0
Tokom Hladnog rata uvek se postavljalo isto pitanje s kojim je morala da se suoči svaka nacija u Evropi, u NATO-u - ili u svetu: Ako konvencionalni rat krene nizbrdo, koliko će morati da prođe vremena dok se ne baci prva nuklearna bomba?
Danas je Putin taj kojem vođenje rata konvencionalnim metodama ide jako loše. Još uvek drži velika područja ukrajinske teritorije, ali su trupe u povlačenju, piše Jutarnji list.
Putin bi mogao da mobiliše neke od ogromnih rezervi ljudstva koje su teoretski dostupne s punom ruskom mobilizacijom, ali i sama mobilizacija, za sada, ide vrlo loše. Novi rezervisti neosporno će se suočiti s odlučnim Ukrajincima koji se bore da spase svoj narod od ubistava, silovanja, mučenja i masovnog nestanka u gulazima. Ukrajinske trupe već su zaustavile najbolje ruske profesionalne vojnike i “kontraktnike” – plaćenike.
Što je još gore, sve dok zapadne nacije ostanu odlučne u slanju finansijskih i vojnih paketa, Ukrajinci će biti dobro naoružani i opskrbljeni iz zapravo neiscrpnih izvora novca i materijala.
POGLEDAJTE JOŠ:
Dakle, Putin je pod pritiskom. Rat ide loše, a lažni referendumi očito ne pretvaraju Ukrajince u Ruse. Koliko je verovatna nuklearna opcija? Ako postoji praktični cilj u tom smislu onda bi isti morao da obuhvati radikalno sakaćenje i uništavanje ukrajinskih snaga, a ne samo dizanje gradova u vazduh. Takvo bombardovanje gradova učinilo bi vrlo malo po pitanju toga kako će se Ukrajinci nositi s ostatkom rata.
Šta je važno za napomenuti? Putinova tzv. nuklearna aktovka, „Čeget“, nije spojena ni na jednu nuklearnu bombu. Funkcija aktovke je tek da potvrdi da je predsednik izdao naredbe za napad. Predsednikove zapovesti overene od strane „Čegeta“ prosleđuju se ruskom Glavnom štabu koje zatim usmerava akciju jedinica s nuklearnim oružjem. Dakle, Putin treba saglasnost Glavnog štaba za izvođenje bilo kakvog nuklearnog napada.
Putina mogu dokrajčiti njegovi generali
Pitanje koje bi Putin morao sebi da postavi pre nego što otvori aktovku „Čeget“ je: hoće li se Valerij Gerasimov, kao načelnik Glavnog štaba, kao i Glavni štab složiti s perspektivom da je situacija u Ukrajini takva da zahteva radikalne poteze, tj. da je „samo postojanje ruske države u opasnosti“.
Ipak, Gerasimov i generalštab nisu obični Rusi. Čak i diktator poput Putina mora dobro da razmisli pre nego što krene protiv vrhovnog vojnog zapovedništva.
