rusko napredovanje.
Usledile su dve ukrajinske kontraofanzive, prvo krajem marta, a zatim u maju, koje su odbacile ruske snage sa periferije grada. Istovremeno, Ukrajina je povratila i neka od spaljenih sela koja je Moskva okupirala.
Osim kratkog zatišja pre oko tri nedelje, tokom nemilosrdnog granatiranje grada uništeno je više od 2.000 zgrada i ubijeno više od 900 civila.
Tokom poslednje dve nedelje, grad je doživeo neka od najtežih bombardovanja od početka rata, a među visokim ukrajinskim zvaničnicima, kao i lokalnim vojnim starešinama, postoji bojazan da se preti nova ruska ofanziva.
Zašto baš Harkov?
Eventualnim padom Harkova Rusi bi mogli da oforme još jedan kopneni koridor do svoje teritorije.
Ipak, ovo zasad deluje kao najmanje izvesna opcija, obzirom da je ruska vojska nedavno doživela veliki poraz u Harkovu.
Pored toga, osvajanjem drugog po veličini najvećeg grada, Rusi bi poslali snažnu poruku kako Ukrajini, tako i zapadnim zemljama.
Pad Severodonjecka
Nakon više od 120 dana krvavih borbi, ključni grad na istoku Ukrajine – Severdonjeck pao je pod kontrolu ruske vojske. Branioci grada napustili su svoje pozicije u kasnim večernjim časovima, a napadi su se ubrzo preselili u susedni Lisičansk. Osvajanjem Lisičanska, ruske snage uspostavile bi potpunu kontrolu nad regionom Lugansk, a ubrzo nakon pada Severodonjecka počelo je granatiranje ukrajinske prestonice Kijeva.
Borba za Severodonjeck počela je 22. maja, neposredno nakon pada Marijupolja na jugu. Ruska vojska tada je sve svoje resurse usmerile na istok, koji je pod ofanzivom vazdušnih i kopnenih snaga.
Kako su istakli vojni analitičari, na osnovu grešaka sa juga Rusija je skovala strategiju koja se na istoku ispostavila uspešnom – kombinovani napadi iz vazduha i sa kopna, kao i izolovanje grada od ostatka oblasti.
Nakon mesec dana borbi, većina civila je napustila Severodonjeck, dok su branioci bili skoncentrisani u fabrici „Azot“. Preko 500 civila se skrivalo u ovoj fabrici, ali su i oni pre nekoliko dana napustili grad. Time je otvoren put za uspostavljanje kompletne kontrole.
Ukrajinske vlasti kasno sinoć su izdale komandu za povlačenje malobrojnih vojnika koji su ostali u Severodonjecku – čime je bitka za strateški ključni grad na istoku okončana.
Padom Severodonjecka omogućeno je Rusiji da obnovi transportne veze i drugu ključnu infrastrukturu, kako bi se formirao kopneni koridor od Rusije do anektiranog poluostrva Krim. Ovo je, ističe zvanična Moskva, bio jedan od osnovnih ciljeva invazije na Ukrajinu koju Kremlj naziva „specijalna vojna operacija“.
Pored toga, voda ponovo teče do Krima kroz Severnokrimski kanal, izvor čiji je tok Ukrajina prekinula 2014. godine nakon što je Kremlj anektirao poluostrvo. Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu tvrdi da je sada otvoren i automobilski saobraćaj između „kontinentalne“ Rusije i Krima.
BONUS VIDEO Ponovo napadnut Harkov
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare