Zemlje kao što su Hrvatska i Grčka, koje su predueze rane mere za suzbijanje epidemije, postigle su dobre rezultate zahvaljujući uspešnoj saradnji s građanima naučenima na vanredne situacije, prvenstveno zbog nedavnog rata i(li) finansijske katastrofe, piše Njujork tajms.
Kako je koronavirus zavladao svetom, tako se pojavio neočekivano paradoks: bogate nacije nisu nužno bolje u borbi protiv krize od siromašnijih država, piše Njujork tajms.
Bogate zemlje, koje su tradicionalno sposobne da brzo rasporede resurse i odgovore na izvanredne situacije pomoću dobro finansiranih državnih mehanizama namenjenih krizama, uglavnom nisu dobro upravljale pandemijom koronavirusa. Covid-19 ozbiljno je pogodio Veliku Britaniju, Francusku i Italiju, tri od četiri najveće evropske ekonomije.
Ipak, manje, siromašnije države u Evropi brzo su nametnule i primenile stroga ograničenja, držale su ih se i do sada su postigle bolje rezultate u zauzdavanju virusa, prenosi Jutarnji list.
Te zemlje, od kojih neke sada oprezno otvaraju svoje ekonomije i društva, mogle su da se okrenu iskustvima iz relativno nedavnih teškoća kako bi se bolje nosile s krizom.
U poređenju s onim što su njihovi građani prošli ne tako davno, strogo zaključavanje činilo se manje strašnim zbog čega je društveno zalaganje bilo veće.
Na primer, u Hrvatskoj i Grčkoj, piše Njujork tajms, vlasti optimistično gledaju na rasplet krize upravo zbog izdržljivosti koju su ljudi pokazali tokom korona-krize.
„U Hrvatskoj se mnogi sećaju kako su tokom rata bili zabarikadirani u zatvorenim skloništima i slušali sirene kako neprestano zavijaju. S druge strane, u Grčkoj, gde je velika ekonomska kriza u svežem sećanju, činjenica da trećina stanovništva nema posao nije nova“, piše reporterka Njujork tajmsa Matina Stevis-Gridnef.
Ive Morović (45), poznati zadarski brijač, prisetio se u razgovoru za Njujork tajms ratnih vremena kada je optužen jer je tokom jednog napada na grad potrčao na obližnje brdo kako bi upalio sirenu.
„Bio sam dete. Sećam se da sam igrao fudbal kada sam video projektile kako padaju s neba“, rekao je. Morović veruje da je disciplinovan i pribran način kojim su Hrvati odgovorili na pandemiju rezultat sličnih iskustava koje su imali tokom rata, ali i u nasleđu komunizma.
„Ljudi se danas boje, a disciplina koju imamo pomaže nam da se uskladimo i stvara neku vrstu prisilnog jedinstva“, smatra Morović.
Analizirajući različite reakcije na pandemiju, naučnici sa Univerziteta Oksford razvili su skalu strogosti, u nastojanju da ocene čvrstinu mera koje su vlade implementirale kako bi zaustavile širenje virusa. Po toj skali, Hrvatska je među zemljama s najstrožim merama.
Stože mere uvedene su u istočnoj Evropi nego u zapadnoj Evropi, rekao je Tomas Hejl, vanredni profesor za javnu politiku na Univerzitetu Oksford i vođa projekta. Mnogima od tih evropskih zemalja upravljaju desničarske vlade.
„Hrvatska je otišla do maksimuma naše skale. Postojao je snažan zvanični odgovor na krizu“, rekao je Hejl. „Moguće je da su ljudi tamo spremni da prihvate oštrije mere.“
Njujork tajms podseća da su strogo upravljanje krizom i, posledično, dobri epidemiološki rezultati omogućili hrvatskim vlastima da već 27. aprila, među prvima u Europi, krenu s ublažavanjem nekih mera. Grčka je svoje strogo zatvaranje počela da popušta 4. maja, a i druge države u istočnoj Evropi, poput Češke i Slovenije, se postepeno vraćaju u normalu.
Reč kojom se često opisuju društva u spomenutim delovima Evrope je otpornost. Ona se koristi u akademskim krugovima za opisivanje područja, obično u razvoju, u kojima kreatori politika pokušavaju da pruže podršku zajednicama koje žive u zonama katastrofa ili ekstremnom siromaštvu.
Profesorka Froso Moti-Stefanidi, koja predaje na Univerzitetu u Atini, rekla je da se ta osobina najbolje veže uz „osobu ili društvo koje dobro funkcioniše uprkos doživljenom akutnom stresu ili dugoročnim nedaćama“.
U kontekstu pandemije koronavirusa, rekla je, sama otpornost ne objašnjava zašto neke zemlje bolje rešavaju krizu: pozitivni ishodi oslanjaju se na građane koji veruju da su mere koje vlada preduzima odgovarajuće, vodeći se poverenjem i poštovanjem.
„Otpornost i strogost idu ruku pod ruku kako bi se suočili s epidemijom“, rekla je ona.
Grčka izlazi iz karantina s niskim brojem smrtnih slučajeva i relativno velikim moralom, čak i kad se suočava s recesijom.
Zemlja je zabeležila relativno mali broj smrtnih slučajeva uzrokovanih Covidom-19, tek njih 151 ili samo 1,4 na 100.000 stanovnika. Profesorka Moti-Stefanidi smatra da je vladin iskren i uverljiv pristup za motivisanje građana da poštuju stroge mere rezultirao tim uspehom.
Pročitaj i:
Suočeni s finansijskim kolapsom, mnogi Grci stoički su primili vest o novim restrikcijama, a u tome su im pomogle lekcije iz ekonomske krize s kojom se zemlja suočavala u protekloj deceniji. Poslednje prognoze pokazuju da će se grčka ekonomija ove godine smanjiti za 9,7 posto, što je najgora recesija u Evropskoj uniji.
„Nakon 2008. godine bile su mi potrebne tri godine da obnovim posao. Morala sam da se žestoko borim kako bih održala porodicu iznad vode“, slikovito objašnjava terapeutkinja Eleni Apostolidi.
Optimistična je kada je rasplet ove krize u pitanju.
„Puno smo toga prošli, očvrsnuli smo, tako da mislim da ćemo moći da obnovimo ekonomiju. Bili smo razmaženi pre finansijske krize, a sada vidimo da smo puno otporniji“, poručuje Apostolidi.
U Hrvatskoj, gospodin Morović je rekao da je uveren da će zdravstvena slika ostati povoljna čak i kad se zemlja ponovno otvori, ali napominje i da je spreman za nove restrikcije ako se situacija pogorša.
„Otkrili smo koje su rizične grupe. Njih bi trebalo da izolujemo i pobrinemo se da ostanu sigurni, a mladi neka se vraćaju na posao“, poručuje ovaj Zadranin. „Ali, vrlo je jednostavno, ako se infekcija vrati, svi bi trebalo da se ponovo zatvorimo“, zaključuje Morović razgovor s Njujork tajmsom.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare