Veliki komad leda odlomio se od najvećeg preostalog ledenog područja na Arktiku - 79N ili Nioghalvfjerdsfjordena, na severoistoku Grenlanda.
Odlomljeni deo pokriva oko 110 kvadratnih kilometara, a satelitski snimci pokazuju da se razbio na mnogo sitnih komada. Naučnici sada upozoravaju da je ovaj incident dodatni dokaz brzine kojom klimatske promene pogađaju Grenland.
„Atmosfera u ovom regionu se od 1980. godine zagrejala za oko 3stepena. A 2019. i 2020. godine zabeležene su rekordne letnje temperature“, rekla je BBC-u naučnica Dženi Tarton.
Nioghalvfjerdsfjorden je oko 80 kilometara dugačka i 20 kilometara široka ledena ploča koja pluta u severoistočnim ledenim tokom Grenlanda. Najveća je na Grenlandu a stručnjaci upozoravaju da se ledene ploče otapaju i raspadaju zabrinjavajućim tempom, što će s vremenom izazvati katastrofalni porast nivoa mora.
Prema nekim, najgorim, pretpostavkama, Grenland i Antarktik će postati deo najgoreg klimatskog scenarija ako ledene ploče nastave da se tope tom brzinom zbog čega će obalske zajednice sa milionima stanovnika biti najugroženije.
U istraživanju koje je objavljeno u naučnom časopisu „Nature Climate Change“, naučnici su usporedili satelitske snimke otapanja leda koristeći podatke klimatskog modela objavljenog u izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama iz 2015. godine.
Autori istraživanja otkrili su da se na Grenlandu i Antarktiku između 1990. i 2017. godine otopilo 6,4 milijardi tona leda zbog čega se svetski nivo mora podigao za 1,8 santimetara.
Stopa otapanja leda nije ostala konstantna, ubrzava se posljednjih nekoliko godina, a ono što posebno zabrinjava jeste da se samo između 2007. i 2017. godine nivo mora podigao za 1,2 santimetara.