FOTO Na rubu Beča niče "jezerski grad": Ovako bi mogla izgledati svakodnevica Evrope za 20 godina

Meštani ga zovu samo "Zištat" (Seestadt), naziv koji zapravo ne objašnjava koliko je neobičan. To je kvart koji je istovremeno i grad, eksperiment, i scena na kojoj se testira kako bi mogla izgledati svakodnevica Evrope za 20 godina.

Jedan od rukovodilaca projekta Robert Grinajs rekao je novinarima da je bilo dosta podrške tokom razvoja grada, ali i dosta kritika, koje prihvataju i na njima rade. Namera je da naselje bude moderno, ali udobno mesto za život za, kako je naveo, više od 25.000 stanovnika, uz stvaranje oko 20.000 radnih mesta. Naselje je izgrađeno oko jezera Asperner See.

Sa centrom Beča povezano je linijom metroa U2, a nalazi se i na samo 40 minuta vožnje do Bratislave.

U severoistočnom delu Beča izgrađen je samo deo planiranog naselja koje će zauzimati 240 hektara i u potpunosti odražavati principe održivosti, tehnološke inovacije i urbane transformacije.

Projekat je zamišljen kao "laboratorija", mesto gde se testiraju i primenjuju rešenja za buduće gradove, a kao deo šire strategije "Smart City Wien" predstavlja ogledno polje za energetsku efikasnost, digitalizaciju i savremenu infrastrukturu.Koncipiran je tako da od prvog dana funkcioniše kao pametni grad. Digitalizacija je prisutna u svim segmentima – od pametnih energetskih mreža i naprednih sistema upravljanja zgradama do inovacija u proizvodnim tehnologijama u okviru inicijativa za industriju 4.0.

U naselju se razvijaju modeli integrisane razmene energije između objekata, pri čemu se korišćenjem naprednih podataka optimizuju potrošnja, distribucija i skladištenje energije. Time se smanjuju gubici i povećava efikasnost.

Za grejanje i hlađenje koriste se podzemne vode i solarni paneli, a sistem je automatizovan.

Planira se izgradnja prve dubinske geotermalne elektrane za Beč – u blizini ovog naselja. Bušenje duboko više od 3.000 metara omogućuje pristup vodi temperature oko 100 stepeni Celzijusa, koja se koristi u potpuno zatvorenom sistemu za zelenu daljinsku toplanu. Kapacitet postrojenja iznosi oko 20 megavata, što bi u narednim godinama trebalo da omogući grejanje oko 20.000 domaćinstava.

Očekuje se da elektrana bude puštena u rad 2028. godine, a investicija vredna oko 80 do 90 miliona evra predstavlja važan korak ka klimatskoj neutralnosti Beča. Planirano je i korišćenje toplotnih pumpi i kombinovanje geotermije sa solarnom energijom, čime Zištat postaje pionirski model potpuno održivog energetskog sistema u urbanom okruženju.

Održivost se ogleda i u samoj gradnji. Naselje poseduje sopstveni standard koji obavezuje investitore na korišćenje tehnologija niske emisije ugljenika i obnovljivih izvora energije. Zgrade su projektovane tako da budu dugoročno fleksibilne i lake za rekonstrukciju.

U školskom kampusu primenjuje se inovativna termalna aktivacija betona, koja omogućava da zidovi i podovi skladište toplotu ili hladnoću, dok zdravstveni centar koristi geotermalne sonde u kombinaciji sa toplotnim pumpama i solarnim panelima.

Takođe je u planu simbolički religijski kampus (Campus der Religionen) koji ima za cilj podsticanje međureligijskog dijaloga i suživota.

U projekat je uključeno osam religijskih zajednica, koje će koristiti jedno mesto za njihovo praktikovanje.

Dugoročna vizija je stvaranje okruženja koje će biti potpuno klimatski neutralno, tehnološki napredno i društveno inkluzivno, nudeći održivu alternativu tradicionalnom urbanom rastu.