Obeležavanje oslobođenja Aušvica zbog epidemije biće onlajn

„U Aušvicu je pobijeno preko 200.000 dece. Sasvim nevine, dobre, željne da žive, koja su volela svoje bliske, dece pune poverenje. Nikada svet odraslih, tako često nepravedan i okrutan, nije pokazao toliko svoju bezdušnost, svoje zlo. To ne može da se opravda nikakvom ideologijom, nikakvim obračunima, nikakvom politikom. Ovu godišnjicu želimo da posvetimo svim najmlađim žrtvama logora“, najavio je direktor Muzeja u Aušvicu Pjotr Civinjski.Pandemija virusa korona onemogućila je tradicionalno obeležavanje godišnjice – susret sa preživelim logorašima, odavanje pošte prelaskom tri kilometra „puta smrti“ od glavne kapije tog najvećeg logora koji su Hitlerovi fašisti podigli u okupiranoj Poljskoj do ruševina gasnih komora, državnika rame uz rame sa žrtvama koje su preživele pakao logora, njihove poruke svetu, sveće i vence na spomeniku žrtvama holokausta i ekumensku molitvu.U sredu popodne samo posredstvom društvenih mreža i onlajn prenosa o paklu kroz koje suprošle svedočiće Zdjislava Vlodarčik i Anita Lasker-Valfiš, porukom da se Aušvic nikad ne zaboravi i nikad ne ponovi obratiće se zatim svetu predsednik Poljske Andžej Duda i u ime svojih zemalja ambasadori Izraela i Rusije.Posle ekumenske molitve i tradicionalnog Kadiša, jevrejske molitve za mrtve, Muzej u Aušvic poziva na onlajn konferenciju na temu „Uticaj rata i Holokausta na oblikovanje identiteta deteta“.Na osnovu procena istoričara Muzej u Ašvicu računa da je u tu nacističku fabriku smrti deportovano najmanje 232.000 dece i maloletnih od kojih su 216.000 bili jevrejska deca, 11.000 Romi i Sinti, oko 3.000 Poljaci, preko 1.000 Belorusa i po nekoliko stotina dece i maloletnih Rusa, Ukrajinaca i pripadnika drugih naroda.„Jevrejsku decu deportovali su u okviru totalnog genocida, Sinti i Rome takodje, Poljake za učešće u pokretu otpora, decu iz SSSR-a kao odmazdu za borbu u partizanima. Teško je utvrditi tačan broj dece deportovane u logor. Glavna teškoća je to da su fašisti bili svesni koliki su to zločini i brižljivo su nastojali da sakriju tragove“, kazala je državnom Poljskom radiju istoričarka Helena Kubica.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram