Rat u Ukrajini ulazi u deseti mesec, i to u trenutku kada na "vrata fronta kuca žestoka, duga i hladna zima". Ovakve okolnosti će, prema mišljenju vojnih analitičara, doneti zatišje na frontu - ali samo privremeno. Naime, obe strane su više nego svesne da zimu mogu da iskoriste kao keca u rukavu, i u novu fazu rata uđu spremnije nego ikada sa novom, još surovijom strategijom.
Naime, stručnjaci i vojni analitičari već mesecima predviđaju da će zima doneti privremeno stagniranje borbi na ukrajinskom frontu, ali da iza svega stoji nešto mnogo krupnije.
Prognoziraju da Rusi planiraju da nanesu štetu ukrajinskim civilima isključujući im struju i grejanje dok Ukrajinci pokušavaju da napadnu komandose i gađaju ruske regrute, poslate na front bez odgovarajuće zimske opreme i tople hrane.
Takođe, ono što ide Ukrajincima na ruku jeste to što ruska vojska više ne može da računa na prednosti zime, koja je tradicionalno njen verni saveznik.
Međutim, zima neće poštedeti ni Ukrajince. Suočeni sa ledenom kišom, snegom i temperaturama od -20 stepeni Celzijusa, demoralisani „osvajači” Ukrajine posustaju u borbi.
Pored toga što nije moguće potpuno predvideti da li će zima biti oštrija ili blaža, ukrajinski komandanti imaju problem i da procene koja bi im od ove dve opcije više išla na ruku.
Ovo drugo bi ublažilo posledice ruskih napada na električnu mrežu u smislu grejanja civila, ali bi značilo i blatnjave uslove.
To bi otežalo kretanje obema stranama, ali bi Ukrajincima moglo biti teže jer žele brzo da napreduju ka Harkovu i Hersonu.
U nedavnoj proceni, Institut za proučavanje rata (ISV), istraživački centar sa sedištem u Vašingtonu, zaključio je da bi zimski uslovi mogli nesrazmerno da naškode loše opremljenim snagama Rusije u Ukrajini.
Ministarstvo odbrane Rusije najavljuje bolju obuku i opremanje svojih trupa, što ISV tumači kao nastojanje da se „ugasi nezadovoljstvo javnosti“.
Ruske snage su navodno počele da dobijaju pancire i šlemove iranske proizvodnje. Međutim, malo je verovatno da se takmiči sa kvalitetom odeće i opreme koja u Ukrajinu dolazi sa Zapada.
Najbitnija stvar koju bi Ukrajina dobila oštrom zimom jeste i vreme da popravi svoju elektro mrežu. Naime, Ukrajinci pokušavaju da poprave oštećenu elektro-mrežu, s tim što su im hitno potrebne hiljade agregata.
Njih bi mogli da dobiju od Zapada. Takođe, pomoć iz ovih zemalja je već počela da pristiže. Britansko ministarstvo odbrane poslalo je u prvoj isporuci 195.000 kompleta zimske opreme, a drugi zapadni partneri – Litvanija, Nemačka, Danska, SAD, Švedska, Finska – šalju vojne uniforme, mobilne agregate i šatore za 200.000 vojnika. Samo Kanada je dotirala pola miliona zimskih uniformi.
Ukrajinci traže i dodatne sisteme protivvazdušne odbrane (PVO), a planiraju da intenziviraju lobiranje u zapadnim prestonicama, uključujući Vašington. Ukoliko u tome uspeju, njihove zalihe moćnog oružja biće pune do proleća.
Takođe, pored oružja koje dobijaju Ukrajinci su navodno počeli da rade na proizvodnji dronova, nalik onima koje Rusija dobija od Irana. Do proleća bi imali dovoljno vremena da nauče da rukuju sa njima i počnu da ih koriste u kontranapadima.
Ipak, pitanje je koliko je ovakav scenario moguć. Naime, sve i da ruske trupe na frontu budu na ozbiljnom gubitku usled snega i nehumanih uslova, ruski predsednik Vladimir Putin može da nastavi napade iz vazduha.
Kako su ovakvi napadi tokom prethodna dva meseca postali intenzivni, Putin nema razloga da stane sa granatiranjima.
Takođe, i ruska vojska, kao ukrajinska, može da iskoristi ovo vreme za doobučavanje svojih vojnika i posveti se detaljnom planiranju novih napada, kao i proučavanjem pravaca sa kojih bi mogla da zadaje nove udarce Ukrajini.
BONUS VIDEO Taktičke vežbe ruskih regruta u Belorusiji
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare