Spoljna obaveštajna služba Rusije (SVR) poseduje materijale koji ukazuju da je Zapad odgovoran za sabotažu Severnog toka, saopštio je direktor Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin.
„Imamo materijale koji ukazuju na uticaj Zapada u organizaciji i sprovođenju ovih terorističkih akata. Skoro sledećeg dana u istragu uključile su se i zapadne zemlje. Malo bih ispravio ovu ocenu. Po mom mišljenju, Zapad čini sve da sakrije prave počinioce i organizatore ovog međunarodnog terorističkog akta“, rekao je on novinarima.
Ranije danas, sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev rekao je da su Sjedinjene Države glavni egzekutor eksplozija na gasovodima Severni tok i Severni tok 2.
U međuvremenu, Bela kuća poriče da je Vašington pretio da će uništiti gasovode . Tako je administracija američkog lidera prokomentarisala Bajdenovu februarsku izjavu da je Vašington spreman da „okonča“ Severne tokove.
Švedska policija je sačinila zapisnik po članu „Gruba sabotaža” i započela istragu o okolnostima curenja gasa iz gasovoda. Navodi se da su merne stanice u Švedskoj i Danskoj zabeležile snažne eksplozije i pre nego što su otkrivena curenja.
Operater gasne mreže Severni tok AG objavio je juče da su tri gasovoda sistema Severni tok pretrpela „oštećenja bez presedana“ u samo jednom danu. Danska je utvrdila da je u blizini ostrva Bornholm došlo do curenja gasa i zabranila prolazak brodova u krugu od pet nautičkih milja (9,25 kilometara). Nekoliko sati kasnije prijavljen je i pad pritiska i u drugom gasovodu koji spaja Rusiju i Nemačku – Severni tok 1. Zvanični Kremlj ističe da nije isključena mogućnost sabotaže gasovoda, dok su cene gasa u Holandiji i Velikoj Britaniji naglo skočile zbog curenja gasovoda.
Pritisak u gasovodu Severni tok 2, koji inače nije ni pušten u rad, u ponedeljak je pao sa 105 na sedam bara. Gasovod koji se nalazi u vlasništvu Gasproma i koji je trebalo da udvostruči isporuke gasa iz Rusije, preko Baltičkog mora do severa Nemačke, bio je napunjen gasom i pred puštanjem, kada je nemačka strana odbila da da dozvolu.
Samo nekoliko sati nakon što je u javnost dospela informacija o padu pritiska u Severnom toku 2, Danska je utvrdila da je u blizini ostrva Bornholm došlo do curenja gasa i zabranila prolazak brodova u krugu od pet nautičkih milja (9,25 kilometara). U narednim satima nizale su se nevolje za gasovode Severnog toka, pa je i Švedska prijavila curenje gasa iz toka 1.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare