Od danas je čovečanstvo u ekološkom dugu, Srbija je sve svoje resurse iscrpela mnogo ranije

Ekološki dug u ovoj godini počinje osam dana ranije nego prošle godine, istaknuto je u saopštenju uz upozorenje da čovečanstvo troši prirodne resurse 80 odsto brže nego što ekosistemi planete mogu da ih obnove, što znači da svetska populacija živi kao da ima skoro dve planete na raspolaganju.

Naglašeno je da su posledice takvog ponašanja vidljive u smanjenju površina pod šumama, eroziji tla, gubitku bioraznovrsnosti i povećanju CO2 u atmosferi, što doprinosi sve češćim ekstremnim vremenskim događajima.

Sve to, kako se dodaje, ugrožava sposobnost planete da ljudima osigura hranu, vodu i sigurno okruženje za život.

Istaknuto je da je Srbija je svoje resurse iscrpela 8. maja, 15 dana ranije nego prošle godine.

Situacija u okruženju, kako je navedeno, još je gora, pa je tako Hrvatska ove godine svoj Dan ekološkog duga dočekala već 27. aprila, mesec i jedan dan ranije nego prošle godine, a Slovenija je granicu prešla 8. aprila, Crna Gora 24. aprila, dok je Bosni i Hercegovini to bilo 17. maja.

Najbolje stoji Albanija jer će ekološki dug te zemlje početi tek 13. septembra.

I WWF-a su naveli da, iako je Dan ekološkog duga relativno stabilan poslednjih deset godina, svake godine počinje sve ranije.

Podesća se da je merenje ekološkog duga počelo 70-ih godina prolog veka i od tada se prekomerno trošenje prirodnih resursa nagomilava - zbog toga od 1970. do danas ekološki dug čovečanstva iznosi 22 godine.

Kako je objašnjeno, to znači da čak i da ovaj datum ostane nepromenjen, pritisak na planetu nastavlja da raste, jer bi Zemlji trebalo 22 godine da u potpunosti obnovi svoje resurse.

Predstavnoca WWF-a Aleksandra Ugarkovi kazala je da ocena na globalnom nivou da je datum ulaska u ekološki dug relativno stabilan iz perspektive prirode deluje kao da ljudi žele sebe da uteše da ipak ne čine toliko štete, a zapravo to svakodnevno rade.

"Naša zemlja je prošle godine imala nagli skok unazad i to je bilo moguće objasniti smanjenim brojem stanovnika prema popisu iz 2022. godine. Ali kako objasniti ovogodišnji raniji ulazak u dug? Znači da je sigurno da nešto radimo pogrešno. Svake godine iznova pomeramo granice do kojih sebi dozvoljavamo ekološku štetu", rekla je Ugarković.

Iz WWF-a su istakli da rešenja za smanjenje ekološkog duga postoje, da su brojna i finansijski povoljna.

Najveći potencijali leže u gradovima, energetici, hrani, populaciji i zdravoj planeti, navedeno je na Power of Possibility platform, preneo je WWF.

Tako, ukoliko se smanji emisiju CO2 iz fosilnih goriva za 50 odsto Dan ekološkog duga bio bi pomeren za tri meseca kasnije, što pokazuje koliko je važno da se čovečanstvo okrene ka održivim modelima ekonomije i društva.

Naglašeno je da su potencijali za obnovu resursa veliki, te da je smanjenje ekološkog otiska izvodljivo pomoću sistema cirkularne ekonomije, obnovljivih izvora energije i očuvanja prirodnih područja.