Foto:shutterstock

Od početka invazije na Ukrajinu, samo u Crnoj Gori je osnovano 1.100 firmi čiji su vlasnici Rusi, a sličan trend zabeležen je i u Srbiji.

Strahote rata pokrenule su talas izbeglica iz Ukrajine, a Ujedinjene nacije su procenile da je više od šest miliona ljudi napustilo zemlju, uglavnom žena, dece i neregrutovanih muškaraca. S druge strane, nezvanične procene govore da je oko pet miliona građana Ruske Federacije napustilo zemlju. Postavlja se pitanje: šta je sa stečenim znanjem, tržišnim kompetencijama i kapitalom onih koji su odlučili da dođu na Zapadni Balkan?

Uprava prihoda i carina Crne Gore nudi podatke prema kojima je od 1. februara do 9. juna u ovoj, najmanjoj državi u regionu, registrovano osnivanje 1.100 preduzeća čiji su osnivači fizička lica iz Rusije.

„Od toga se 229 kompanija bavi računarskim programiranjem, 81 kompanija obradom podataka, hostovanjem aplikacija i pružanjem aplikativnih usluga. Na trećem mjestu su konsultantske djelatnosti u vezi sa poslovnim i drugim upravljanjem – 65 preduzeća, i konsultantske djelatnosti iz oblasti informacionih tehnologija – 63 preduzeća“, podaci su Uprave prihoda i carina Crne Gore.

U istom periodu registrovane su i osnovane 104 firme od strane fizičkih lica iz Ukrajine, a najzastupljenija delatnost je računarsko programiranje – 13 preduzeća.

„Odskočna daska“

Prema ovim podacima, za građane obe zemlje pogođene ratnim strahotama, Crna Gora prednjači u čitavom regionu Zapadnog Balkana.

Bez obzira na broj otvorenih kompanija, za mnoge Ruse i Ukrajince ovo je samo „odskočna daska“ za realizaciju budućih planova u Zapadnoj Evropi, na Bliskom istoku i u SAD.

„Bilo je za očekivati da će se izbijanjem rata u Ukrajini privreda preseliti u Crnu Goru intenzivnije od oba naroda (Rusa i Ukrajinaca), jer je Crna Gora već poznata destinacija za mnoge građane tih zemalja. Naime, mnogi od njih tamo imaju svoje nekretnine i već godinama provode godišnji odmor u Crnoj Gori, a podsticajni crnogorski zakoni naterali su mnoge od njih da pokrenu sopstveni biznis u Crnoj Gori“, rekao je Vasilije Kostić, profesor Fakulteta za menadžment u Herceg Novom i predsednik Udruženja poslodavaca Crne Gore.

Poznato je da su zakonodavci u Evropskoj uniji od početka invazije ukrajinskim građanima obezbedili niz pogodnosti u svojim zemljama. Crna Gora je to radila i prije ratne krize u Ukrajini.

„Zakon o privrednoj delatnosti u Crnoj Gori stavlja domaće stanovnike i strance u istu ravan, pa je to dodatni podsticajni element u pravcu odabira Crne Gore kao destinacije za život i poslovanje, posebno u okolnostima rata i posljedicama kao što su rastuća neizvesnost, sankcije Rusiji, ruskoj ekonomiji i građanima. Preseljenje preduzeća u Crnu Goru je svakako dobra okolnost za nas. Ali to sa sobom nosi, kao i sve u životu, negativne uticaje u vidu povećanja cena zakupa, cena nekretnina… što je već viđeno u scenariju sa izbeglicama tokom rata u Jugoslaviji. Međutim, činjenica da je u Crnoj Gori trenutno osnovano više kompanija nego u drugim dijelovima regiona, dijelom govori o stimulativnom karakteru crnogorskog poslovnog ambijenta, što nikako nije beznačajno. Naprotiv“, rekao je Kostić.

Više od 700 Rusa otvorilo je poslovanje u Srbiji

U Srbiji, koja ima najviše stanovnika, i jedini direktni let sa gradovima u Rusiji, od početka rata 24. februara do 31. maja, ukupno 399 fizičkih i osam pravnih lica iz Ruske Federacije registrovalo je otvaranje 287 preduzeća. Pored toga, još 730 građana ove zemlje otvorilo je preduzetničku radnju, poznatu i kao zanat u ostatku regiona.

Foto: Shutterstock

„Pored toga, za sedam dana juna registrovano je još 17 preduzeća i 57 preduzetnika, čiji su osnivači pravna i fizička lica iz Rusije. Među kompanijama, prvih pet preovlađujućih delatnosti su: računarsko programiranje, nespecijalizovana trgovina na veliko, konsultantske delatnosti u vezi sa poslovnim i drugim menadžmentom, konsultantske delatnosti u oblasti informacionih tehnologija, reklamne agencije i restorani i mobilni ugostiteljski objekti, dok registrovanih preduzetnika , postoje i specijalizovane projektantske delatnosti“, kažu za Al Džaziru iz Agencije za privredne registre Srbije.

Istovremeno, 12 fizičkih lica iz Srbije otvorilo je 12 preduzeća u Srbiji. Pored toga, još sedam lica registrovalo je osnivanje isto toliko preduzetničkih delatnosti u Srbiji. Pored toga, u prvoj nedelji juna registrovano je osnivanje još dve firme i jednog preduzetnika.

Nedostatak podataka

U Hrvatskoj privrednoj komori (HGK) su nam u telefonskom razgovoru samo rekli da ne mogu da ponude tačne podatke, jer preduzetnici i obrtnici u toj zemlji nisu razvrstani po nacionalnosti.

Podatke o nacionalnosti ima samo Hrvatska narodna banka, ali za sve transakcije, ne samo za registrovana preduzeća i obrte.

U Bosni i Hercegovini je slična situacija iu Federaciji BiH, gdje je Finansijsko-informativna agencija (FIA) dostavila „podatak da u Registru obveznika finansijskih izvještaja nema podataka o državljanstvu vlasnika pravnih lica i da preduzetnici u Federaciji BiH nemaju zakonske obaveze prema Informativnoj agenciji“.

Registarski sudovi u kojima se vrši registracija preduzeća u ovom entitetu su pri opštinskim sudovima i prikupljanje podataka od njih bi potrajalo. U međuvremenu, ruski ili ukrajinski u Sarajevu se mogu čuti od ljudi koji se kreću u poslovnom okruženju.

U drugom entitetu takve podatke prikuplja Agencija za posredničke, informatičke i finansijske usluge RS (APIF).

Na pitanje koliko je državljana Rusije i Ukrajine od početka rata registrovalo svoju privrednu djelatnost u entitetu Republika Srpska, odgovorili su: „Dva fizička lica, državljana Rusije, osnovala su jedno preduzeće. Delatnost osnovanog subjekta je računarsko programiranje. Nije bilo osnivanja preduzeća od strane ukrajinskih građana.“

BONUS VIDEO Gluščević: Pojedinci profitiraju od masovnog otvaranja ruskih firmi u Srbiji

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (0)